Ovih 10 ratova obeležiće 2019. godinu: Lideri širom sveta istražuju koliko daleko mogu da idu, a ovo su najveća žarišta

U današnjem svetu čini se kako velike sile i oni koji upravljaju njima mogu nekažnjeno proći s čim god požele. Testiraju oni svoje limite, naše limite, pokazuju mišiće i svoj uticaj, a posebno to čine i uplićući se u međunarodne sukobe. Sukobi iz 80-ih i oni iz 90-ih u Bosni, Ruandi, Somaliji, pa sukobi nakon napada na 11.9. u SAD-u, dogodili su se zbog dominacije SAD-a.

Američka moć savezništvima je godinama oblikovala zbivanja na međunarodnom planu. I dok uticaj Zapada opada a američki predsednik Donald Tramp mu pomaže na tom putu, lideri širom sveta istražuju koliko daleko sami mogu ići. Na svom domaćem terenu mnogi su prihvatili štetnu politiku nacionalizma i autoritarnosti, koja potiče pre svega iz populizma koji slavi uski društveni i politički identitet, omalovažava manjine i migrante, krši vladavinu prava i nezavisnost medija i podiže nacionalnu vlast, iznad svega, piše Forejn polisi.

Preporučujemo

Američka moć savezništvima je godinama oblikovala zbivanja na međunarodnom planu Foto: Telegraf, Shutterstock

Iako je Tramp najvidljiviji, on nije najekstremniji vođa. Tu je i sistem u Mjanmaru, onaj u Siriji, rad vlade u Venecueli protiv svog stanovništva, utišavanje disidenta u Turskoj i Egiptu, što su samo neki od primera. Ne smemo da zaboravimo ni Rusiju i njihovu aneksiju Krima, sukobe u Ukrajini, Saudijsku Arabiju i rat u Jemenu, stravično ubistvo novinara Džamala Kašogija u konzulatu u Istanbulu, i mnogo druge.

To nije ništa novo, ali veličina uticaja u delovanju se uvelike razlikuje. Zajedničko im je to što polaze od pretpostavke kako će biti malo posledica za kršenje međunarodnih normi. Američka vlada nije baš bila nevini posmatrač. Trampov prezir prema ljudskim pravima i sklonost transakcijskoj diplomatiji postavili su izrazito negativan ton.

Uz sve stvari koje su se događale i koje se događaju, opasnosti današnjeg slobodnog sveta u kojima vođe imaju veliki rizik od pogrešne procene, a oni pak sami su uvereni u svoj imunitet, mogu da izazovu neočekivane reakcije od drugog, pa to stanje može lako eskalirati bez prisustva verodostojnog i sposobnog arbitra koji može preokrenuti situaciju. Ali ne prolazi sve i uvek glatko, međunarodni pritisci ipak negde imaju uticaja na stanje u zemlji možda ne u tako velikoj meri kako se očekuje, ali ipak se osete. Neki će čelnici, koji su očekivali kako će proći nekažnjeno, možda čak biti i iznenađeni ozbiljnošću odgovora međunarodne zajednice, kao što je slučaj Vladimira Putina i tvrdih sankcija nakon aneksije Krima i pokušaja ubistva bivšeg agenta na britanskom tlu, i kritika i optužbi na račun saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana nakon Kašogijevog ubistva.

Ali lako je pomisliti kako su ovo samo izuzeci koji potvrđuju pravilo koje pokazuje kako pravila zapravo nema. I šalju poruku kako zapravo ne znamo šta bi se moglo dogoditi na tom opasnom putu rešavanja sukoba koji prevladavaju. U nastavku donosimo pregled sukoba čiji ćemo razvoj pomno pratiti u ovoj godini.

1. JEMEN

Nakon četiri godine rata više od 16 miliona stanovnika ove zemlje, kako upozorava UN, preti opasnost od "ozbiljnog nedostatka hrane". Sukob je započeo 2014. godine, nakon što su Huti pobunjenici proterali međunarodno priznatu vladu iz glavnog grada. Zatim se uključila Saudijska Arabija, i zajedno s Ujedinjenim Arapskim Emiratima počeli su bombardovati i blokirati Jemen, kako bi ponovo instalirali izbačenu vladu.

