Ovako se širom sveta obeležava pravoslavni Božić: Pogledajte kakvi su običaji, šta se oblači i kako izgledaju praznične trpeze (FOTO) (VIDEO)

Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra i 7. januara. Broj zemalja u kojima se Božić slavi u prvom mesecu godine nije veliki, ali one još uvek neguju običaje svojih predaka i raduju se ovom posebnom danu.

Proslava Božića u Bosni Foto: Tanjug/AP

Preporučujemo

Dan pred Božić, Badnji dan, većina pravoslavaca provodi sa porodicom i prijateljima uz opuštanje i trpezu. Kako je Badnji dan vreme posta, na trpezama se obično mogu naći posni hleb ili pogača, orasi, sušeno i sveže voće, kao  povrće, najčešće pasulj, grašak i krompir te začinsko bilje, čorba od pečuraka, med i riba.

Vrsta hrane i aktivnosti variraju u zavisnosti od kulture i tradicije. U pojedinim pravoslavnim zemljama ljudi hodaju u povorkama pored mora, reka, jezera... kao deo božićne liturgije. Takođe prave rupe u ledu (ukoliko je vodena površina zaleđena) kako bi blagoslovili zamrznutu vodu. Pravoslavci veoma malo pažnje posvećuju razmeni poklona i ostalim komercijalizovanim običajima Božića.

Palestina grčka zajednica - Pravoslavni Božić Foto: Tanjug/AP

Neki pravoslavni hrišćani takođe poštuju i Šeparde (pastire koji su posetili bebu Isusa) 6. januara nakon čega se prelazi na obožavanje Tri mudraca ili kralja 7. januara. Ponoćna božićna liturgija koja se održava na Badnje veče traje duže nego obično i većina ljudi je doživljava kao vrlo inspirativnu.

Zemlje koje proslavljaju Božić 7. januara, koji tamo spada u državni praznik su: Belorusija, Egipat, Etiopija, Gruzija, Kazahstan, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija, Rusija, Ukrajina...

Neke zemlje poput Jermenije Božić slave 6. januara. Božić na ovaj dan slave i vernici u Australiji, Kanadi, SAD i Velikoj Britaniji. Jerusalimska pravoslavna crkva Božić slavi 7. januara.

Pravoslavni Božić u Gruziji. Foto: Tanjug/AP

Pogledajte kakvi se običaji i rituali neguju u sledećim zemljama.

GRUZIJA

Gruzini koji Božić slave 7. januara na ovaj dan idu na Alilo, masovnu šetnju ulicama, pri čemu su obučeni u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima praznik i dele najmlađima slatkiše.

Božićna jelka (Čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.

Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa ("Tovlis babua" na zapadu zemlje), što bukvalno znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju "čohu" i krzneni ogrtač, prenosi Nacionalna geografija.

Obeležavanje pravoslavnog Božića u Gruziji Foto: Tanjug/AP

RUSIJA

Sveti Nikola, koji se smatra svecem Rusije, mornara i dece, predstavlja dobrotu, širokogrudost i pruža dobri duh Božiću. Ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole - sve do večeri 6. januara, kada počinju svečane liturgije.

Putin na božićnoj liturgiji Foto: Tanjug/AP

Narednog dana, na praznik, porodica se okuplja oko trpeze, na kojoj se nalazi 12 vrsta jela, u čast dvanaestorici apostola. Badnjak, obilna večera i upaljena sveća koja predstavlja dolazak Isusa pali se i kako bi označila kraj velikog božićnjeg posta.

Bela tkanina se koristi na stolovima za večeru koja u nekim zemljama simbolizuje čistotu i materijal u koji je Isus bio umotan. Slama se takođe stavlja po stolovima da simbolizuje jednostavnost i skromnost Hristovog rođenja.

Rusi poštuju niz tradicija u ovo doba godine Foto: Tanjug/AP

Rusi badnjak nazivaju "sočeljnik“, po reči "sočivo“, jela koje je obavezan deo prazničnog ručka.

Ovaj dan rezervisan je za ljubav, pa se Božić u Rusiji čestita svim dragim ljudima, a vrata kuća otvorena su širom kako bi i prolaznici mogli da se pridruže vernicima za ručkom.

Svaka zemlja ima svoje običaje koje poštuje Foto: Tanjug/AP

UKRAJINA

Kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca, u ukrajinskim domovima počinje Sveta večera. U kuće se unosi pšenica, što je star običaj nazvan "diduh" ("dedin duh"), koji potpomaže identifikaciju s precima.

Proslava pravoslavnog Božića u Ukrajini Foto: Tanjug/AP

Nakon što sve svi ukućani pomole, domaćin kaže "Hrist je rođen", na šta od porodice dobija odgovor "Slavimo ga". Sledi obrok, čiji su neizostavni delovi boršč, četvrtasta kutija domaćeg pudinga, mleko, knedle s pečurkama ili kupusom i krompirom...

Nakon večere, vreme je za božićne pesme, a narednih sedam dana vernici uživaju u danima slavlja.

Pravoslavni Božić u Ukrajini. Foto: Tanjug/AP

ETIOPIJA

Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta (u slučaju mnogih vernika, to znači potpuno uzdržavanje od hrane). Na dan Božića, hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru ("šama"), napravljenu od pamuka i ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.

Pravoslavi Božić u Etiopiji Foto: Profimedia/Alamy

Obeležavanje Gane u Etiopiji počinje u četiri sata izjutra, a ove svečanosti praćene su igrom dečaka slična hokeju koja se, takođe, zove gana, a podrazumeva upotrebu palice i drvene lopte.

Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca odore svojih crkvenih udruženja i krune, prenosi Nacionalna geografija.

EGIPAT

Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju u januaru.

Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju Kiahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.

Od 25. novembra do 6. januara, ovi hrišćani poste, što podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla. Zatim, na Badnje veče, okupljaju se u hramovima, gde slušaju liturgiju, a narednog dana slave najradosniji hrišćanski praznik.

Pravoslavni Božić u Egiptu Foto: Profimedia/AFP

Kao i kod većine drugih naroda koji proslavljaju ovaj praznik, on je kod Kopta dan radosti i ljubavi, druženja i poštovanja, pa se vernici u svojim domovima okupljaju kako bi ga zajedno proslavili. Često, pri tome, domaćinima daruju kolačiće (kahk).

Deda Mraz je svoje mesto pronašao i u ovoj sredini – on je poznat kao Baba Noël ("Otac Božića"), a mališani veruju da on ulazi kroz prozor dok spavaju i ostavlja im poklone. Zauzvrat, mališani mu ostavljaju kahk, prenosi Nacionalna geografija.

(Telegraf.rs)