Ovo su svi kandidati koji žele Erdoganov tron: Mogu li izbori u Turskoj da promene vlast posle 16 godina? (FOTO)
U Turskoj se u nedelju, 24. juna održavaju prevremeni predsednički i parlamentarni izbori. Nakon usvajanja ustavnih promena na referendumu održanom 2017. godine, izabrani predsednik će biti i šef države i šef vlade Turske, preuzimajući drugu ulogu od ukinute kancelarije premijera. Na ovaj način, kandidat koji pobedi na predsedničkim izborima dobiće široku i novu moć, a stručnjaci ističu da će taj pobednik najverovatnije biti Režep Tajip Erdogan. Međutim, ankete pokazuju da je njegova popularnost u opadanju.
Izbori su prvobitno bili zakazani za novembar 2019. godine, ali su se nakon održanog referenduma prošle godine, posle kojih je Erdogan zamenio parlamentarni sistem s izvršnim predsedništvom u ruskom stilu, pojavile spekulacije da će oni biti prevremeno raspisani.
Preporučujemo
Dogovoreno ponovno spajanje porodica koje su razdvojene u Korejskom ratu: Evo kada će se ponovo sresti
Misteriozna bolest sa Kube nastavlja da pravi probleme: Oboleo još jedan radnik američke ambasade
Biće to i prvi izbori održani u vanrednom stanju uvedenom u toj zemlji, nakon pokušaja državnog udara, u julu 2016.
Favorit za predsednika je aktuelni šef turske države, Redžep Tajip Erdogan, koji je bezmalo 16 godina pobeđivao na svim izborima na kojima je učestvovao.
Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.
Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da ona nikada nijee bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.
Predizborna istraživanja, naime, pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i više od 10 odsto manju podršku.
Kako piše Si-En-En, Erdogan je navikao da dobija izbore. On dominira turskom politikom već 16 godina, od kada je 2003. prvi put izabran za premijera. Nakon toga bio je na istoj poziciji još dva mandata, da bi 2014. postao predsednik.
Izborima u nedelju Turska prelazi iz parlamentarnog u predsednički sistem, a Erdogan pobedi, premijerska dužnost nestaje i on će dominirati zakonodavstvom, pravosuđem i izvršnom vlašću.
Pored Erdogana, još petoro kandidata, među kojima je i jedna žena, učestvuje u predsedničkom trci na izborima.
To su Muharem Indže, Meral Aksener, Selahatin Demirtas, Temel Karamolaoglu i Dogu Perincek.
REDŽEP TAJIP ERDOGAN
Redžep Tajip Erdogan (64) rođen je u Istanbulu, a porodica mu je poreklom iz grada Rize koji se nalazi na istoku Turske. U tom mestu je i proveo prvih 13 godina svog života dok se nisu vratili u grad na Bosforu.
Nakon toga, pomagao je porodici prodajući na ulici limunadu i đevreke.
Nakon zabrane Partije vrline, Erdogan je bio suočen sa sudskim postupkom zbog podsticanja na verske mržnje i osuđen na kaznu zatvora. Osnivač je i lider Partije pravde i razvoja (AKP). Partija je samo godinu dana nakon osnivanja na izborima 2002. godine odnela pobedu na parlamentarnim izborima, a AKP formira vladu, mada Erdogan ne dobija ni poslaničko mesto iako je najpopularniji političar u zemlji.
Posle osvajanja poslaničkog mandata na ponovljenim izborima u jednoj od provincija, Erdoganu se otvaraju vrata premijerskog kabineta, pošto član njegove partije i premijer, Abdulah Gul, podnosi ostavku.
Na funkciji premijera je od 14. marta 2003. do 28. avgusta 2014. godine, nakon toga je postao predsednik države.
U noći između 15. i 16. jula 2016. grupa pobunjenih oficira jednog dela turske vojske pokušala je da svrgne sa vlasti Erdogana državnim udarom i dovede vojnu huntu na vlast, mada značajan broj građana i stručnjaka misli da je državni udar namešten i da je Erdogan to namestio ne bi li dobio potpunu vlast u Turskoj.
Nakon neuspelog državnog udara, postao je još jači. Nedeljnim izborima želi da postigne vladavinu jednog čoveka ozakonjenu na izborima, nakon što je tesnom većinom osvojio prošlogodišnji referendum s kojim je zamenio parlamentarni sistem s izvršnim predsedništvom u ruskom stilu.
Proma prognozama, Edogan ima najviše šansi da pobedi na izborima.
MUHAREM INDŽE
Muharem Indže (54), kandidat sekularne opozicione Republikanske narodne stranka, poznata pod nazivom CHP, izabran je za predsedničkog kandidata u maju. On se navodi kao jedini kandidat koji bi mogao pobedi Erdogana na izborima.
