Američki izbori za Kongres ljuljaju Trampovu stolicu: Kako će rezultati glasanja uticati na odnos prema Srbiji?

Kongresni izbori u SAD koji se održavaju 6. novembra najbolja su šansa za američke demokrate da utiču na ponašanje Trampove administracije - pre sledecih predsednickih izbora koji se održavaju za dve godine, piše Dojče vele.

Donald Tramp, predsednik SAD navodi da će zemlja upasti u haos ukoliko Demokrate preuzmu Kongres. Dok se bori protiv optužbi i optužuje za mešanje u predstojeće izbore, Donald Tramp se bori za glasove Amerikanaca i plaši ih da će ostati bez bogatstva. Osim mogućnosti da njegovi republikanci izgube većinu, izbori donose manju mogućnost – pokretanja njegovog opoziva.

Preporučujemo

Spoljna politika imala je veoma značajnu ulogu u predizbornoj predsedničkoj kampanji u SAD, a tako bi moglo da bude i sa kongresnim izborima koji se održavaju u novembru, mada na indirektan način.

- Izbori koji se održavaju na sredini predsedničkog mandata su obično odraz predsednikove popularnosti - kaže za DW Trevor Trel sa Univerziteta Džoržd Mejson.

Ovi izbori mogu da utiču i na tok američke spoljne politike Foto: AP/Tanjug

- Trampova spoljna politika nije dobro primljena u američkoj javnosti – i to je imalo loš efekat na njegovu popularnost - navodi on.

I dok spoljna politika neće biti ključna tema na kongresnim izborima, rezultat tih izbora mogao bi da se na razne načine odrazi na spoljnu politiku Donalda Trampa.

Ako demokrate uspeju da oduzmu republikancima kontrolu u Senatu, što nije baš verovatno ali nije ni nemoguće, navodi DW, to bi im dalo mogućnost uticaja na spoljnu politiku.

Na primer, na Trampov način raskidanja i sklapanja trgovinskih ugovora, koji su najvažnija stavka Trampove politicke agende. I zato bi poraz u Senatu za Trampa i republikance bio pravi košmar, ocenjuje se u analizi.

Tramp strahuje od gubitka moći Foto: Wikipedia/public domain, Profimedia, SIPA USA

- Kada je reč o javnom diskursu, on bi se bitno izmenio ako bi demokrate preuzele kontrolu nad Senatom, jer bi oni svakako pokrenuli istražne postupke koji bi se bavili spornim potezima Trampove administracije, uključujuci i promene u zakonskim odredbama o imigraciji - kaže Frensis Li, stručnjak sa Univerziteta u Merilendu.

Ne samo što bi Trampova imigrantska politika bila podvrgnuta detaljnom ispitivanju, već bi bila pokrenuta i nova istraga u vezi s optužbama da je Rusija imala važnu ulogu u Trampovoj predsedničkoj kampanji.

Ništa od toga ne bi promenilo pravac kojim se kreće Trampova spoljna politika, ali stvari bi postale složenije i Trampu bi bilo potrebno više vremena da sprovodi svoje odluke, ističe DW.

Trudi se da pridobije što više pristalica Foto: Tanjug/AP

U nekim slučajevima on bi sigurno morao da razmisli i o tome da li uopšte vredi ulagati napore i da li je politička cena koju bi morao da plati kako bi ostvario određeni spoljnopoliticki cilj možda ipak previsoka.

Ovaj put se u Kongresu menjaju i nosioci razlicitih funkcija povezanih sa spoljnom politikom - šef Komiteta za spoljne odnose u Predstavničkom domu, republikanac Ed Rojs, napušta funkciju, baš kao i njegov pandan u Senatu, republikanac Bob Korker.

Pol Rajan, predsedavajući Kongresa, koji ima i ključnu ulogu u kongresnoj spoljnoj politici, takođe je najavio da ne želi više da bude na toj funkciji.

Ali u slučaju da demokrate preuzmu jedan ili oba doma Kongresa, svakako bi mnogo više porastao njihov uticaj na unutrašnju politiku. Američki Ustav omogućava Kongresu mnogo veće mešanje u unutrašnju nego u spoljnu politiku.

