Dve godine od ubistva ruskog ambasadora pred kamerama u Ankari: Putin i Erdogan u nikad prisnijim odnosima, a milioni Rusa na plažama Antalije
Na današnji dan pre dve godine svet su obišli krvavi snimci ubistva ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari. Uprkos ovom i brojnim drugim incidentima, Rusija i Turska i dalje imaju bliske odnose.
O dubokim vezama između Moskve i Ankare govori i republički spomenik posvećen osnivaču Turske, Mustafi Kemalu Ataturku na istanbulskom trgu Taksim.
U grupi ljudi prikazanih pored Ataturka je ličnost malo poznata većini prolaznika, prvi sovjetski ambasador u novoj republici, Sejmon Ivanovič Aralov. Odnosi dveju zemalja bili su pod pritiskom tokom Hladnog rata kada se Turska pridružila NATO-u a kasnije zatražila i članstvo u EU.
Međutim, od raspada sovjetskog komunizma, Turska se približila Moskvi, zadržavajući članstvo u NATO-u i evropske aspiracije.
Russian ambassador to Turkey shot dead by undercover policeman screaming: 'We die in Aleppo, you die here' https://t.co/5lhG5TY4hj pic.twitter.com/IjJLN7MXQQ— Daily Mail Online (@MailOnline) December 19, 2016
BLISKE ODNOSE UZDRMALO UBISTVO RUSKOG AMBASADORA
Ovi odnosi ugroženi su 19. decembra 2016. kada je ruskog ambasadora ubio policajac u Ankari.
Pre otvaranja vatre, napadač je uzviknuo "ne zaboravi Alepo", opkoljeni grad u Siriji, što je podstaklo spekulacije da je ubistvo ambasadora povezano sa ruskom vojnom intervencijom u zemlji i podršci predsedniku Bašara al Asadu, čije je uklanjanje tražila Turska.
Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je takve tvrdnje, opisujući incident kao "provokaciju čiji je cilj narušavanje normalizacije rusko-turskih odnosa i sirijskog mirovnog procesa".
Sa njim se složio i njegov turski kolega, Redžep Tajip Erdogan, rekavši da dve zemlje neće dozvoliti da atentat utiče na njihove veze.
- Umesto toga, Turska i Rusija će produbiti solidarnost i ojačati saradnju - istakao je Erdogan.
Kasnije je Turska za Karlovu smrt optužila pokret koji je vodio muslimanski propovednik iz SAD, Fetulah Gulen, kojeg je Ankara takođe okrivila za neuspeo pokušaj državnog udara ranije te godine.
Ubistvo ambasadora dogodilo se skoro godinu dana nakon što je turska vojska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom - još jedan incident koji je pretio da naruši veze dveju zemalja, ali je rešen turskim izvinjenjem.
Putin je takođe bio prvi strani predsednik koji je posetio Tursku nakon što je propao puč.
SVE VEĆI BROJ RUSKIH TURISTA U TURSKOJ
Bliske veze između Rusije i Turske ogledaju se i u sve većem broju ruskih turista koji se svakog leta odlučuju za sunčanje na plažama Antalije. Prošle godine 4,7 miliona Rusa posetilo je Tursku, a ove godine očekuje se da taj broj dostigne 5,5 miliona.
Broj turista pao je ispod milion u 2016. nakon rušenja ruskog aviona. Putin je tada optužio Tursku da im je zabila "nož u leđa". Kremlj je odgovorio ukidanjem bezviznog režima, pozvao na bojkot turizma, stavio embargo na turske proizvode i ograničio turske kompanije koje rade u Rusiji.
Ove mere su postepeno uklonjenje, a Putin i Erdogan su od tada blisko sarađivali na nekoliko frontova, naročito u ratu u Siriji.
Dva lidera sastala su se licem u lice više od 10 puta u poslednje dve godine. U međuvremenu, Rusija je dozvolila turskim avionima da operišu u severnoj Siriji, gde je Turska iscrtala pojas zemlje koji kontrolišu njene snage.
S-400 I ENERGETSKI SEKTOR
Turska je od Rusije kupila sistem vazdušne odbrane S-400, koji će biti raspoređen sledeće godine.
U energetskom sektoru, Turska je i dalje u velikoj meri zavisna od ruskog prirodnog gasa koji prolazi kroz gasovod Plavi tok.
Drugi gasovod iz Rusije, Turski tok, trebalo bi da se priključi do kraja 2019.
Takođe, rusko-turska trgovina porasla je za više od 40 odsto na 22,1 milijardu dolara između 2016. i 2017.
Putin je najavio ambiciozni cilj da trgovina sa Turskom dostigne 100 milijardi dolara.
Turska je u oktobru izvozila robu u vrednosti od 1,9 milijardi dolara, poljoprivredne proizvode, tekstil i automobile, a Rusija je njihovo najveće izvozno tržište.
TAČKE RAZDORA DVEJU ZEMALJA
Postoje i oblasti u kojima su Moskva i Ankara na suprotstavljenim stranama, a naročito u Siriji, gde Rusija podržava Asada, a Erdogan pobunjeničke snage koje pokušavaju da ga uklone.
Polje razdora je i Krim, čije se tatarsko muslimansko stanovništvo žali na ugnjetavanje nakon aneksije Rusije 2014.
Turska je nedavno izrazila zabrinutost i zbog tenzija između Rusije i Ukrajine nakon incidenta u Crnom moru i pozvala na uzdržanost.
Mitat Celikpala, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kadir Has u Istanbulu, rekao je da je Tusrka i dalje snažno vezana za Zapad.
- Turska je zapadni glumac. Njena spoljna politika i bezbednosne potrebe govore da će ostati u zapadnom kampu, ali mora da radi i bude u vezi sa Rusijom jer je svuda oko nas - zaključio je on.
VIDEO: Čiji je stisak bio jači? Rukovali se Tramp i Putin
(Telegraf.rs/A. M.)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragan V
Sve se zaboravi i prevazidje.Ostaje njegovo velicanstvo,interes.Sve za interes,interes nizasta..Tako je bilo ranije,sada je i bice zauvek..
Podelite komentar
@ Kiki
Kad mi srbi budemo shvatili da nema brata dok ne rodi majka Da shvatimo da smo 99. prodani za 2,4 milijarde Da je u parizu Putin bio sa tačijem Da su mu interesi braća i da ga za nas boli £€¥¢© E tad će od ove zemlje biti nešto
Podelite komentar
pa
Mlatili su se njemci sa svima u dva velika rata pa su sa svima dobro nijesu to balkanci njihovi interesi jesu da im drzave napreduju i to je to
Podelite komentar