Obećava nezavisnije pravosuđe, veće lične slobode i kraj prekomernom trošenju države. Poznat je po svojim vatrenim govorima i kritikama Erdoganove stranke. Mediji ističu da je doneo harizmu koja je godinama nedostajala stranci CHP.
Indžeove kampanje mogu da se opišu kao živopisne i drugačije. Često je na mitinzima igrao i pevao uz tradicionalne pesme, a jednom prilikom je na sceni vozio bicikl kao odgovor na Erdoganovo prekomerno trošenje novca.
On traži od turskog naroda da odabere između slobode i straha, između nacionalnog prestiža i nacionalne usamljenosti, između nametanja verske prakse i slobode izbora, između otvorenosti i ksenofobije. Nezavisne ankete pokazuju da je podrška Inceu već porasla na 30 posto.
MERAL AKSENER
Jedina žena u trci jeste Meral Aksener, političarka veteranka, koja je kraje 1990-ih bila ministar unutrašnjih poslova. Kao konzervativni nacionalista, Aksener preti da ukrade podršku Erdoganovih glasača.
Ona je predsednica partije Iji (Dobra stranka). Tokom kampanje najviše je govorila da će se suprotstaviti pogrešnom upravljaju ekonomijom od strane AKP-a.
Ukoliko pobedi, Aksener će biti prvi ženski predsednik, ali ne i prvi ženski šef države Turske. Pre njen je Tansu Ciler je 1993. izabrana za prvog ženskog premijera države.
Zapadni mediji prenose da je pojedinci u inostranstvu nazivaju "turskom čeličnom damom", dok je u Turskoj poznata kao Asena (mitološka žena vučica koja je odbranila turska plemena od opasnosti).
- Neki ljudi me zovu sestrom, ali ima mnogo mladih koji me zovu "Majka Meral", i volim da budem majka - rekla je Aksener.
SELAHATIN DEMITRAS
Prokurdski političar i protivnik aktuelnog predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Selahatin Demirtas (45), svoju kampanju na predsedničkim izborima vodi iz zatvora.
Nekadašnji borac za ljudska prava, koji je zatvoren u Edirneu na zapadu Turske, uhapšen je 2016. zbog navodne povezanosti sa kurdskim ekstremistima koji su zabranjeni u Turskoj.
Demirtas se suočava sa kaznom od 142 godine zatvora pod optužbom za vođenje terorističke organizacije i za druge zločine, što on poriče.
Njegova kampanja fokusirala se na poboljšanje kvaliteta i različitosti, a njegov jedini javni nastup tokom kampanje bio je 10-minutni snimljeni govor na turskom državnom emiteru TRT.
U svom govoru, vidljivo mršaviji Demirtas pozvao je turske glasače da se ujedine protiv Erdogana i kritikovao je sadašnjeg predsednika zbog pretnji da će da vrati smrtnu kaznu nakon neuspelog državnog udara.
TEMEL KARAMOLAOGLU
Temel Karamolaoglu (77) je turski političar koji se na čelu Felisiti partije nalazi od 2016. godine. Istaknuti islamista, Karamolaoglu je bio gradonačelnik Sivasa od 1989. do 1995. godine i dva puta je bio poslanik Sivasa od 1977. do 1980. i od 1996. godine do 2002.
On je nekada bio bliski Erdoganov saveznik i prijatelj. Obojica su bili članovi Partije blagostanja tokom '80-ih godina i zajedno su se borili kao muslimanski političari koji su pokušavali da pronađu prostor za religiju pod agresivno sekularnim ustavom Turske.
Danas želi da porazi Erdogana na izborima u nedelju.
DOGU PERINCEK
Dogu Perincek (76), političar i pravnik, koji je od 2015. predsednik levičarske nacionalističke Patriotske partije. Bio je hapšen posle državnih udara 1971. i 1980, a pušten je nakon nekoliko godina u zatvoru.
Bio je predsednik Socijalističke partije 1991, koja je na izborima iste godine osvojila 0,44 posto glasova. Ova stranka zabranjena je 1992.
Na poslednjim izborima 2015. njegova Patriotska stranka osvojila je 0,25 % glasova.
Pored toga što se bavi politikom, on je izdavač i autor, a napisao je preko 40 knjiga.
Pokrenuo je nekoliko magazina i novina.
GLAVNI PROBLEMI U TURSKOJ
Obične Turke na birališta neće privući samo borba protiv terorizma i rat u susednoj Siriji, nego i loše stanje u ekonomiji koje se ogleda u padu vrednosti lire i velikoj inflaciji, što zabrinjava birače uoči izbora 24. juna.
