Ataturk je pre 95 godina modernizovao Tursku, a danas je ona sve dalje od Zapada: Kaldrmisan put od reformi do sankcija i pada lire (FOTO)
Mustafa Kemal Ataturk ili Mustafa Kemal Paša bio je turski oficir i političar i osnivač je moderne Turske republike. Nosio je nadimak "Ataturk", što znači "otac Turaka". On je postao prvi predsednik Turske 13. avgusta 1923. godine. I danas važi za veliku istorijsku ličnost u Turskoj i svi građani su izuzetno ponosni na državu koju je stvorio.
Zbog novih prilika u Turskoj koje se dešavaju poslednjih godina, stručnjaci ističu se njegova zaostavština polako zaboravlja i da se država ponovo vraća u doba pre Ataturka.
Preporučujemo
Poznati američki reditelj tvrdi: Tramp je zli genije koji želi da bude doživotni predsednik SAD (VIDEO)
Amerika uvodi nove sankcije Rusiji zbog Skripala: Zahladneli odnosi pred ponovni susret Putina i Trampa
MLADOST I PUT DO USPEHA
Mustafa Kemal Ataturk rođen je 12. marta 1881. u Solunu. Кao mladi oficir kritikovao je vladu Osmanskog carstva i ušao u Turski nacionalni komitet jedinstva i progresa.
U Prvom svetskom ratu bio je general u osmanlijskoj vojsci, poznat po svojoj pobedi nad Britancima na Galipolju. Nakon pada Osmanskog carstva u oktobru 1918. u Ankari je organizovao pokret otpora i poveo oslobodilački rat protiv Grka i saveznika (Velika Britanija, Francuska, Italija, SAD, Armenija i dr.).
Godine 1919. istupio je iz vojske i došao je na čelo turskog nacionalnog pokreta protiv grčke okupacije i pokreta za tursku nezavisnost koju su nakon vojnog sloma Osmanlijskog carstva na kraju Prvog svetskog rata ugrozile sile pobednice. Sve to dovelo je do rata sa Grčkom, a koju je Velika Britanija aktivno potpomagala.
U ratu sa Grcima odnosi pobedu, izbacuje Grke iz Male Azije i time sprečava izvršenje nepovoljnog mirovnog ugovora iz Sevresa koji je Grčkoj prepuštao i delove Male Azije. Nakon što je otklonio grčku pretnju, Ataturk se okrenuo ka unutrašnjoj pretnji. Zbacio je sultana Mehmeda VI sa vlasti 1922. godine, pa je sultanat ukinut iste godine.
PRVI PREDSEDNIK MODERNE TURSKE
Godine 1923., na zasedanju Velike narodne skupštine, Turska je proglašena republikom, a Mustafa Kemal proglašen je za njenog prvog predsednika. Skupština mu je tada dala naziv Gazi ("Pobjednik"). Kasnije, 1934. godine, Velika narodna skupština daje mu naziv Ataturk ("Otac Turaka") u znak zahvalnosti za sve ono što je učinio za turski narod.
Kada je proglašena moderna tuska država, Ataturk osniva Narodnu partiju, čiji je i idejni vođa (1924. preimenovana je u Republikansku narodnu partiju). Ostao je predsednik stranke do kraja svog života.
Tokom svoje vladavine, do smrti 1938. godine, radikalnim reformama iz korena je izmenio lik svoje zemlje. Za manje od 20 godina vladavine Ataturk je uspeo da ustroji Tursku državu u skladu sa evropskim uzorima.
Između ostalog, ukinuo je mnoge religiozne dužnosti, uveo latinicu umesto dotadašnjeg arapskog pisma i zakonom propisao da svaka osoba mora imati prezime. Progresivne reforme iz korena su promenile lik države i pretvorile je u modernu zemlju.
Između ostalog, proklamovana je jednakost svih građana, provedena je agrarna reforma, ukinut je halifat, sistem vladavine u kojem je vrhovni vladar zakoniti naslednik Muhammeda, koji se isključivo bira između najpobožnijih i najobrazovanijih ljudi (halife su imale svetovnu i versku vlast u prvim državama koje su stvorili Arapi posle Muhammedove smrti)...
Stvoreno je moderno građansko i krivično zakonodavstvo umesto islamskih zakona (1926. godine), izvršena je reforma kalendara, jezika i pravopisa, odvojena je vera od države tako što je 1928. godine iz ustava uklonjen deo koji je islam deklarisao kao državnu religiju, zabranjeno je nošenje zara, fesa i feredže, data je ravnopravnost i izborno pravo ženama (1934. godine) i dr.
Reforme su nailazile na otpor, ali je Kemal energično suzbijao svaki pokušaj vraćanja na staro. Za manje od 20 godina vladavine Ataturk je uspeo da ustroji Tursku državu u skladu sa evropskim uzorima.
Ataturk i njegova revolucionarna vlada reformisali su i dali novu inspiraciju slomljenom carstvu i demoralisanom narodu nakon što su oslobodili zemlju od stranih okupatora.
To je bila nova država, zapadnjački orijentisana, skoncentrisana u Anatoliji sa demokratskom i sekularnom vladom etničkih Turaka u novom glavnom gradu, Ankari.
Ataturkova biografija važna je za svakoga ko je zainteresovan da razume modernu tursku državu i da shvati zašto je Ataturkov portret na svakom javnom mestu i u svakom turskom domu.
On je često obilazio zemlju kako bi skupio što više podataka o stanju na terenu. Bio je u stalnom kontaktu sa lokalnim vlastima i lično je njima upravljao u svakoj prilici. Kao predsednik republike, primao je strane predsednike, premijere, ministre i komadante sa velikim poštovanjem i autoritetom.