Jemenu preti velika glad Foto: Tanjug/AP

Zapadne sile uvelike su podržale saudijsku kampanju. Odsečeni su putevi kojima se hrana doprema do stanovnika a UN i na svojim konferencijama i samitima upozorava kako zemlji preti "velika, strašna glad". Američki pritisak zaustavljanja sukoba mogao bi se povećati u ovoj godini. Senat je već glasao za razmatranje zakona kojima se zabranjuje učestvovanje SAD-a u ratu, a nakon što demokrati preuzmu kontrolu nad predstavničkim domom, mogli bi se agresivnije kretati u tom smeru. I dok sve zemlje uključene u ovaj sukob veruju kako je vreme na njihovoj strani, samo pritisak iz Evrope, i SAD-a može dovesti do promene u Jemenu.

2. AVGANISTAN

Kao što je Jemen poprište najgore svetske humanitarne krize, tako je Avganistan poprište najsmrtonosnijih borbi. U prošloj godini tako je stradalo više do 40.000 ljudi. Iako je primirje deo svakog razmišljanja o okončanju ovog sukoba, susedne zemlje i drugi koji su uključeni u sukob u Avganistanu, naročito Iran, Pakistan, Rusija i Kina žele da se Amerikanci povuku, ali niko od njih ne želi da to bude opasno povlačenje. Možda su skloniji podržati američku diplomatiju ako veruju da će se Vašington na kraju odreći svog strateškog uporišta u Južnoj Aziji.

Način na koji se pozdravio prekid vatre u junu otkrio je da ipak postoji široka podrška miru i da postoje znakovi kako su glavni protagonisti rata otvoreni za dogovor. Hoće li do njega i doći, pokazaće 2019. godina.

3. NAPETOSTI IZMEĐU KINE I SAD

Iako nije reč o smrtonosnom sukobu, trgovinski rat između SAD-a i Kine, ako se nastavi pogoršavati, mogao bi imati velike geopolitičke posledice. SAD Kinu doživljava protivnikom i rivalom, komunističkom zemljom, a u svojoj strategiji nacionalne obrane 2018. godine navode kako je njihova glavna zabrinutost, nakon što je to dugo vremena bio terorizam, "međudržavna strateška konkurencija", a primarnim konkurentima imenovani su Rusija i Kina. Rizici direktnog sukoba nisu veliki, ali pitanje Južno-kineskog mora je i dalje problematično područje.

Trgovinski rat između SAD i Kine nastaviće se i u ovoj godini Foto: Tanjug/ AP/ Alex Brandon

Peking i Vašington mogli bi doći do nekog oblika trgovinskog sporazuma tokom sledećih meseci, što bi pomoglo ublažiti napetosti. Ali, svako odgađanje je verovatno kratkotrajno. Na obe strane, čelnici veruju da je dugotrajni geopolitički i ekonomski sukob dosegnuo tačku pucanja.

4. SAUDIJSKA ARABIJA, SAD, IZRAEL I IRAN

Slično kao što je to bilo i 2018., i ova godina predstavlja opasnost od sukoba, namernog ili nenamernog, na relaciji SAD, Saudijske Arabije, Izraela i Irana. Vašington se povukao iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i obnovio sankcije, pojačao retoriku i pretnje osvetom u slučaju iranske provokacije.

Rijad je prihvatio taj ton, vođen Muhamedom bin Salmanom, najavio da će uzvratiti udarac i nastojati suprotstaviti se Iranu i Libanu, Iraku i Jemenu, pa čak i na iranskom tlu. Izrael se usredsredio na Siriju, ali je takođe zapretio da će ciljati iransku militantnu skupinu Hezbolah u Libanu. Svi ovi sukobi mogli bi eskalirati, a Jemen je najopasniji. U Siriji je Izrael do sada bio vešt u napadanju iranskih ciljeva bez podsticanja šireg rata. Iran, bez sumnje, svestan potencijalnih troškova takve eskalacije, kalkuliše kako može apsorbovati takve napade bez ugrožavanja svojih dubljih interesa i dugoročnije prisutnosti u Siriji. Ali i dalje rizik predstavlja verovatnoća pogrešne procene ili napada na pogrešan način.

