Vratio se jedan od najsmrtonosnijih virusa po ljude, prenosi se putem voća, a dve životinje su glavni nosioci

Virus Marburg, smrtonosni rođak ebole, izolovan je u voćnim šišmišima u Sijera Leoneu, i to je prvi put da je pronađen u zapadnoj Africi. Voćni šišmiši žive u tropskim i suptropskim područjima.

Pet šišmiša uhvaćenih u tri zdravstvena okruga imalo je pozitivne testove na virus, tvrde dve grupe naučnika. Jednu su vodili Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Univerzitet Njala u Siera Leoneu, a drugu naučnici sa Univerziteta Kalifornija, i Univerziteta Makera u Siera Leoneu, piše Njujork Tajms.

Preporučujemo

Poznato je da egipatski voćni šišmiši nose ovaj virus na druga mesta u Africi, "stoga ne čudi da smo pronašli virus u šišmišima", rekao je Džonatan S. Tavner, stručnjak za ekološke bolesti koji je vodio CDC tim.

Testiranje je sprovedeno kao deo relativno novog programa koji su uveli Amerikanci kako bi na vreme uočili opasne patogene koji vrebaju u životinjama, a sve zato da bi na vreme mogli da spreče zarazu ljudi i smrtonosne posledice. Program je poznat pod imenom Predikt i finansira ga američka Agencija za međunarodni razvoj.

- Otkriće poput ovog u Sijera Leoneu "upravo je ono što je Prediktov zadatak, a to je pronalaženje, nadzor i stvaranje programa za odbranu od bolesti - rekao je dr Brajan Bird, voditelj tima UC Davisa.

Zadatak je ujediniti rad lekara i veterinara, te povremeno biologa - u potrazi za virusima koji prete ljudima od drugih živih vrsta. Provođenje takvih projekata podrazumeva i obuku lokalnih naučnika da nastave da rade taj posao.

Ovaj virus prenose i majmuni; Foto: Foter/Flickr/jan-borgstede

Egipatski voćni šišmiši koji se zbog izgleda takođe nazivaju i "letećim lisicama", žive na jugu Južne Afrike i na istoku kontinenta, ali u Pakistanu i severnoj Indiji. Oni nisu vrsta koja se seli, ali nije poznato koliko su pojedini šišmiši ili grupe uspeli daleko da dospeju od svojih prirodnih staništa.

Genetskim testiranjem pronađeno je više sojeva virusa u svakom šišmišu, što upućuje na to da već godinama kruži u zapadnoafričkim životinjskim kolonijama.

U zapadnoj Africi nije zabelžen slučaj prelaska Marburga na ljude, ali postoji takva opasnost. 

Od 2013. do 2016. godine, Zapadna Afrika je pretrpela najveće epidemije ebole u istroriji, u kojoj je umrlo više od 11.000 ljudi. Smatralo se da je prvi pacijent bilo dete koje se često igralo kraj stabla koje je napao šišmiš.

Virus je dobio ime po nemačkom gradu u kojem je taj virus prvi put otkriven 1967. godine, devet godina pre otkrića ebole. Misteriozna bolest koja je uključivala hemoragičnu groznicu pogodila je radnike u fabrici vakcine koja je dovezla pošiljku zelenih majmuna iz Ugande. Virus je takođe inficirao ljude u Frankfurtu i Beogradu od kojih se 31 razboleo, a sedam je umrlo.

Šišmiši su dugi oko 15 centimetara, a krila su široka oko pola metra. Spavaju u špiljama ili u dubokoj šumi i izlaze noću da jedu voće zbog čega ih voćari truju.

Šišmiši nose virus u izmetu, urinu ili slini. Naučnici veruju da životinje, uključujući majmune, mogu pokupiti Marburg virus tako što će jesti voće koje grizli šišmiši.

Ljudi ga mogu dobiti ako hvataju šišmiše, pa ih oni ugrizu ili preko posekotina tokom pripreme hrane koja je bila u dodiru sa zaraženim šišmišem. Većina ljudskih epidemija krenula bi od ljudi koji su posećivali špilje ili rudnike naseljene šišmišima.

Najveća poznata epidemija virusa Marburg, koja je započela u Angoli 2004. godine, pogodila je više od 250 ljudi i imala je stopu smrtnosti od 90 posto. Dva soja pronađena u Sijera Leoneu slična su onima u Angoli.

VIDEO: Šta su to vakcine i kako funkcionišu?

(Telegraf.rs/Express.hr)