Viktorija, Jan i Dafne su mučki ubijeni, a za njihovu smrt niko nije odgovarao: Šta je još zajedničko likvidiranim novinarima? (FOTO)
Ubistvo bugarske novinarke Viktorije Marinove potreslo je pre nekoliko dana čitavu Evropu ali i svet. Njene kolege, prijatelji i porodica su u šoku i traže da se što pre rasvetli ubistvo ove devojke. Ona se bavila istraživanjem koje se odnosilo na korupciju EU, a kako mediji prenose ovo je čak treće ubistvo novinara za period od godinu dana.
Prema poslednjim informacijama, policija je privela državljanina Rumunije u vezi sa ovim teškim zločinom.
Pored Viktorije u poslednjih godinu dana ubijena je i novinarka sa Malte Defne Galicija, kao i novinar iz Slovačke Jan Kucijak.
Njihova ubistva imaju nešto zajedničko - svi oni su istraživali korupciju, bili kost u grlu moćnicima u svojim državama, a njihovi životi su okončani veoma brutalno i tragično. Iako je bilo hapšanja povodom ovih događaja, pravi počinioci nisu pronađeni i istrage su u toku.
Ono što mnogi spekulišu jeste da su novinari zbog prirode posla kojim se bave, postali veoma ugrožena kategorija u društvu i da se niko ne trudi da ih zaštiti i da im omogući da se bave svojom profesijom.
Zbog ovih ubistava organizovani su protesti u Bugarskoj, a svojevremeno i na Malti i Slovačkoj. Građani su tražili da se počionici što pre privedu pred lice pravde i da je veoma važno da se ovi zločini što pre rasvetle.
Bugarska novinarka (30) ubijena je ove subote u gradu Ruse na severu Bugarske. Ona je brutalno pretučena, silovana i zadavljena, a njeno telo pronađeno je u parku u blizini reke.
Marinova je bila novinarka i urednica na bugarskoj televiziji TVN i izveštavala o istrazi o navodnoj korupciji povezanoj sa fondovima Evropske unije.
Danas su mediji preneli da je za ovo ubistvo uhapšen rumunski državljanin, ali ministarstvo unutrašnjih poslova nije potvrdilo ovu informaciju.
Briselski sajt navodi da su organizacije za borbu protiv korupcije i članovi Evropskog parlamenta pozvali na potpunu istragu o njenoj smrti, prenosi Politico.eu.
- Šokiran sam užasnim ubistvom istraživačke novinarke Viktorije Marinove u Bugarskoj. Pozivam na hitnu, potpunu i temeljnu istragu. Odgovorni moraju da odgovaraju - poručio je na Tviteru predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Dezir.
Jedna članica Evropskog parlamenta iz redova liberala na Tviteru je naglasila da je smrt bugarske novinarke treće po redu ubistvo novinara u EU u poslednjih godinu dana.
Policija za sada ističe da nema dokaza koji upućuju na to da je njena smrt povezana sa poslom koji je obavljala.
Bugarski državni tužilac Sotir Cacarov saopštio je juče da vlasti nemaju nove tragove u vezi s motivima silovanja i ubistva Marinove, a istovremeno je upozorio da je u ovoj fazi istrage obazrivost neophodna.
Bugarski tužioci pokrenuli su istragu o navodnoj zloupotrebi fondova Evropske unije, nakon brutalnog ubistva novinarke Viktorije Marinove koja je izveštavala o tome. Ministarstvo unutrašnjih poslova je najavilo istragu kasno sinoć, preneo je AP.
Ministarstvo je navelo da tužioci istražuju GP grupu, građevinsku kompaniju koja je navodno zloupotrebila novac EU i zamrzlo joj 14 miliona evra imovine.
Poslednja emitovana priča na kojoj je Marinova radila u grupi bugarskih novinara, govorila je o kompanijama koje su umešane u infrastrukturne projekte koje je finasirala EU, a kojima su upravljale lokalne vlasti.
Atanas Čobanov, urednik bugarskog portala Bivol.bg, koji je takođe radio na ovoj priči, rekao je za Politiko da je sledeći zadatak Marinove bio da poseti mesto u selu Hitrino na severoistoku Bugarske, gde se pojavilo više pitanja u vezi sa ugovorom o javnim nabavkama.
Zbog ubistva mlade novinarke na stotine građana je protestovalo širom Bugarske.
Okupljeni su nosili transparente sa natpisima: "Ako nema pravde, nema ni mira", "Mito ubija". Protesti su sinoć održani i u drugim gradovima, Plovdivu, Ruse, Staroj Zagori, Jambolu, javio je RTS, pozivajući se na portal "Novini.bg".