Veruje se da je Kašogijevo ubistvo naručio mladi prestolonaslednik Foto: Tanjug/AP

Pritisci će se povećati i zbog ubistva novinara Kašogija, što se neće smanjiti ni kada demokrate preuzmu kontrolu nad Domom. Možemo se nadati kako će to dovesti do većeg američkog pritiska na Rijad kako bi se zaustavio rat u Jemenu i na veću proveru politike SAD-a i Saudijske Arabije prema Iranu.

5. SIRIJA

Krajem prošle godine činilo se kako će se sirijski sukob nastaviti istim putem. Činilo se da će režim Bašara al Asada, uz iransku i rusku pomoć, pobediti u borbi protiv opozicije. Rat protiv Islamske države tako bi se približio cilju. Strani akteri bi održali krhku ravnotežu u raznim delovima zemlje: između Izraela, Irana i Rusije na jugozapadu; Rusija i Turska na severozapadu; i SAD i Turska na severoistoku. Ali u telefonskom pozivu turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, Tramp je najavio povlačenje američkih vojnika, i tako preokrenuo tu ravnotežu; povećali su izglede za krvavi sukob koji uključuje Tursku, njene sirijske saveznike, sirijske Kurde i Asadov režim; i na taj način, potencijalno omogućili Islamskoj državi novi život, rast tog haosa na kojem inače uspeva.

Američke trupe povlače se iz Sirije Foto: Tanjug/AP

Iako borba protiv Islamske države nije gotova, čini se kako zadržavanje oko 2.000 američkih vojnika nije potrebno. Ali njihovo povlačenje ostaviće kurdske jedinice narodne zaštite izložene napadima. Ako dođe do nereda, Islamska država bi mogla iskoristiti priliku i nakon pregrupisanja ponovo zauzeti deo teritorija koje su izgubili u protekle dve godine. Pravo pitanje za SAD ne bi trebalo biti hoće li ostati ili otići, već pod kojim uslovima će se povući.

6. NIGERIJA

Nigeriju početkom godine očekuju izbori za predsednika i sve zvaničnike, što je tradicionalno praćeno nasiljem. Predsedničko takmičenje između sadašnjeg Muhamadu Buharija i njegovog glavnog suparnika, bivšeg potpredsednika Atiku Abubakara, biće teška bitka.

Zemlja još uvek pamti demonstracije nakon izbora iz 2011. godine širom severne Nigerije u kojima je poginulo 800 ljudi. Kriminal i opšta nesigurnost i dalje je visoka širom zemlje. Civili u delovima severoistoka nose najveći teret brutalnog sukoba između vladinih formacija i islamističkih pobunjenika Boko Harama. Sukobi na relaciji hrišćana i muslimana pojačavaju se a u njima je poginulo oko 1.500 ljudi. Političari te razlike koriste za svoje političke ciljeve a tenzije bi se samo mogle pojačati.

7. JUŽNI SUDAN

U ratu koji je izbio pre pet godina poginulo je 400.000 ljudi. Krajem prošle godine predsednik Salva Kir i njegov glavni rival Riek Machar potpisali su sporazum o prekidu vatre i zajedničkoj vladavini do izbora 2022. godine. Iako se ne zna koja mu je budućnost sporazum je za sada smanjio nasilje. U međuvremenu, u Sudanu se Bashir suočava s onim što bi moglo biti ozbiljan izazov njegovoj vlastitoj vladavini. Sredinom decembra demonstranti su izašli na ulice u mnogim gradovima osuđujući visoke cene i pozivajući predsednika da odstupi. Kako će se završiti protesti još nije jasno. Međutim, dugotrajna kriza njenog severnog suseda mogla bi biti krajnje destabilizirajuća za Južni Sudan. Posmatrači pa i SAD su s povukli i sa strane, pitanje je šta će biti ako se sporazum ne bude poštovao, pa bi i tako mir koji trenutačno vlada, mogao nestati.