Demokrate imaju šanse da preuzmu vodeću poziciju od Republikanaca Foto: Tanjug/AP

Bio bi to pre svega kraj svih nadanja republikanaca da će potpuno eliminisati reformu zdravstvenog sistema Baraka Obame, ocenjuje DW.

Osim toga, uspeh demokrata naterao bi Trampa da se s njim ophodi na mnogo umereniji način, jer, njihova saglasnost bi mu bila potrebna pri odlučivanju o stvarima koje izgledaju banalno, ali su zapravo veoma bitne, na primer, o podizanju gornje granice državnog duga.

IZBORI POSTALI REFERENDUM PROTIV TRAMPA

Bitka za političku kontrolu nad Kongresom motivisala je mnoge američke birače - pokazuju ankete Istraživačkog centra Pju. Skoro tri četvrtine registrovanih birača pažljivo prati da li će republikanci zadržati kontrolu nad oba doma Kongresa. Demokrate moraju da osvoje 23 mandata da bi dobili većinu u Predstavničkom domu dok im dva novoosvojena mesta daju kontrolu nad Senatom.

Ovo izbori su pokazatelj šta bi moglo da se desi na novim predsedničkim izborima Foto: Tanjug/AP

Prema studiji centra Pju, većina, skoro 60 odsto registrovanih birača kaže da će njihovo mišljenje o predsedniku Trampu uticati na njihov glas.

Da će njihov glas za članove Kongresa biti glas “protiv” Trampa kaže 37 odsto birača, dok 23 odsto kaže da će simbolično glasati “za” njega. Ostali kažu da njihovo mišljenje o Trampu neće uticati na njihovu odluku.

Gostujući u emisiji “Zajedno sa Gretom Van Sasteren” Glasa Amerike, politički eksperti ocenili su da je Trampov stil upravljanja zemljom ključni faktor. Majkl Stil je bivši lider Republikanske partije.

- Nezavisni glasači koji se na ovim izborima tipično okreću ka republikancima – a to je obično način kako republikanci zadrže svoju većinu ili je steknu, posebno u delovima zemlje gde su demokrate jake, sada su više naklonjeni Demokratskoj partiji i to je problem - smatra Stil. A kako je došlo do tog zaokreta?

Mnogi ove izbore nazivaju referendumom protiv Trampa Foto: Tanjug/AP

- Radi se o predsedniku. Sve je postalo lično, zato što je predsednik stvari tako postavio. Tako on funkcioniše. Sve se svodi na njega. A kad želiš da se sve okreće oko tebe – fino, sada svaki kandidat na glasačkom listiću mora da odgovara za tvoje ponašanje - objašnjava Stil.

Smanjenje podrške dugogodišnjih globalnih saveznika Amerike brine demokratu Dača Rupersbergera, kongresmena iz Merilenda.

- Gubimo veze koje smo razvijali sa svetom, posebno sa Evropom. Nekada smo smatrani zemljom prvog reda, druge zemlje su nam se obraćale radi poslovanja, dobijanja zaštite, nacionalne bezbednosti, vojne podrške… A to sve sada opada zbog nekih političkih odluka - upozorava Rupersberger.

U Južnoj Americi, mnogi su zabrinuti zbog imigracione politike SAD, kaže novinar Glasa Amerike Gilberto Kabrera.

Smatraju da je njegova politika otuđila SAD od mnogih zemalja Foto: Tanjug / AP

TRAMP PRED IZBORE POJAČAVA ANTIMIGRANTSKU RETORIKU

Američki predsednik Donald Tramp, u nastojanju da birače privuče da na predstojećim izborima za Kongres glasaju za kandidate njegove Republikanske partije, pojačao je antimigrantsku retoriku i pretnje migrantskom karavanu koji iz Srednje Amerike ide ka SAD, dok se istovremeno Pentagon priprema da raporedi hiljade vojnika duž granice s Meksikom.

- Ovo je invazija na našu zemlju i naša vojska vas čeka - poručio je Tramp na Tviteru.

On je, ne pružajući nikakve dokaze, naveo da su "mnogi članovi kriminalnih klanova i neki veoma loši ljudi u karavanu koji ide ka južnoj granici" SAD.

- Molim vas, vratite se. Neće vam biti dozvoljeno da uđete u SAD osim kroz legalni proces. Ovo je invazija na našu zemlju i naša vojska vas čeka - upozorio je Tramp.