Slovački istraživački novinar i njegova devojka ubijeni su krajem februara ove godine u mestu Velka Mača, istočno od prestonice Bratislave. Tela 27-godišnjeg novinara Jana Kucijaka i njegove partnerke pronađena su u nedelju uveče u njihovoj kući, rekao je šef policije Tibor Gašpar.
Policija je, kako je rečeno, ušla u kuću na zahtev zabrinutog člana porodice. Gašpar je istakao da je ubistvo "najverovatnije povezano sa njegovim istraživačkim aktivnostima". On je dodao da je Kucijak upucan u grudi, a žena u glavi. Ovaj par je planirao da se venča u maju.
Kucijak (27) je radio za novinarski sajt "Aktualne.sk", a uglavnom se bavio pričama u vezi sa utajom poreza.
Pretpostavlja se da je ubijen jer je istraživao optužbe o nezakonitim isplatama fondova EU putem poreske prevare u koju su bili umešani slovački i italijanski državljani povezani s organizovanom kriminalnom grupom "Ndrangeta". U čitavu priču je navodno bili umešani i ljudi bliski bivšem premijeru Slovačke Robertu Ficu.
Ubijeni novinar je pred ubistvo dobijao pretnje smrću. Generalni tužilac u Slovačkoj Jaromir Ciznar saopštio je početkom marta da su vlasti ponovo otvorile istragu o pretnjama koje je biznismen Marian Kocner uputio istraživačkom novinaru Janu Kucijaku.
Prošle godine, Kucijak je naveo da mu je biznismen Kocner pretio nakon objavljivanja priče o njemu. Novinar je rekao da je podneo prijavu policiji, ali da ona nije reagovala.
Nakon ubistva građani su izašli na ulice i na svojim protestima su zahtevali da se ovaj slučaj što pre razreši.
Demonstranti su zahtevali i promene u vladi. Protesti su se održali u centru slovačke prestonice, Bratislavi, kao i u desetini drugih mesta širom Slovačke, kao i u inostranstvu, navodi AP.
Zbog toga su krenule da pljušte ostavke u tadašnjoj vladi Slovačke. Ostavku je podneo tadašnji premijer Robert Fico, kao i ministar unutrašnjih poslova Robert Kalinjak.
Iako su pala i prva hapšenja povodom ovog ubistva, niko još uvek nije osuđen za ovaj zločin.
Početkom oktobra državni tužilac je na konferenciji za štampu izneo podatak da je za ubistvo Jana Kucijaka plaćeno čak 70.000 evra. Obraćajući se na konferenciji za novinare, neimenovani tužilac je rekao da je plaćeno 50.000 evra, dok preostalih 20.000 evra predstavlja "oprošten dug".
DAFNE GALICIJA
Slavna novinarka sa Malte, najmanje članice Evropske unije, koja je u više navrata optuživala tamošnju vladu za korupciju, poginula je u eksploziji automobila, sredinom oktrobra prošle godine.
Dafne Galicija (53) ubijena je kad je automobil koji je vozila eksplodirao ubrzo nakon što je krenula iz svog doma u Bidniji. Lokalni mediji pišu da je jedan od njenih sinova čuo eksploziju i istrčao iz kuće.
Premijer Malte Džozef Muskat, kojeg je Galicija optužila za korupciju ranije ove godine u sklopu velike afere Panama Papers, izjavio je da nema nikakve veze sa njenim ubistvom.
- Oštro osuđujem ovaj varvarski napad na čoveka i na slobodu govora u našoj zemlji. Svi znaju da me je gospođa Dafni Galicija bez dlake na jeziku kritikovala, i politički i lično, ali jednako tako je i druge. Opravdanja za ovako nešto nema i neću biti miran dok se počinioci ne privedu pravdi - rekao u je u televizijskom obraćanju javnosti.
Malteška televizija objavila je informaciju da je Galicija dve nedelje pre ubistva podnela prijavu policiju navodeći da je primila nekoliko pretnji smrću.
Galicija je Muskata, koji je u junu prošle godine ponovno izabran za premijera, i njegovu suprugu povezivala sa skandalom Panamski dokumenti (Panama Papers). Par je odbacio optužbe da su koristili tajne ofšor bankovne račune za skrivanje primanja.
Malta zatražila je međunarodnu pomoć u pronalaženju krivca za ubistvo novinarke, uključujući i FBI, rekla je portparolka premijera za BBC.
Evropska unija se ubrzo oglasila i saopštila da je užasnuta zbog ubistva istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije na Malti i zatražila da odgovorni budu privedeni pravdi.
- Užasnuti smo činjenicom da je dobro poznata i poštovana malteška novinarka Dafne Karuana Galicija izgubila juče svoj život u očigledno ciljanom napadu - rekao je portparol Evropske komisije Margaritis Šinas novinarima, prenosi Rojters.