Ataturk je održao veliki govor od 15. do 20. oktobra 1927. godine u kojem je opisao rat za nezavisnost i osnivanje republike. Drugi značajan govor, povodom desetogodišnjice republike, održao je 29. oktobra 1933. godine.
PRIVATAN ŽIVOT
U privatnom životu Ataturk je bio veoma skroman. Oženio se Latifa Hanumom 29. januara 1923. godine. Latifa i Ataturk su zajedno proputovali veliki deo zemlje. Brak je trajao do 5. avgusta 1925. godine. Ataturk je bio veliki ljubitelj dece i usvojio je nekoliko ćerki: Afet (Inan), Sabihu (Gokčen), Fikriju, Ulku, Nebile, Rukije i Zehru, kao i malog pastira – dečaka Mustafu. Ataturk je imao još dvoje dece koje je odgajio, Abdurahima i Ihsana. Svoj deci je obezbedio dobar život i sigurnu budućnost.
Ataturk je 1937. godine poklonio svoju farmu Državnoj upravi, a jedan deo svojih nekretnina opštinama Ankara i Bursa. Ostatak svoje imovine podelio je između svoje sestre, svoje usvojene dece i Društva za turski jezik i istoriju.
Uživao je da čita, sluša muziku, pleše i pliva. Bio je veoma zaintersovan za zapadno-anadolsku narodnu igru zejbek, rvanje i rumelijske narodne pesme. Voleo je da igra bekgemon (tavlu) i bilijar. Bio je ponosan na svog konja Sakarija i svog pasa Foksa. Imao je veoma bogatu biblioteku, prenosi posetitursku.com.
Često je pozivao državnike, naučnike i druge ugledne ljude na večere i sa njima diskutovao o državnim problemima. Veoma je vodio računa o svom izgledu i uvek se oblačio elegantno. Takođe je vrlo voleo prirodu. Često je posećivao svoju farmu – Ataturk Orman Čiftligi i sam je učestvovao u fizičkim poslovima. Tečno je govorio francuski i nemački.
SMRT
Ataturk je umro 10. novembra 1938. godine u 9.05 časova ujutru u Dolmahče palati u Istanbulu, od bolesti jetre od koje je duže vreme bolovao.
Sahranjen je u Ankari 21. novembra 1938. godine sa svim državnim počastima na privremenom mestu u Etnografskom muzeju. Posle izgradnje mauzoleja 10. novembra 1953. godine je premešten na večno mesto svog počinka uz veliku državnu ceremoniju.
TURSKA DANAS
Od kada je na vlasti turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, čini se da se vrednosti na kojima je počivala Ataturkova Turska polako zaboravljaju. Veća pažnja se poklanja religiji, proganjaju se politički neistomišljenici, muškarci i žene kao da više nemaju jednaka prava, a neslaganja sa stranim silama su česta.
Turska danas nije u dobrim odnosima sa Evropskom unijom, a to je posebno eskaliralo pre referenduma 2017. godine. Pojedine države EU nisu htele da dopuste održavanje mitinga u znak podrške Erdoganu, pa su čak zabranile turskim zvaničnicima da putuju u te zemlje.
Tu su i tenzije sa SAD, najviše zbog Fetulaha Gulena i njegovog pokreta, koji sadašnje turske vlasti smatraju terorističkom organizacijom. Turska traži od Amerike da izruči Gulena koji sada tamo živi, ali to vlasti SAD odbijaju.
Amerikanci su Turskoj uveli i sankcije zbog hapšenja i suđenja američkom svešteniku u Turskoj. Sankcije su ministrima pravde i unutrašnjih poslova uvedene zbog njihove navodne umešanosti u hapšenje američkog sveštenika Endrua Bransona, kome se sudi u Turskoj zbog optužbi za špijunažu i povezanost sa terorizmom.
Tuska lira od tada ne prestaje da gubi svoju vrednost prema dolaru. To je veoma zabrinulo turske zvaničnike, pa je Erdogan pozvao građane da podrže tursku liru.
Predsednik Turske tvrdi da su SAD krive za lošu ekonomsku situaciju u zemlji, jer vode "ekonomski rat" protiv Turske. Erdogan kaže da su dolari, evri i zlato "meci, đulad i rakete ekonomskog rata koji se vodi protiv" Turske, prenosi AP.
VIDEO: Erdogana u Zetri dočekalo 20.000 ljudi
(Telegraf.rs/A.T.)
Povezane vesti
Pao avion na jugu Brazila, nema preživelih
Muškarac iz Bijelog Polja koji je nestao pre 7 dana pronađen mrtav u Švajcarskoj
Haos zbog božićnih poklona: U stampedu poginulo više od 30 ljudi, među žrtvama i 4 dece
<% post.title %>
Pojavio se snimak helikoptera koji je pao na zgradu bolnice u Turskoj: Poleteo i nestao u magli, a onda...
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
žiži
Šta treba da radi da sluša Amerikance
Podelite komentar
M.K.
Da je ostala njegova ideologija turska bi se danas razvila u sasvim drugim pravcom, naravno da ljigavi Erdogan sve uništi što je on stvorio ne mogu ga smisliti ni njega ni njegovu pokrivenu ajšu a vidim snimak ispod da obilazi i bosnu toliko o tome da turska njih ne zanima .
Podelite komentar
Srbin
Bas je bio moderan, rekao je da stranci koji zive u Turskoj ako ne Zele da se poturce moraju da napuste Tursku ili ode glava.
Podelite komentar