Marini i njenim ćerkama jedini spas od rata bile su šume radioaktivnog Černobilja: Ovako izgleda život u srcu zone zračenja (FOTO)

Nakon nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. godine, koja je iza sebe ostavila pustoš, mnogi ljudi sada se odlučuju na ponovni život u ruševnim kućama na rubu zone isključenja.

Među njima je i Marina Kovalenko, koja se preselila u selo Steščina u severnoj Ukrajini. Iako brojne kuće, prodavnica i knjižara zjape prazne, Marina se sa ćerkom Irinom i Olenom i psom preselila tamo, piše Bi-Bi-Si.

Preporučujemo

Njena porodica ima još nekoliko suseda, ali gotovo svi imaju preko 70 godina. Marina se tamo sa ćerkama preselila uprkos tome što nema gotovo ničega, a udaljeno je samo 30 kilometara od černobiljske zone isključenja.

Već treći dan besni vatrena stihija u Černobilju: Glavni požar zabeležen blizu skladišta za iskorišćeno nuklearno gorivo (VIDEO)

ŽIVOT U TROŠNOJ KUĆI

Marinina kuća je u vrlo lošem stanju, podovi su truli, metalni radijatori su popucali, što nije bezazleno budući da tokom zime temperature padaju i ispod -20 stepeni Celzijusovih. Porodica ima osnovne stvari poput plina, struje i mobilnog signala, tako da mogu da pristupe internetu. Imaju samo spoljni toalet, a voda je zagađena, pa pre svake upotrebe moraju da je prokuvaju.

U ovom selu za kuću koja je u dobrom stanju treba izdvojiti oko 3.500 dolara, ali nema ih puno. Većina praznih domova napravljeni su od drveta i prodaju se uglavnom za manje od par stotina dolara.

Ona sa porodicom živi u trošnoj kući Foto: Tanjug/AP

Po dolasku u selo Marina nije imala novca da sebi i ćerkama priušti i jednu od tih jeftinih kuća. Umesto toga dobila je ponudu da budu smeštene u jednoj kući uz uslov da se brinu za starijeg čoveka u kasnim fazama demencije. Kada je muškarac umro pre dve godine, porodica je nasledila njegovu kuću.

Sestre posle škole većinom pomažu mami u bašti i paze na životinje. Od države mesečno dobiju 183 dolara, što im je jedini izvor prihoda, tako da su primorani na uzgoj sopstvene hrane i držanje domaćih životinja radi mleka i mesa.

POBEGLE SU NAKON SUKOBA U UKRAJINI

Marina i njene dve ćerke pobegle su iz Toškivka, grada u području Donbas na istoku Ukrajine zbog oružanog konflikta koji je započeo 2014. godine nakon ruske aneksije Krima. Kada su proruski separatisti započeli zauzimanje sela i terali ukrajinsku vojsku izvan gradova te regije, Marina se sa ćerkama našla pod teškim, gotovo celodnevnim granatiranjem.

Kada su se njene ćerke jednom prilikom našle usred unakrsne vatre, iz koje ih je spasio jedan trgovac koji ih je smestio u svoj dom, Marina je odlučila da moraju da odu.

Svesne su opasnosti od radijacije ali kažu da je lakše živeti sa njom nego sa mecima iznad glave Foto: Tanjug/AP

Još desetak porodica iz regije Donbas preselilo se u napuštena sela u blizini zone isključenja. Jedna žena tvrdi kako je jednostavno guglala "najjeftinija mesta za život u Ukrajini", a rezultat pretraživanja je bio upravo Černobilj.

Područje na kojem Marina živi sa porodicom je "niskorizično za uzgajanje povrća". Ali se područje trenutno istražuje zbog opasnosti zračenja u divljoj hrani poput šumskih gljiva i šumskog voća.

Marina je svesna potencijalne opasnosti zračenja, međutim kaže da je njena porodica pobegla od puno veće opasnosti kod kuće, rata.

- Zračenje može da nas ubije polako, ali se ne puca i niko nas ne bombarduje. Bolje je živeti sa zračenjem nego sa ratom - rekla je Marina.

(Telegraf.rs)