Sin malteške novinarke Dafne Karuane Galicije osudio je danas ono što je nazvao "mafijaškom državom".
- Moja majka je ubijena zato što je stala između vladavine prava i onih koji su pokušali da je prekrše - rekao je danas njen sin Metju, koji se nalazio u blizini njenog automobila u trenutku kada je eksplodirao, prenosi Bi-Bi-Si.
U iscrpnoj poruci objavljenoj na Fejsbuku nekoliko sati nakon što je pokušao da spase svoju majku iz automobila u plamenu, on je optužio maltešku policiju da je nesposobna, a vladu da primenjuje "nekažnjivost".
U svom poslednjem blogu, objavljenom sat vremena pre ubistva, Karuana Galicija je ponovila navode da je Muskatov šef kabineta bio lopov, koji je iskoristio svoj uticaj da se obogati.
- Lopovi su svugde. Situacija je očajna - napisala je ona.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž ponudio je nagradu u iznosu od 20.000 evra za informaciju koja će dovesti do hapšenja ubica novinarke sa Malte.
- Razbesnelo me je kada sam čuo da je malteška istraživačka novinarka i blogerka Dafne Karuana Galicija ubijena nedaleko od svoje kuće, bombom postavljenom na automobil. Nudim nagradu od 20.000 evra za informaciju koja će dovesti do krivaca za njenu smrt - napisao je Asanž na svom Tviteru, prenosi BBC.
Poznata švedska novinarka Kim Val (30) ubijena je u avgustu prošle godine, dok je boravila na podmornici slavnog danskog pronalazača Petera Medsena.
Pozadina i motiv njenog ubistva se dosta razlikuje od navedenih, ali to ne umanjuje činjenicu da je ovaj događaj bio podjenako jeziv, da je mlada osoba izgubila život radeći svoj posao i da je javnost bila veoma uznemirena onim što se desilo.
Novinarka je istraživala život Petera Madsena, pronalazača koji je 2008. godine izgradio svoju privatnu podmornicu od 40 tona, UC3 Nautilus. Ona je ranije izveštavala iz Severne Koreje, Južnog Pacifika, Ugande i Haitija, a pisala je za Gardijan, Njujork Tajms, Vajs i Sout Čajna Morning Post, prenosi BBC.
Sastala se sa Madsenom oko 19 časova po lokalnom vremenu u četvrtak 10. avgusta prošle godine u Refšaleoenu, u luci u Kopenhagenu, gde se ukrcala na Nautilus.
Poslednja njihova zajednička fotografija uslikana je na kuli oko 20:30 časova, neposredno pred zalazak sunca.Kim Val se nije vratila sa tog susreta, a njen nestanak je prijavio njen dečko u petak oko 2:30 časova.
Podmornica nije bila opremljena satelitskim uređajima za praćenje, tako da ju je posle u ranim jutarnjim satima spasilačka služba tražila satima.
Novinarka je pronađena mrtva 13 dana nakon ulaska na podmornicu. Policija je rekla da su pronašli torzo 21. avgusta prošle godine na obali Klidesoen, južno od Kopenhagena, sa kojeg su uklonjene ruke i glava, pa je očigledno da je neko to uradio namerno.
Dva dana kasnije policija je izjavila da se DNK uzet sa četkice za zube i četke za kosu Kim Val poklapa sa DNK posmrtnih ostataka koji su pronađeni.
Takođe je otkriveno da krv pronađena na podmornici takođe pripada švedskoj novinarki. Policija je istakla da je deo metala bio privezan za njeno telo, pa je cilj najverovatnije bio da telo potone u more.
Milioner i pronalazač Peter Madsen, optužen za ubistvo švedske novinarske Kim Val, proglašen je krivim u aprilu ove godine i osuđen je na doživotnu kaznu.
On negira da je ubio novinarku, tvrdeći da je ona slučajno preminula na podmornici, a priznao je da je isekao njeno telo na delove i bacio ih u more. Kod njega su na hard disku u toku istrage pronađeni snimci i slike na kojima se vidi kako ženskim osobama odrubljuju glavu, ovo je dodatno doprinelo da se pronalazač osudi.
Tužioci su verovali su da je Madsen vezao svoju žrtvu pre nego što ju je pretukao, nekoliko puta izbo nožem u području genitalija i naposletku usmrtio. Zatim joj je raskomadao telo, a delove, glavu, ruke, noge i torzo, stavio u zasebne vrećice koje je opterećene tegovima bacio na dno zaliva pokraj Kopenhagena.
Smatrali su da je sve isplanirao unapred jer je testeru, nož, plastične vezice i tegovima poneo sa sobom na podmornicu.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs/A.T.)
Video: Novi upad u institucije u Kosovskoj Mitrovici, Srbi u strahu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.