Ekskluzivno! Telegraf u američkoj kolevci srpskog pravoslavlja: Sve o jezgru zlatne groznice, utočištu četnika i simbolu pomirenja Srba (VIDEO)
Skoro da nema Srbina kome prva asocijacija na Sakramento nisu Kingsi, Vlade Divac i Peđa Stojaković, sada Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica, a mnogi ne znaju koliko su dugo Srbi "ukorenjeni" u srcu Kalifornije.
Na samo 80 kilometara od Sakramenta, u gradiću Džekson, obišli smo najstariju srpsku pravoslavnu crkvu na američkom tlu, i nije bilo teško intuitivno pratiti put do nje. Raštrkane kuće na brežuljcima zaista bi mnoge podsetile na neke naše krajeve, a pobodene američka i srpska zastava jasno su davali do znanja čiji potomci ovde žive.
Na velikoj čistini, pomalo izolovanoj od vreve, nalazi se crkva Svetog Save na kojoj dominira i šerifova zvezda, kao mali znak zahvalnosti Amerikancima što su svojevremeno munjevito dali zeleno svetlo i pomogli da se crkva što pre sagradi, iako finansijske mogućnosti nisu bile sjajne.
Oko same crkve, svoj večni mir našli su mnogi pioniri doseljavanja na američki kontinent, a prezimena jasno stavljaju do znanja i asociraju na Boku, Hercegovinu, primorje...
Raširenih ruku, dočekao nas je otac Marko Bojović, kome je spomen Bogdana Bogdanovića, sa kojim smo se prethodno sreli, izazvao poseban osmeh.
- Dolaze nam svi košarkaši kad imaju vremena, ali NBA tempo je takav da su veliki deo godine u putu. Obiđu nas i Bogdan i Divac i ostali... Bogdan je obezbedio 20 karata za decu iz naše crkve, pa su oni redovni posetioci utakmica Kingsa i mogu zahvaljujući njemu besplatno da gledaju kako sada igra.
Otac Marko ipak menja izraz lica kada se spomene pucnjava za Božić, po kojoj je Džekson poznat, ali gde se priča završava. Mnogi osuđuju ovaj čin, ne želeći da malo dublje "zagrebu" i upute se u deo naše istorije preko okeana. To smeta Marku, pa on uvek pokušava da objasni kako nije sve u tom činu obeležavanja Božića i da ima još toliko toga da se kaže i sazna o srpskom identitetu sa druge strane Atlantika.
- Kada je počela zlatna groznica u Kaliforniji, postojala su u okolini Džeksona dva rudnika, Argonaut i Kenedi i počeli su Srbi da dolaze iz Hercegovine i Boke Kotorske, kasnije iz drugih krajeva Crne Gore, Dalmacije, Vojvodine, Like, i vremenom je njihov broj toliko narastao da se javila potreba za crkvom, koju je najpre uočio i osnivač crkve i novoproglašeni svetitelj, Sevastijan Dabović.
Inače, njegovi roditelji došli su iz sela Sasovići kod Herceg Novog i nastanili se u San Francisku, gde je i on rođen i postao prvi pravoslavni monah i sveštenik rođen u Americi.
- On se smatra jednim od ravnoapostolnih svetitelja Amerike i prosvetitelja koji je podigao još mnoge druge pravoslavne crkve u Americi, uključujući i druge srpske crkve u Los Anđelesu i Čikagu. Tako da je njegovom inicijativom ova crkva podignuta za manje od godinu dana i osvećena na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice 1894. godine. I oko nje postoji veliko, lepo groblje, na kojem su sahranjene brojne značajne i važne ličnosti srpske zajednice u Americi.
U okolini sada živi oko 60 porodica, ali pored toga, ima mnogo posetilaca koji su porodičnim korenima vezani za Džekson, koji živ u Los Anđelesu, Sakramentu, San Francisku.
- Povremeno nam dolaze poklonici iz svih krajeva Amerike, upravo zbog istorijskog značaja crkve i zbog Svetog Sevastijana Džeksonskog čije su mošti ovde, iako je on preminuo u manastiru Žiča 1940. godine. Poslednje godine svog života je proveo u otadžbini i bio sahranjen od strane velikog vladike Nikolaja Velimirovića. Ali 2007. godine su njegove mošti prenete ovde, gde je najveći deo svog života i proživeo i gde ga još uvek pamte zbog njegovih podviga za dobro crkve.
- Tako da ovde ne dolaze samo Srbi iz cele Amerike, pa čak iz Srbije, ko god dođe u ovaj kraj sa one strane okeana, obavezno dođe i ovde. Takođe dolaze i pravoslavni hrišćani, Rusi, Grci, Rumuni, Bugari, Arapi, Amerikanci, i svi mu se ovde sa istom ljubavlju molitveno obraćaju. A on im kao i svaki božji čovek donosi blagoslov i uslišava njihove molitve.
