Rusija započela vazdušne udare na Idlib, poslednje uporište pobunjenika u Siriji: Da li je ovo početak još goreg pakla na Bliskom istoku?

Rusija je započela vazdušne udare infrastrukturu u severnoj sirijskog provinciji Idlib, koji je poslednje veliko uporište pobunjenika, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.

Četiri ruska borbena aviona gađala su mete povezane sa pobunjenicima, uključujući njihovo skladište oružja i bazu za lansiranje dronova, a ruska vojska tvrdi da su mete napada daleko od stambenih naselja, prenela je agencija AP.

Preporučujemo

Tramp uputio oštro upozorenje Asadu i njegovim saveznicima: Hemisjki napad na Idlib dovešće do nove odmazde Zapada

Mediji su pre nekoliko dana upozorili da će to biti najkrvavija bitka Foto: Tanjug/AP

Rusija tvrdi da se tim oružjem gađaju ruske vojne baze u Siriji.

Moskva je, navela je američka agencija, prvi put vojno intervenisala u Siriji 2015. godine, kada je došlo do preokreta u sirijskom građanskom ratu u korist snaga predsednika Bašara al Asada.

Rusija napala poslednje veliko uporište pobunjenika Foto: Tanjug/AP

U Idlibu je osmoro ljudi poginulo u vazdušnim napadima u utorak.

Predsednik SAD Donald Tramp je juče poručio sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu da ne napada pokrajinu Idlib, a Rusiju i Iran upozorio da bi njihovo učešće u "ovoj potencijalnoj ljudskoj tragediji" bilo "teška humanitarna greška".

Foto: Tanjug/AP

IZBIJANJE VELIKE HUMANITARNE KATASTROFE?

Za sirijsku vladu ofanziva bi označila vrhunac nastojanja za povratak kontrole nad svojom zemljom, kao i stavljanje organizovane opozicije pod svoju vlast. No, agencije za pomoć, kao i UN strahuju od pojave velike humanitarne katastrofe.

Ovde se radi ni manje ni više nego o budućem obliku Sirije koji će biti pod kontrolom predsednika Asada. No to nije samo bitka između vladinih snaga i pobunjenika. Druge dve zemlje, Rusija i Turska, su usko uključene.

Frustrirane američkom politikom prema Siriji i upozorene na talas izbeglica koji se slio preko njenih granica, Turska, zajedno sa ruskom, iranskom i sirijskom vladom traži uspostavljanje malog broja takozvanih “deeskalacijskih zona”, javlja BBC.

Sirijski pobunjenici Foto: Tanjug / AP

POBUNJENICI POVEZANI SA AL KAIDOM

Sporazum cilja na smirivanje borbi i uvođenje elementa stabilnosti, kao i poziva na kraj neprijateljstava između sirijske vlade i pobunjenika u četiri, većinom pobunjenička područja u državi. Rusija, Turska i Iran trebaju da garantuju mir, kao i da šalju trupe i snage nadzora u te zone.

No sve osim jedne od tih zona su pale u ruke vladinih snaga. Idlib je jedini koji je preostao. Turska je naoružala brojne pobunjeničke milicije u Siriji i je uložila značajna politička i vojna sredstva u Idlib, javlja BBC.

Dodatno, tražila je razvoj neke vrste sporazumevanja sa dominantnom pobunjeničkom grupom u pokrajini, Hajat Tahrir al-Šam, pre poznatom kao Jabhat al-Nusra, koja je tesno povezana sa Al Kaidom. Međutim, to je ponekad turbulentan odnos.

Na teritoriji Sirije deluje i ISIS i Al Kaida Foto: Tanjug/AP/Raqqa Media Center

DESETAK TURSKIH VOJNIH BAZA U IDLIBU

Turska, koja između ostalog ima ulogu garanta u deeskalacijskoj zoni Idlibu, je takođe uspostavila desetak vojnih baza na pobunjeničkom prostoru u Siriji. U međuvremenu, one su se suzile i sada su male vojne baze pod vlastitom samoupravom.

Vlada u Ankari opisala je veliki napad na Idlib kao “crvenu liniju” koju se ne bi smelo preći. Niko ne zna šta bi Turska u slučaju napada režimskih snaga mogla da učini.

Napetosti u pragmatičnom savezu sirijske vlade i Turske mogu se videti kroz tenzije u odnosu između Turske i Rusije. Odnosi između te dve zemlje su složeni. Godine 2015. Turska je srušila ruski vojni avion koji je navodno ušao u njen vazdušni prostor iz Sirije, podseća BBC.

Erdogan je protiv napada na Idlib Foto: Tanjug/AP

"NAPAD NA IDLIB BI BIO MASAKR"

Godine 2017. Turska je postigla dogovor sa Rusijom o naoružavanju svojih vojnih snaga sa ruskim S-400 protivvazdušnim projektilima. Zatim su 2018.  godine protivrežimske jedinice Slobodne sirijske vojske uz podršku Turske preuzele kontrolu nad kurdskim gradom Afrinom na prostoru Sirije. Ali Idlib bi mogao takođe da stvori probleme između sirijske vlade i Moskve.

- Napad na sirijsku pokrajinu Idlib, koja je pod kontrolom pobunjenika, bio bi masakr, a predstojeći sastanak na vrhu u Teheranu, koji će okupiti zvaničnike Irana, Rusije i Turske, daće pozitivne rezultate - izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, preneo je dnevnik Hurijet.

Strahuje se od humanitrane katastrofe Foto: AP/Tanjug

OPASNOST OD UPOTREBE HEMIJSKOG ORUŽJA

Napad sirijske vlade na Idlib mogao bi da se pretvori u brojne druge stvari. To bi moglo biti u rasponu od navale svih snaga do mnogo ograničenijih pokušaja da se otkinu važni delovi teritorije, kako bi se povećao pritisak na pobunjenike u područjima koja preostanu.

Humanitarne posledice bilo kakve ofanzive na Idlib mogle bi biti ozbiljne. Postoje strahovi da bi hemijsko oružje moglo biti ponovno upotrebljeno za napad na lokalno stanovništvo. Ali pad Idliba možda neće biti kraj noćne more za Siriju, smatra BBC.

VIDEO: SIRIJA: Američki bombarderi ili ruski protivvazdušni sistem

(Telegraf.rs/Tanjug/BBC)