Tajne službe su postale nemarne u obavljanju "prljavih poslova"? Njihove greške šalju jasnu poruku
Mnogi slučajevi trovanja i ubistava su uznemirili javnost, a većina do danas nije rešena
Slučajevi Džamala Kašogija i Sergeja Skripala pokazuju da tajne službe svoje operacije vode sve otvorenije. Postavlja se pitanje da li su samo postale nemarnije ili je sve deo strategije. Stručnjaci se u svojim mišljenjima uglavnom slažu, ali je neosporno da su ove situacije unele dodatni nemir građanima širom sveta.
Spornih situacija je sve više: Džamal Kašogi, Segej Skripal, otmica jednog vijetnamskog biznismena usred Berlina ili otvoreno ubistvo brata severnokorejskog diktatora. Stiče se utisak da tajne službe širom sveta sve manje pažnje obraćaju na to da deluju tajno, jer su njihove akcije sve vidljivije za javnost.
„Vlažne stvari su sve češće", kaže za DW stručnjak za tajne službe Erik Šmit Inbum. Termin „vlažne stvari" je pojam koji je koristio KGB i označava akcije u kojima bi mogla ili trebala da poteče krv. Kao prekretnicu u odnosu prema javnosti tajnih službi Šmit Inbum spominje 2006. i ubistvo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka u Londonu.
Bivši agent je ubijen polonijumom i kratko pre smrti je dao intervju u kojem je dao do znanja da zna ko namerava da ga ubije. Litvinjenko je kasnih devedesetih bio zadužen za istragu korupcije unutar FSB-a, organizacije koja je nasledila sovjetsku tajnu službu KGB.
Na čelu FSB-a u to vreme bio je Vladimir Putin. U nemilost je pao kada je ukazao na korupciju unutar službe, a uhapšen je nakon što je objavio detalje ubistva oligarha Borisa Berezovskog. Preko Turske je uspeo da pobegne u Veliku Britaniju. Njegovo ubistvo do dan danas u potpunosti nije razjašnjeno, ali Šmit Inbum naslućuje rusku tajnu službu iza ovog slučaja.
UBISTVO BORISA BEREZOVSKOG
Tokom 90-ih godina on je bio sredstvo koje je Putin iskoristio da bi se domogao moći, ali Berezovski nije mogao tako lako da utiče na novog predsednika.
Nakon pada, odlazi u Veliku Britaniju gde se zarekao da će srušiti Putina. Biznismen je 2000. godine prebegao iz Rusije u Britaniju nakon što se razišao sa Putinom, a London je koristio kao bazu za upućivanje kritika svom bivšem “štićeniku”.
On je takođe optužio Kremlj da su učestvovali u ubistvu Aleksandra Litvinjenka 2006. godine.
I dalje nije jasno kako je ubijen Berezovski (67), ali je mrtvozornik ostavio slučaj otvoren nakon što je pronađen mrtav sa povezom oko vrata u kupatilu vile u kojoj je živeo, u Sariju, Velikoj Britaniji.
Pretpostavlja se da je sam sebi oduzeo život zbog finansijskih problema, ali mrtvozornik nije imao dovoljno dokaza koji potvrđuju samoubistvo i od tada se spekuliše da je ubijen.
DA LI SLUŽBE TRALJAVO OBAVLJAJU POSAO?
Sličan rukopis se može pročitati i u slučaju bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripala koji je zajedno sa svojom ćerkom otrovan u engleskom Salisburiju u martu ove godine. Oboje su preživeli napad otrovom kojim se navodno služila sovjetska tajna služba.
O slučaju je brujala cela svetska javnost mesecima. Ne baš povoljno za jednu tajnu službu. Međutim, da li je reč o traljavom poslu ili proračunatom postupku?
- Zaista je u posljednje vreme vidljiv trend po kojem se tajne službe više uopšte ne skrivaju kao nekad kada su ubistva bila zamaskirana u automobilske nesreće. Izgleda kao da se tajne službe više uopšte nemaju srama - kaže za DW Volfgang Krieger, profesor na Univerzitetu u Marburgu i međunarodno priznati stručnjak za tajne službe.
RUSI NEMAJU MILOSTI PREMA IZDAJNICIMA
Skripal je delovao kao agent ruske obaveštajne službe GRU, ali je istovremeno radio i za britansku MI6. Godine 2004. je Skripal u Rusiji osuđen na 13 godina zatvora zbog veleizdaje. U sklopu jedne razmene je 2010. izišao iz zatvora i zatražio azil u Velikoj Britaniji.