Posebno je upečatljiv deo crkve u kom centralno mesto freske zauzima patrijarh Pavle.
- To je jedna unikatna freska, koja predstavlja scenu pomirenja Srba u dijaspori uopšte, a posebno u Americi, jer je nažalost postojao taj jedan spor i podela koja je trajala skoro 30 godina. I na ovoj sceni vidimo kako su se za vreme patrijarha Pavla Srbi pomirili. To pomirenje je krunisano svetom liturgijom u Sabornoj crkvi u Beogradu na praznik Sretenje gospodnje 1992. godine.
- I na toj sceni vidimo sve srpske vladike u Americi, koji su tada bili na ovom kontinentu, a vidimo i svetitelje koji su tu molitveno prisutni, Svetog Sevastijana već pomenutog, Svetog Mardarija, koji je iste godine 1915. proglašen svetim, koji je prvi srpski vladika u Americi, čije su netruležne mošti otkrivene 2017. godine.
On je podigao prvi srpski manastir u Americi, manastir Svetog Save u Libertvilu kraj Čikaga, a prisutan je i Sveti Varnava.
- On je prvi srpski vladika rođen na američkom tlu, rođen je u gradiću Geri u državi Indijana. Rodio se 1914. i kasnije se kao dečak vratio u tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju i tamo je i postradao kao ispovednik vere za vreme komunizma kao mlad čovek sa svega 50-ak godina i danas se njegove mošti nalaze u manastiru Beočin.
- Tamo je i skončao, takođe vidimo vladiku Nikolaja Velimirovića koji je poslednjih 10-ak godina ovozemaljskog života proveo u Americi. Preminuo je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Pensilvaniji, a sahranjen u manastiru Libertvil, gde je i počivao skoro 40 godina, oko 35, dok početkom '90-ih mošti nisu prenete u Srbiju, i kao što znate, danas se nalaze u njegovoj zadužbini, manastiru koji je podigao u svom rodnom selu Lelić kraj Valjeva.
Po izlasku iz crkve, uz pogled na groblje, otac Marko nam je otkrio da su ovde spas našli i oni koji su došli u novom talasu, nošeni nemirima Drugog svetskog rata.
- Ima ovde i četnika, što i onih iz regularne vojske koji su odvedeni u Nemačku za vreme nacista i Jugoslavije. To je posebna priča o kojoj se vrlo malo zna, nažalost, ali to je brojna populacija koja je napustila svoju zemlju, mnogi se nisu ni vratili, ima tu mnogo interesantnih sudbina.
Jedna je posebno upečatljiva.
- Ovde je sahranjen Jovan Džon Begović, čovek po kom je nazvan autoput, bio je ratni heroj Drugog svetskog rata, sa američkom vojskom se borio u Italiji protiv fašista, posle rata je bio sudija i senator američki, jedan od najuglednijih ljudi u istoriji ovog kraja, po njemu i Gradska skupština nosi ime - otkriva otac Marko.
I bio je u pravu na početku razgovoru - nije ovde sve u pucnjavi za Božić, i ima još mnogo neispričanih priča...
Anketa iz Sakramenta: Amerikanac bi želeo da bude Srbin zbog Bogdana
(B. Vinulović)
Video: Dačić se sastao sa potpredsednikom Vlade Republike Kazahstan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
mihailovic
Svi smo mi Srbi jedan narod,nazalost politika nas je podelila gde je udario brat na brata. Ponosan sam na Srpstvo u celini ma gde mi bili ! Lepo bi bilo više tekstova o našem narodu na Američkim prostorima posebno o našem narodu koji je bio nekad deo Ravnogorskog oslobodilackog pokreta 1941-1945 a mnogi su bili prinudjeni otići za Ameriku Volio bih kada bi izašla sakrivena 74 godine istina o našem đeneralu Draži Mihailoviću i da mu se zna grob to je i humano i ljudski i hrišćanski ! Hvala Telegrafu na predivan tekst i istini o Srbima u Americi
Podelite komentar
D WELLE
Poznato nam je ko je Ameriku naseljavao od početka,kriminalci svih mogućih nacija i čudimo se što agresivni prema svima u svetu,ni naše Srbe sem porekla ne vezuje ništa zajedničko u mentalitetu sa nama.
Podelite komentar
DVADESETDVOJKA
Dzon Begovic koji se borio protiv fasista Italijana Nijemaca cetnika ustasa na strani Amerikanaca sahranjen na istom groblju sa cetnikom Milanom Stojanovicem koji se borio protiv Begovica buhahahohihehuhuhu.
Podelite komentar