Sistem za upozorenje na cunami ponovo izneverio građane u Indoneziji: Katastrofe su ih pogađale na ulicama, u kućama i na koncertima
Indonezija je već nekoliko puta ove godine kritikovana zbog nedostatka kvalitetnog sistema upozorenja
Mnogi od 373 osobe koje su poginule u razornom cunamiju koji je u subotu uveče pogodio obalu Indoneziju, nisu bili ni blizu skloništa, već ih je katastrofa zatekla na ulici, u kući, na koncertima i kulturnim dešavanjima. Oni jednostvano nisu imali pojma da cunami dolazi.
Prema poslednjim podacima, u razornom cunamiju poginulo je najmanje 373 ljudi, više od 1.400 je povređeno dok se 128 vodi kao nestalo.
Uprkos istoriji cunamija uzrokovanih erupcijom vulkana i zemljotresima, Indonezija godinama nema efikasan sistem ranog upozorenja.
Posle katastrofe u subotu, Indonezija je bila kritikovana, a to nije bio prvi put čak ni ove godine, prenosi CNN.
Nakon poslednje nesreće vlasti upozoravaju stanovnike da se drže što dalje od plaža zbog straha od nove erupcije vulkana koja bi mogla dovesti do novog cunamija
U septembru je više od 2.000 ljudi ubijeno nakon što su zemljotres i cunami pogodili ostrvo Sulavesi, a mnogi stanovnici žalili su se da su bili nespremni na katastrofu. Takođe, tokom jula i avgusta, serija zemljotresa pogodila je severnu regiju Lombok, što je dovelo do klizišta i rušenja zgrada u kojima je poginulo više od 400 ljudi.
Indonežanski predsednik Joko Vidodo naredio je u ponedeljak državnoj agenciji za meteorologiju, klimatologiju i geologiju (BMKG) da kupi detekrore cunamija "koji mogu pružiti rana upozorenja zajednici".
Vidodo tvrdi da cunami, koji je tokom vikenda pogodio Indoneziju, bio izvan mogućnosti zemlje da ga predvidi.
- Cunamiju obično prethodi zemljotres. Zato stanovnici i kupači na plažama nisu bili spremni da pobegnu - istakao je on.
Šef BMKG-a Dvikorita Karnavati izjavio je da će agencija tražiti da se instaliraju plimska vrata za detekciju valova u blizini kopna, priznajući da postojeći sistem nije mogao unapred da upozori na cunami.
- Ovaj cunami izazvalo je nekoliko faktora. Naši senzori nisu dali rano upozorenje jer su za tektonsku aktivnost a ne vulkansku - dodao je on.
Do cunamija u subitu došlo je kada je rastopljena stena iz vulkana Anak Krakatau izazvala niz podvodnih klizišta, gurajući vodu i uzrokujući talas koji je dostigao tri metra.
Anak Krakatau nalazi se u Vatrenom prstenu, području visoke tektonske aktivnosti koje obuhvata veći deo Pacifika.
Indonezija, najveća svetska ostrvska nacija, delimično je formirana vulkanima u "prstenu vatre". Ukupno ih ima više od 1.115, od kojih je više od 125 još uvek aktivno.
Većina sistema za detekciju cunamija ima snimač pritiska pričvršćen za dno okeana i za bovu na površini. Kada cunami prođe preko snimača, instrumenti detektuju i beleže promene pritiska vode. Ti podaci se zatim prenose na bove koje prenose poruku širem sistemu detekcije cunamija.
- U većini slučajeva, prvi znak potencijalnog cunamija je zemljotres - kažu u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA).
Uprava priznaje da je daleko teže prognozirati ne-seizmičke cunamije, kao što su oni uzrokovani klizištima, "koji mogu doći sa malo ili nimalo upozorenja".
Video: Objavljen snimak dronom nakon katastrofe koju je zadesia Indoneziju i svi smo bez teksta od tuge
Video: Snimci užasa nekoliko sati posle razornog cunamija u Indoneziji, broj poginulih raste iz minuta u minut
(Telegraf.rs/A. M.)
Video: Dušku iz sela Metaljka migranti uništili domaćinstvo, meštani potpuno nemoćni i u strahu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.