Tramp je imao oštru retoriku protiv migranata Foto: Tanjug/AP

Kako prenosi AP, njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada je Pentagon počeo realizaciju misije nazvane Operacija verni patriota, čiji je cilj pružanje podrške carinskoj i graničnoj službi na meksičkoj granici.

Dvoje zvaničnika, koji su nisu želeli da budu imenovani jer govore o planu koji još nije zvanično obelodanjen, rekli su agenciji da će biti raspoređeno nešto više od 5.000 vojnika iz cele zemlje. Oni će pomagati graničnoj službi, ali neće dolaziti u direktni kontakt s migrantima.

Bela kuća razmatra i dodatne bezbednosne mere, uključujući sprečavanje onih koji u migrantskom karavanu iz Srednje Amerike idu ka SAD da uđu u zemlj i zatraže azil .

U međuvremenu, nekoliko stotina migranata pokušalo je da danas pređe iz Gvatemale u Meksiko, ali ih je u tome sprečila meksička policija.

Prethodno je veći karavan migranata prešao u Meksiko i sada se kreće jugom te zemlje ka severu.

Rekao je da će poslati vojsku na granicu da zaustavi migrante Foto: Tanjug/AP

KAKO ĆE OVI IZBORI UTICATI NA SRBIJU?

Pitanje kosovske nezavisnosti za Vašington više nije gotova stvar. Prethodnih meseci u to uveravaju zvaničnici SAD, izjavama da Amerika ne isključuje mogućnost teritorijalnih korekcija i da su spremni da podrže kompromis i kreativna rešenja Beograda i Prištine. Međutim, šta će se dogoditi ako Trampovi republikanci izgube većinu na izborima za Kongres u novembru? Da li bi povratak na staro u SAD, na staro vratio i politiku prema KiM?

- Spoljnu politiku u Americi vodi predsednik, ko god da dobije većinu na ovim izborima, neće imati uticaja na način na koji će Stejt department i Džon Bolton u Savetu za nacionalnu bezbednost da vode poslove koji vode - ocenjuje Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.

A politika Trampove administracije prema KiM koju Gardijan opisuje kao onu bez blanko čekova, ali i bez crvenih linija odgovara Beogradu. Od savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona stigao je stav da SAD ne bi odbacila ni korekciju teritorija.

- Vol strit džornal tvrdi da je imao uvid u dokumente Mogerinijeve u kojem se kaže da su Amerikanci i Brisel iza te ideje. Čujemo kako Robert Kuper kaže da je to dobra ideja. Čarls Kapčn koji je bio čovek broj dva u Savetu za nacionalnu bezbednost Baraka Obame kaže da je dobra ideja. Imam utisak da je to ideja o kojoj se dugo razgovaralo i da Zapad misli da je dobar trenutak da se to možda zapakuje - navodi Smajlovićeva.

Kako će ovo izbori uticati na Srbiju i pitanje Kosova? Foto-ilustracija: Shutterstock, Wikimedia

Ocenjuje da su, ipak, od izbora za Kongres važniji oni za predsednika Amerike koji će se održati za dve godine.

Za to vreme, Beograd se otvorenim vratima ne nada samo za kosovsku politiku, već i na putu ka EU. Otuda se tumače tendencije pred prolećne izbore za Evropski parlament. Jedni smatraju da će jačanje desnice ići na ruku kada je reč o Kosovu, dok se drugi plaše evroskeptika.

- Ukoliko populističke snage odnesu veliki deo glasova na evropskim izborima uneće dinamiku u sam Evropski parlament. Prema rečima Stiva Benona, koji je ideolog ove grupacije, oni ne traže vlast u ovom trenutku, nego da budu blokirajuća manjina. Takav stav svakako ne ide u prilog ni Srbiji ni drugim kandidatima za pristupanje EU - navodi Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike

Ako se makar neformalno ujedine, mogu da postanu treći najjači politički blok, posle narodnjaka i socijalista, tako i utiču na izbor zvaničnika Unije. Stoga i bojazan od zatvaranja EU, ne samo za migrante, nego i za proširenje.

VIDEO: Telohranitelji Trampa i Putina pokazali koliko brinu o šefovima

VIDEO:  Tramp: Ja sam stabilan genije

(Telegraf.rs/Tanjug/RTS/Glas Amerike)