Pre 50 godina češki student se spalio u Pragu i postao simbol borbe za slobodu: Sebe je nazvao "Baklja broj 1", a njegov grob je dugo bio misterija (FOTO) (VIDEO)

Čeh Jan Palah je obeležio jedno burno razdoblje u Čehoslovačkoj i postao je simbol savremene borbe Čeha i Slovaka sa slobodu. On se 16. januara 1969. godine zapalio u Pragu u znak protesta zbog invazije pet zemalja Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968. godine. Invazija je imala cilja da zaustavi započete reforme liberalizma društva podstaknute od strane tadašnje vlade Aleksandera Dubčeka za vreme Praškog proleća.

Preporučujemo

1. Nakon srednje škole, Jan Palah je želeo da studira istoriju na Fakultetu umetnosti Karlovog univerziteta u Pragu. Iako je položio prijemni ispit, on nije primljen zbog prevelikog broja prijavljenih kandidata. On je tako upisao studije na Univerzitetu za ekonomiju.

2. Iako nije studirao ono što je stvarno želeo za dve godine na ovom univerzitetu, položio je šesnaest ispita i bio je aktivan u studentskom životu.

Mladi Jan je postao simbol otpora Foto: Profimedia/CNC - zpravodajství

3. Dana 16. januara 1969. tada 20-godišnji češki student zapalio se, a sebe je nazvao "Baklja broj 1" i upozorio lidere tadašnje Čehoslovačke da će drugi slediti njegov primer ako ne dođe do promena.

4. Prema Jaroslavi Moserovoj, specijalisti za opekotine koja mu je prva pružila pomoć, Palah nije izvršio samospaljivanje kao protest protiv prosovjetske vlasti, već kao protest protiv "demoralizacije" čehoslovačkog naroda.

5. Nekoliko sati nakon spaljivanja, bolnicu su okružili novinari zahtevajući infromacije o zdravstvenom stanju. Načelnica odeljenja, Jana Deložalova zatvara kliniku i odlučuje da samo roditelji mogu da ga posete. Tokom boravka u bolnici stanje je bilo kritično. Širom tela imao je opekotine drugog i trećeg stepena. Prema doktorki Mariji Zadorožnoj, više od osamdeset i pet posto tela bilo je u opekotinama.

Foto: Profimedia/AFP

6. Jan je preminuo od zadobijenih opekotina tri dana kasnije 19. januara. 1969. godine.

7. Njegova sahrana se pretvorila u masovnu demonstraciju opozicije protiv sovjetskog sloma liberalnih reformi Praškog proleća. Na trgu u Pragu su se okupili demonstranti koji su započeli štrajk glađu.

8. Prvobitno je sahranjen na groblju Olšani. Kako je njegovo grobno mesto pretilo da preraste u nacionalni simbol, čehoslovačka tajna policija pokušava da uništi svako sećanje na njega. Na hiljade ljudi je čekalo u redu kako bi odalo počast nastradalom studentu Janu Palahu 22. januara 1969. godine.

9. Njegove ostaci su eshumirani, potom su ga kremirali i poslali porodici, dok je anonimna žena sahranjena u njegovom grobnom mestu. Palahovoj majci nije bilo dozvoljeno da urnu pohrani u lokalano groblje do 1974. godine. Urna je vraćena na prvobitno mesto u Pragu tek 25. oktobra 1990. godine.

Na njegovoj sahrani je prisustvovalo na stotine hiljada ljudi Foto: Profimedia/AFP

10. Godine 1989. na obeležavanju 20. godišnjice od Janove smrti okupljanja u njegovu čast su postala masovni antikomunistički protesti, koji su dali zamah Plišanoj revoluciji koja je srušila komunistički režim u Čehoslovačkoj kasnije te godine.

11. Nakon pada komunizma, Palah je u Pragu posmrtno odlikovan bronzanim krstom koji su uzidali na mesto samozapaljenja, kod spomenika Svetom Vaclavu, na istoimenom trgu. Uz to, trg gde se nalazi Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu je preimenovan njemu u čast.

12. Češki astronom Luboš Kohoutek, koji je napustio Čehoslovačku, dao je ime asteroidu koji je bio otkriven 22. avgusta 1969. 1834 Palah. Postoji više spomenika širom Evrope, uključujući i onaj ispod glečera u tunelu Švajcarskoj. Mnoge ulice u Češkoj nose njegovo ime, kao i trg u samom centru Praga.

13. Njegov čin protesta je podstakao i druge Čehe Jana Zajića i Evzena Pločeka, da u narednim mesecima počine samoubistvo, nakon čega su usledili slični postupci demonstranata u drugim komunističkim zemljama.

(Telegraf.rs)