Zašto priroda kažnjava Indoneziju? Zemljotres, cunami, pa erupcija vulkana: 260 miliona ljudi živi u "prstenu vatre", a sistem za upozoravanje ne radi (FOTO) (VIDEO)

Situacija u Indoneziji je ovog leta bila prilično teška. Zemlju su pogodile brojne prirodne nepogode poput zemljotresa, cunamija i erupcije vulkana. Čak 1.347 ljudi je poginulo prilikom ovog najnovijeg potresa, a strahuje se da bi broj nastradalih mogao da bude i veći.

Materijalna šteta je velika, ljudi žive na ivice egzistencije, a veliki broj njih se plaši novih nepogoda. Deluje prilično neverovatno da je ova zemlja preživala ovakva razaranja za kratko vreme, pa se postavlja pitanje zašto priroda kažnjava Indoneziju.

Preporučujemo

Mislilo se da je i on jedan od 1.200 žrtava u Indoneziji: Muškarac (38) pronađen živ nakon što je četiri dana bio zatrpan ispod ruševina (VIDEO)

Broj poginulih konstantno raste Foto: Tanjug/AP

DUGA ISTORIJA CUNAMIJA

Indonezija, sa skoro 260 miliona stanovnika jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta, nalazi se u takozvanom "prstenu vatre", liniji čestih potresa i vulkanskih erupcija na Pacifiku.

Više od polovine svetskih aktivnih vulkana, deo je ovog prstena.

Ova država je imala preko 150 zemljotresa jačine preko 7 stepeni po Rihteru u periodu od 1901. do 2017. godine.

Posle zemljotresa jačine 7,5 stepeni, cunami je pogodio grad Palu u petak i obližnja područja na Sulavesiju. Za sada je utvrđeno da je poginulo najmanje 1.347 osoba, ali vlasti strahuju od novih žrtava.

U zemljotresu je uništeno više od 65.000 kuća, a raseljeno više od 60.000 ljudi kojima je neophodna pomoć, prenose Agencije.

Dodaje se da je na pogođeno područje počela da pristiže humanitarna pomoć koju obezbeđuju vojnici i policajci. Preživeli provode već četvrtu noć uglavnom bez zaklona, a u naseljima duž obale ostrva nema ni hrane i ni vode.

Da nesreća bude još veća rano jutros dogodila se erupcija vulkana koji se nalazi na severu ostrva, na oko 600 kilometara severoistočno od Palua, ali nema izveštaja o eventaulnim žrtvama ili šteti.

Tokom ovog leta je niz potresa usmrtio 550 ljudi na indonežanskom ostrvu Lombok.

Spasioci tragaju za preživelima Foto: Tanjug/AP

Međutim, najveći horor je predstavljao cunami koji je pogodio Indoneziju 2004. godine. Cunami u Indijskom okeanu nastao je kao posledica podmorskog Sumatransko-Andamanskog zemljotresa 26. decembra 2004. godine. Ovaj cunami je usmrtio oko 275.000 ljudi i razorio obalu nanevši velike štete od Indonezije sve do Somalije u Africi, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji.

Različite su procene magnitude zemljotresa, koje se kreću od 9,0 do 9,3 po Rihterovoj skali. Zvanična službena procena je da je magnituda iznosila 9,15 stepeni rihtera.

Cunami je prvo udario zapadnu i severnu obala Sumatre u Indoneziji, posebno pokrajininu Aćeh. Prema rečima očevidaca u Banda Aćehu, prvi cunami je dostigao obale 15-20 minuta posle zemljotresa. Vremenski interval između prvog i drugog cunamija je bio 15-20 minuta, a drugi je bio veći nego prvi.

Maksimalna visina cunamija od 30 metara bila je Leupungu, koji se nalazi na zapadnoj obali Sumatre u blizini Banda Aćeha. Na drugim obalama visina cunamija se kretala 15-30 metara. Sve kuće 2-3 km od obale, osim onih sagrađenih sa zidovima od cigli, a koje su delimično oštećene u zemljotresu pre cunamija, potpuno je odneo ili uništio cunami.

Grad Loknga koji se nalazi 13 km jugozapadno od Banda Aćeha je sravnjen sa zemljom i uništen. Kao posledica cunamija smaljen je broj stanovnika sa 7.500 na samo 400. Ostali gradovi u Indoneziji koji su pogođeni ovom katastrofom su: Leupung, Lamno, Patek, Calang, Teunom i ostrvo Siemulue.