EKONOMIJA: Erdogan se već duže vreme oslanja na ekonomska dostignuća i veruje da mu ona pomažu da postigne pobedu, ali tako neće biti ovog puta. Naime, vrednost turske lire je u opadanju, dok je inflacija u porastu i očekuje se dramatično usporavanje rasta.
KURDI: Turska vojska se već četiri decenije bori protiv separatističke Radničke partije Kurdistana (PKK), koja se smatra terorističkom organizacijom. Erdoganova partija odbila je da se vrati u mirovni proces koji se srušio 2015. godine, dok je turska vojska u međuvremenu intenzivirala napade na uporišta PKK u planinama u Iraku.
Istovremeno, tursko kurdsko stanovništvo, posebno na jugoistoku, bitna je izborna jedinica za Erdogana.
SIRIJA: Veliki broj sirijskih izbeglica koji žive u Turskoj postao je izborno pitanje. Nekoliko partija istaklo je da će pokušati da vrati Sirijce u njihovu zemlju, ali su naglasili da će to uraditi kada se tamo završi rat. Partije su više puta ponovile važnost da se tamo uspostavi mir.
Učešće Turske u sirijskom ratu i njegova kontinuirana borba sa PKK, inspirisala je teroristička dela u zemlji poslednjih godina, što je još jedan problem koji brine birače.
DA LI ERDOGAN MOŽE DA IZGUBI IZBORE?
Ukoliko u nedelju Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.
Erdogan je izgubio u konzervativnom Uskudaru, gde ima kuću i izlazi na biralište, na prošlogodišnjem referendumu o proširenju njegovih ovlašćenja. Poražen je i u tri velika grada. Mnogi smatraju kako mu je to bila poruka da smanji svoje apetite.
- Ekonomija bi mogla da postane još gora ako će se Erdogan i dalje boriti protiv tržišta i ignorisati narod - rekao je jedan Turčin.
Erdoganova popularnost pratila je veliki ekonomski rast prvih deset godina njegove vladavine. Turska je uspela da pobedi svetsku recesiju 2008. i imala je jeftine kredite, kao i mnoge druge države u razvoju.
Ali, nakon što je američka središnja banka podigla kamatne stope, države poput Turske postale su manje atraktivne stranim investitorima.
- Trenutna nestabilnost tržišta koju pojačavaju izostanak reformi i politički rizici učinili su Tursku još ranjiviju spoljnim šokovima - naglasio je ekonomista Deniz Cicek.
Strane investicije u Turskoj su prošle godine iznosile 10,8 milijardi dolara, što je najmanji nivo u poslednjih sedam godina.
Erdoganovi planovi o akumulaciji dodatne moći, čak i nad središnjom bankom, mogle bi dodatno da pogoršaju situaciju.
Turski predsednik protivi se višim kamatnim stopama, tvrdeći da one uzrokuju inflaciju, iako tradicionalna ekonomska teorija tvrdi suprotno.
- Neizvesnost izbora i korporativni devizni dug dva su ključna rizika -smatra Cicek i dodaje kako središnja banka mora da uveri investitore da je nezavisna.
Nedavne ankete pokazale su da bi predsednički izbori mogli da idu u drugi krug, a neizvesno je i da li će Erdoganova vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP) zadržati većinu u parlamentu.
VIDEO: Erdogana u Zetri dočekalo 20.000 ljudi
(A.M.)
Povezane vesti
Krstarenje i obilazak najznačajnijih znamenitosti: Evo kako izgleda jedan od itinerera za trodnevno putovanje
Oglasio se predsednik Rumunije Johanis o produženju svog mandata, spomenuo i Ustavni sud
Bali-Beg, najpoželjniji Turčin sa malih ekrana, za šest dana puni 40 godina a i dalje izgleda brutalno dobro
<% post.title %>
Priština sa turskom kompanijom potpisala ugovor o izgradnji fabrike za municiju
Video: Potresne scene iz Zagreba, stotine sveća, molitve građana i neverica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
UBICA BIO OPSEDNUT NOŽEVIMA! Napad u Zagrebu: Učiteljica na intenzivnoj nakon horora u školi, POKUŠALA JE DA SPASE DECU: "Nije dovoljno oštar!"
Ministarstvo prosvete poslalo dopis direktorima škola: Evo kako će da zaključe ocene, šta ako đak želi da je popravi i šta će biti sa produženim boravkom
BRAČNI PAR POGINUO, DVOJE DECE POVREĐENO Tragedija porodice iz Srbije u Mađarskoj: Imali lančani sudar, sumnja se da je OVO bio razlog
X
Diktator jednom mora pasti
Podelite komentar