U Južnom Sudanu trenutno vlada mir Foto: Tanjug/AP

8. KAMERUN

Kriza u Kamerunu na rubu je eskaliranja u građanski rat i pretnja je destabilizaciji zemlje koja se nekada smatrala relativno mirnim ostrvom u problematičnoj regiji. Protesti su polako eskalirali od 2016. godine kada su na ulice izašli engleski učitelji i advokati i protestovali zbog sve veće upotrebe francuskog jezika u obrazovanju i legalnom sistemu. Pretvorili su se u veće demonstracije oko marginalizacije engleske manjine, koja čini jednu petinu stanovništva. Mnogi su aktivisti zatvoreni, a protestanti su postali deo separatističkih grupa čiji su napadi započeli krajem 2017. godine. Stanju nisu pomogli sporni predsednički izbori u kojima je pobedio 85-godišnji Paul Bija. Procenjuje se kako je u sukobima stradalo oko 500 civila, 200 vojnika i 600 separatista, a UN procenjuje kako je u Nigeriju stiglo 30.000 anglofonskih izbeglica a njih više od 400.000 u Kamerunu. Pozitivni pomaci ka završetku sukoba mogli bi se napraviti oslobađanjem aktivista kao što se to napravili u Kamerunu kada je pušteno 289 aktivista, ali pitanje je da li takva oslobađanja mogu podstaći separatiste na razgovore umesto na borbu.

9. UKRAJINA

Čini se kako sukobu u Ukrajini nema kraja, ono što je podstaknuto aneksijom Krima 2014. godine, nastavilo se i sukobom na Azovskom moru. Kako Kijev to vidi, napad na ukrajinske vojne brodove i zarobljavanje dvadesetak mornara predstavlja vrhunac ruskih pokušaja da istisne ukrajinske brodove iz tih voda, kršeći bilateralne ugovore iz 2003. godine kojim je obema zemljama zagarantovana slobodna trgovina. Rusi to smatraju provokacijom ukrajinskog predsednika Petra Porošenka pre predsedničkih izbora koji su na rasporedu u martu 2019. godine.

Tenzije između Rusije i Ukrajine ne jenjavaju Foto: Tanjug/AP

U međuvremenu se sukobi u Donjeckom bazenu nastavljaju, a najveću cenu plaćaju civili. Predlozi za moguće mirovne sporazume nisu otišli daleko. Stanje će se videti ponovo nakon izbora, ali mogućnost eskalacije stalno je prisutna.

10. VENECUELA

Uz ogromne rezerve nafte, Venecuela bi trebalo da bude sused kakvog bi samo mogli poželeti. Ali umesto toga, Latinska Amerika zabrinuto posmatra kako stanje u ovoj zemlji preti izazivanjem regionalne krize. Zemljom vlada siromaštvo, neuhranjenost i bolesti zbog čega je tri miliona ljudi napustilo zemlju. UN procenjuju kako će se broj popeti na 5,3 miliona do kraja ove godine.

U Venecueli je stanje užasno loše Foto: Tanjug/AP

Predsednik Nicolas Maduro odbija da prizna u kakvoj je agoniji zemlja ili da prihvati humanitarnu pomoć. Za nekoliko dana započeće sa svojim drugim mandatom iako mnogi smatraju kako on sam nema kredibilitet. Opozicija poziva strane sile da Madura svrgnu sa vlasti. Evropa i SAD nametnule su sankcije i finansijske restrikcije, a neki predlažu i prekid diplomatskih veza, iako će to samo još i više izolovati zemlju.

Trebalo bi se zalagati za mirnu tranziciju, uključujući i pregovore o političkoj i ekonomskoj reformi, i nekom obliku prelazne uprave. Nije za očekivati kako će Maduro pristati na takav korak, a s pritiscima bi mogli nastaviti i susedi. Kolaps ove zemlje čini se izgledan, kao što je i patnja njenog naroda.

(Telegraf.rs/Express.hr)