Muzej cunamija Aćeh se nalazi u Banda Aćehu u Indoneziji napravljen 2009. godine. Dizajniran je kao simbolično podsećanje na zemljotres i cunami iz 2004. godine, zatim kao obrazovni centar i sklonište u slučaju ako područje ikada ponovo bude pogođeno cunamijem.

KRATKO UPOZORENJE

Nakon zemljotresa i cunamija koji je prošle nedelje pogodio Indoneziju nižu se i optužbe na račun Agencije za meteorologiju, klimatologiju i geofiziku jer je nakon oglašavanja alarma koji upozorava na cunami u petak ukinula to upozorenje samo 34 minuta kasnije, prenosi DW.

Rahmat Trijono, šef centra za zemljotrese i cunamije, objasnio je da je njegova institucija pratila podatke najbližeg senzora koji se nalazi 200 kilometara od Palua. „Da smo imali mareometar ili odgovarajuće podatke u Paluu, naravno da bismo doneli bolju odluku.“

Jedan od vodećih indonežanskih stručnjaka za cunamije Viđo Kongko je u razgovoru za DW međutim izneo teške optužbe na račun ove institucije.

- Prema mojoj simulaciji, cunami je trebalo da stigne u Dongalu i Palu u roku od pet ili deset minuta nakon primarnog potresa. Ta simulacija bazira se na podacima sa terena. Pošto cunami nije stigao posle 30 minuta, vlasti su odlučile da povuku upozorenje - kaže on.

- Ali stvar je u tome što cunami nije izazvan samo jednom stvari. Klizišta koja nastaju posle naknadnih potresa takođe mogu biti uzrok. Upozorenje nije trebalo ukidati pre nego što prođe sat vremena - dodaje Kongko.

Snimci koji su obišli društvene mreže pokazuju ljude kako u panici beže sa plaža i okolnih objekata i vodu koja prosto odnosi sve manje solidne građevine.

SISTEM ZA UPOZORAVANJE NE RADI

Sistem za rano upozoravanje na cunami, koji je mogao da spreči smrt velikog broja ljudi u poslednja četiri dana, već godinama nije u funkciji jer je - u fazi testiranja, prenose Agencije.

Ovaj visokotehnološki sistem, sa senzorima na morskom dnu i optičkim kablovima, u probnoj je fazi oko pet godina, a trebalo je da zameni sistem koji je postavljen pošto je u zemljotresu i cunamiju u tom regionu poginulo oko 250.000 ljudi 2004. godine, prenosi AP.

Zbog nedostatka 100.000 dolara koliko je potrebno da bi se projekat završio, novi sistem nikada nije ni izašao iz faze prototipa.

Ako proradi, u svakom slučaju je kasno za središnji deo ostrva Sulavezi, gde su talasi visoki šest metara i zemljotres jačine 7,5 stepeni usmrtili najmanje 832 osoba u gradovima Palu i Dongala, tragično ukazavši na slabost postojećeg sistema, zaključuje američka agencija.

INDONEZIJA TRAŽI POMOĆ

Predsednik Indonezije Džoko Vidodo dao je ovlašćenje 1. oktobra da ta zemlja prihvati međunarodnu pomoć, nakon što je na stotine ljudi stradalo u zemljotresu i cunamiju, koji su pogodili indonežansko ostrvo Sulavezi.

To je na svom nalogu na Tviteru saopštio predsedavajući odbora za koordinaciju investicijama Indonezije Tomas Lembong, prenosi AP.

Materijalna šteta je velika Foto: Tanjug/AP

Kako navodi, desetine ljude je zarobljeno ispod ruševina u nekoliko hotela i u tražnom centru u Paluu, a strahuje se da je još stotine ljudi zakopano pod zemljom u selima, nakon pokretanja klizišta. Vidodo je rekao novinarima u Džakarti da je izvlačenje tih ljudi prioritet.

- Evakuacija još nije završena, ima mnogo mesta gde se evakuacija ne može sprovesti zbog odsustva teške opreme, ali prošle noći oprema je počela da stiže u Palu. Poslaćemo koliko god je moguće zaliha hrane preko Herkul aviona, direktno iz Džakarte, ima ih nekoliko - rekao je Vidodo misleći na transportni avion Lokid S-130 Herkul, prenose Agencije.

Ljudi raščišćavaju ruševine Foto: Tanjug/AP

VIDEO: Vatra kulja pored puteva u Grčkoj, od dima se ništa ne vidi

(Telegraf.rs/A.T.)