Zašto je toliko teško otpustiti sveštenike odgovorne za seksualno zlostavljanje dece? Samo papa može tome stati na put
Vrhovni sud Pensilvanije nedavno je objavio izveštaj u kome se navode detalji o seksualnom zlostavljanju više od 1.000 dece u Katoličkoj crkvi, sa imenima 301 optuženog sveštenika, a zvaničnici navode da je istragom ustanovljeno da je crkva sistematski zataškavala te slučajeve.
Kao odgovor, papa Franja, poglavar rimokatoličke crkve, napisao je pismo upućeno "Božjem narodu", u kome ističe da crkvena zajednica sa sramotom i pokajanjem priznaje da nije bila tamo gde je trebalo da bude, shvatajući veličinu i težinu štete koja je naneta tolikom broju nevinih.
Činjenica je da samo papa ima moć da osigura da se takve stvari više ne dešavaju, jer samo on ima pravo da menja crkvene zakone, kojima se obavezuju svi verski zvaničnici Katoličke crkve.
KAKO SU NASTALI CRKVENI ZAKONI?
Prvi crkveni zakoni nastali su još u vreme ranih hrišćanskih zajednica i to na temelju Jevanđelja i drugih svetih tekstova, na osnovu kojih su se razvile norme i pravila o prihvatljivoj praksi i ponašanju.
Hrišćanske zajednice obično su imale pravila protiv verskih službenika koji seksualno zlostavljaju decu. Bili su vrlo oštri prema sodomiji, a osuđenici bi najčešće bili bacani u tamnice okovani lancima.
Kako se hrišćanstvo širilo, tako su održavani regionalni sastanci na kojima se raspravljalo o pravilima koja bi mogla podjednako da se primenjuju.
Do četvrtog veka, hrišćanske crkve, obično preko veća, počele su da izdaju autoritativna pravila prihvaćena od svih hrišćanskih zajednica, koja su nazvali kanoni, a njihovo izvršenje stavljeno je u ruke crkvenih episkopa.
Kako se hrišćanstvo širilo istočno i zapadno, borilo se s vladarima koji su želeli da kontrolišu narod i teritoriju, pa su se tako prioširila različita pravila i norme. Istovremeno, razne verske vođe i teolozi pokušavali su da stvore jedinstveni sistem.
Ipak, to se nije dogodilo sve do 1917. godine, kada je na čelu rimokatoličke crkve bio papa Benedikt XV. Crkva je tada konsolidovala i revidirala različita pravila u zapadnom hrišćanstvu, te je nastao Kodeks kakonskih zakona, koji se odnosio na sve katoličke crkve. Tada je ustanovljeno pravilo da samo papa može da izda novi ili promeni stari zakon kanona. Pravoslavne crkve imaju nešto drugačiji skup zakona.
Crkva je nekad predavala posrnule sveštenike civilnim vlastima, ali to se promenilo krajem 19. i početkom 20. veka, kada su sekularne države odbacile suverenitet crkve, koja je seksualno zlostavljanje dece koje je činilo sveštenstvo, proglasila za unutrašnju stvar.
Kodeks iz 1917. revidiran je 1983. godine kako bi se uzele u obzir promene koje su proizašle iz Drugog Vatikanskog saveta, sastanka rimokatoličkih biskupa koji je imao za cilj rešavanje doktrinarnih pitanja održanih između 1962. i 1965. godine. Obe verzije kodeksa uključuju kanone o seksualnom zlostavljanju.
IZBEGAVANJE ODGOVORNOSTI
Revizija iz 1983. koju je papa Jovan Pavle II uputio čitavom sveštenstvu, onemogućila je biskupima da otpuštaju sveštenike. Ovlašćenje za to postalo je centralizovano u Vatikanu.
U to vreme, činilo se da je papa odgovoran za veliki broj sveštenika koji su napustili sveštenstvo. Međutim, promena je dovela do ograničenja biskupa. Morali su da zadrže ozloglašene sveštenike, osim ako na kanonskom suđenju ne bi bilo utvrđeno da su krivi, pa bi papa davao odobrenje da budu otpušteni.
Kodeks iz 1983. takođe je smanjio maksimalno vreme za pokretanje postupka protiv sveštenika koji imaju seks sa detetom do pet godina.
Zbog zataškavanja unutar crkve, veliki broj slučajeva je zastareo za sudski proces, a kanonska suđenja takođe zahtevaju saradnju žrtve kao svedoka i predstavljaju drugu prepreku za odgovornost sveštenika.
U kanonskom zakonu ne postoje odredbe koje određuju šta treba učiniti ako biskup nije postupio na slučaju osumnjičenog ili stvarnog dečijeg seksualnog zlostavljanja.
Od 2001. godine, Vatikan je tražio da episkopi šalju sve slučajeve navoda o seksualnom zlostavljanju dece Kongregaciji za doktrinu veroispovesti, čiji je posao da "promoviše i čuva veru".
Kongregacija za doktrinu o veri može da kaže biskupu da vodi kanonsko suđenje, može sama da osudi i prihvati ili odbije zahtev za razrešenje i primenu uslova.
Iako je u potpunosti u njegovoj moći da to učini, papa Franja još uvek nije izmenio Kodeks kakonskih zakona.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
lea
Crkva pogresno tumaci ono sto pise u Bibliji. Da, treba oprastati ali zlocine treba kazniti. Pedofilija i silovanje nikako ne mogu biti u nadleznosti crkve nego podlozne civilnim sudovima. U Bibliji pise da takvi se trebaju najpre iskljuciti iz crkve i sa njima nemati nikakve veze. Jasno, zlocinci idu na svetovni sud. Dosta vise bolecivosti prema crkvi i popovima. Oni kad tako rade i stite pocinioce daleko su oni od Boga.
Podelite komentar
Renata
Bog je kaznjavao i svoj izabrani narod kad nisu bili poslusni, i po cemu je danas crkva drugacija? Ocigledno nije poslusna Bogu i zastranila je. Katolicka crkva najvise, a i mnoge druge idu za njom. Mnoge religije su lazne a prava je ona koja propoveda samo ono sto pise u Svetom Pismu i ciji clanovi se trude ziveti po njemu. A neposlusni se iskljuciju dok se istinski ne pokaju i ne dokazu da su se promenili. Postoji i takva crkva a opet je kritikuju sto iskljucuje svoje clanove.
Podelite komentar
Jeretik
Ucena , svestenici zaprete da ce reci pravu istinu o bogu , i ovi im iz straha od toga , nista ne mogu , hhh
Podelite komentar