Za Kriegera je slučaj Skripal jasan i dobro se uklapa u sovjetsko-rusku tradiciju obračuna s odmetnicima. Razlika je u tomu što se nekad sve odvijalo u tajnosti.
- Imamo još slučajeve iz tridesetih godina prošlog veka kada su odmetnici padali sa balkona, najverovatnije uz nečiju pomoć - kaže Krieger za DW.
Skripal pripada u tu kategoriju, a Šmit Inbum smatra da je on i dalje radio za MI6 i doprineo otkrivanju ruskih agenata u Češkoj i Estoniji.
- On je i dalje bio vrlo aktivan za zapadne službe što se bivšim kolegama kod kuće nije nimalo svidelo - kaže on.
Aleksander Gusak, Litvinjenkov bivši šef je u razgovoru za New York Times ovako objasnio doktrinu ruskih tajnih službi.
- Ja sam odrastao sa sovjetskim idealima. Na izdajnika pljuneš, uhvatiš ga, streljaš ga ili obesiš i na kraju mu se uriniraš na grobu - rekao je on.
Rusko-britanski odnosi na nivou tajnih službi su posebno napeti i zbog toga što je većina zapadnih tajnih službi nakon raspada Sovjetskog Saveza smanjila svoje aktivnosti na istoku. S izuzetkom Velike Britanije. Dobrim odnosima sigurno ne doprinosi ni činjenica da se mnogi oligarsi rado nastanjuju u Londonu i tamo troše svoj novac zarađen u Rusiji.
JOŠ JEDNO UBISTVO U BRITANIJI
Nakon slučaja Skripal, u martu ove godine pronađen je mrtav još jedan Rus koji je bio nekada bio blizak režimu u Moskvi. U pitanju je biznismen Nikolaj Gluškov.
Telo Gluškova (68) je nađeno u srednom marta ove godine sa tragovima davljenja na vratu u njegovom domu u Nju Maldenu u Londonu.
On je 2013. godine, rekao da se plaši za svoj život, nakon što je njegov blizak prijatelj Boris Berezovski 2013. godine navodno izvršio samoubistvo. Obojica su bili Putinovi kritičari, piše "Dejli mejl".
Gluškov je proveo pet godina u zatvoru u Rusiji zbog pranja novca, dok je bio zamenik direktora kompanije "Aeroflot".
On je jedno prilikom rekao kako mu je zaprećeno smrću još dok je trebalo da ide na suđenje. Gluškov je doputovao u Britaniju po puštanju iz zatvora. Javno je govorio o tome kako nikad nije poverovao da je Berezovski izvršio samoubistvo.
Biznismen je 2013. godine rekao da se plaši da je on sledeći na listi za odstrel, nakon smrti Berezovskog, Aleksandra Litvinjenka (bivši član ruske tajne službe) i Badrija Patarkatsišvilija.
OBJAŠNJENJE RIJADA NIJE UVERLJIVO
Za Kriegera slučaj Kašogi je sličan slučaju Skripal.
- Kašogi je bio deo najužeg sigurnosnog aparata Saudijske Arabije. U tom smislu je i on neka vrsta otpadnika - kaže Krieger za DW.
Kašogi je nestao pre dve nedelje, a turske vlasti sumnjaju da ga je specijalna četa specijalaca došla u Tursku da bi smakla novinara.
- Značajno je to što je u timu koji je "obrađivao" Kašogija bio i jedan lekar. Znamo još iz Gvantanama da je prilikom mučenja uvek prisutan jedan lekar - kaže Šmit-Inbum.
Bilo da se radi o specijalnim, lako prepoznatljivim otrovima poput slučaja Skripal ili delovanju uz kontrolne kamere turskih vlasti, kao što je to bio slučaj s Kašogijem, tajne službe kao da svuda ostavljaju svoje podsetnice.
Majkl Mjuler, stručnjak za tajne službe i publicista, ne veruje da se radi o diletantizmu.
- Tajne službe ne deluju diletantski. Tu se radi o poruci svima koji bi pokušavali slično: Mi to možemo i mi to činimo. I niko nas ne može zaustaviti - kaže on za DW.
Međutim, nameće se i pitanje da li nam se akcije tajnih službi čine javnim samo zbog toga što se sada više priča o tome i što su informacija lakše dostupne svima.
(Telegraf.rs/dw.com/Dejli Mejl)
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Тодорић
Само да се утврди- чије тајне службе смештају другима?
Podelite komentar