Kakav je život u Pojasu Gaze: Palestinci nemaju osnovne uslove za život, rat im stalno preti, patnja je na svakom koraku (FOTO) (VIDEO)

Prethodnih dana smo imali priliku da čujemo šokantne i tragične vesti koje su dolazile iz Pojasa Gaze. Na desetine Palestinaca je poginulo u sukobu sa izraelskim snagama, a svet je još jednom osudio stradanje ovih ljudi. Međutim, to neće nažalost promeniti njihovu svakodnevicu koja je izuzetno sumorna i tužna. 

Stanovnici Gaze žive u jako teškim uslovima, nemaju osnovna prava i čini se kao da im se šalje poruka da njihovi životi vrede manje od života nekog drugog naroda. Njihovi izgledi za dobru budućnost su mali, a stalna pretnja ratom je nešto sa čime žive od rođenja.

Preporučujemo

Međunarodna zajednica nije učinila ništa da njihov položaj promeni, a oni kao da žive zaboravljeni od svih na malom prostoru na obali Mediterana.

Brutalna fotografija koja sumira dešavanja na Bliskom istoku: Dok se glamurozno otvara ambasada SAD, ljudi u istom tom trenutku ginu (FOTO) (VIDEO)

Protesti stanovnika Gaze Foto: Tanjug / AP

ŠTA JE POJAS GAZE?

Pojas Gaze naziv je za uzak priobalni pojas uz Sredozemno more, na Bliskom istoku, koji je trenutno pod vlašću Hamasa. Graniči sa Egiptom na jugozapadu, kao i sa Izraelom na severu i istoku. To je uzak pojas od 41 km dužine, i od 6 do 12 km širine, ukupne površine od 360 km². Ta teritorija nema međunarodno priznat status suverene države, ali ga Palestinci smatraju za teritoriju tzv. Palestinskih Autonomnih Područja, svoje buduće države.

Ime je dobio po Gazi, svom glavnom gradu. To je jedno od najgušće naseljenih mesta na Zemlji, sa oko 1,8 miliona stanovnika na područu od svega 360 km².

ISTORIJA

Od 1517. Pojas Gaze je bio pod vlašću Osmanskog Carstva sve do Prvog svetskog rata. Pojas Gaze bio je poprište borbi za vreme Prvoga svetskog rata, između britanskih i turskih snaga u borbi Sinaj i Palestinu. Pojas Gaze je bio važan jer kontroliše priobalni put, a zauzet je od strane Britanaca za vreme Treće bitke kod Gaze 1917. godine.

Nakon Prvoga svetskog rata Pojas Gaze bio je deo Britanskoga mandata u Palestini, pod nadležnošću Lige naroda.

Egipatska vojska ušla je u Pojas Gaze sa juga, otpočevši na taj način 1948. Arapsko-izraelski rat. Pojas Gaze kakav je danas rezultat je sporazuma o primirju između Egipta i Izraela iz 1949. godine Po tom sporazumu Pojas Gaze je bio teritorija razgraničenja između dve vojske. Egipat je upravljao Pojasom Gaze od 1949. do 1967. godine. U to vreme se stanovništvo Gaze uveliko povećalo prilivom velikog broja izbeglica.

Izrael je ponovo okupirao Pojas Gaze 1967. godine, za vreme Šestodnevnog rata. Ta vojna okupacija trajala je 27 godina, sve do 1994. godine.

Međutim, prema Sporazumu iz Osla, Izrael zadržava kontrolu vazdušnog prostora, teritorijalnih voda, pomorskog saobraćaja, registra stanovništva, ulaska stranaca, uvoza i izvoza, kao i poreskog sistema.

Tokom izraelske okupacije, Izrael je podigao jevrejsko naselje u Pojasu Gaze, na 20 % ukupne teritorije. Osim ideoloških razloga, ta naselja su za Izrael imala i bezbednosne ciljeve. U tom razdoblju vojna uprava je bila odgovorna za održavanje i svih civilnih objekata i službi (voda, struja, kanalizacija, zdravstvo itd).

Ruševine posle rata izraelskog bombardovanja Foto: Tanjug/AP

Nakon potpunog povlačenja izraelske vojske i izraelskih naseljenika iz Pojasa Gaze 2005. godine, palestinska vlast ima potpunu upravu Pojasu Gaze.

Tokom 2007. godine građanski rat između palestinskih organizacija Hamas (Islamski pokret otpora) i Fataha (Palestinski oslobodilački pokret) se rasplamsao. Hamas je počeo potiskivati Fatah, nakon pobede na izborima 2007. godine Pojas Gaze je došao pod potpunu kontrolu Hamasa, koji se proglasio jedinom legitimnim predstavnikom Palestinske Samouprave.

SLOBODA KRETANJA

Sloboda kretanja i pristup Gazi su značajno ograničeni nakon 2013. godine, kada je Egipat postavio nova ograničenja na graničnom prelazu Rafah i kada je pokrenuo akciju da razbije mrežu tunela za šverc ispod granice.

Egipat je granicu držao zatvorenom od oktobra 2014. godine, a otvara je samo u izuzetnoim okolnostima.

Prelazak iz Izraela u Erez je postao znatno smanjen tokom 2017. godine. Manje od 240 Palestinaca je napustilo Gazu preko Izraela u prvom polovini 2017. godine, u poređenju sa 26.000 ljudi u septembru 2000. godine.

Veliki broj objekata još uvek nije osposobljen za stanovanje Foto: Profimedia

EKONOMIJA

Gaza je znatno siromašnija nego tokom 90-tih godina. Ekonomija je porasla samo 0,5 odsto u 2017. godini, prema izveštajima Svetske banke.

Tokom 2017. godine Gaza je imala najveću stopu nezaposlenosti prema istraživanju Svetske banke. Posebno zabrinjava visoka stopa nezaposlenosti kod mladih, koja u Gazi iznosi oko 60 odsto.

Najnoviji podaci pokazuju da je stopa siromaštva u Gazi oko 39 odsto, što je duplo više nego na Zapadnoj obali. Oko 80 odsto stanovništva je na nekom obliku socijalne pomoći.

Stanovici Gaze konstantno žive u strahu od novog sukoba Foto: Tanjug / AP

OBRAZOVANJE

Školski sistem u Gazi je pod pritiskom. Oko 94 odsto škola vodi sistem duple smene, tako da jedna grupa učenika ide u školu pre podne, a druga posle podne.

Na ovoj teritoriji radi oko 250 škola, što je uticalo na to da stopa pismenosti poraste za 97 odsto. Međutim, škole koje nisu pod upravom UN plaćaju cenu.

Sukob sa Izraelom 2014. godine je oštetio oko 547 škola, obdaništa i koledža, od kojih mnogi još uvek nisu popravljeni.

Retki trenuci sreće - Ženska bejzbol utakmica, na fudbalskom terenu u Kan Junisu, na jugu pojasa Gaze. Foto: AP/Khalil Hamra

POPULACIJA

Gaza je jedno od najgušće naseljinih područja na planeti Zemlji. Oko 5.479 ljudi živi na jednom kvadratnom kilometru. Očekuje se da će do 2020. godine ta brojka porasti na 6.197 ljudi po jednom kradratnom kilometru.

Očekuje se da će do kraja decenije broj ljudi koji žive ovde porasti na 2,2 miliona, dok će do 2030. godine ovde biti čak 3,1 miliona ljudi. Izrael je proglasio zaštićenu zonu duž granice 2014. godine kako bi se zaštitili od raketnih napada. Ova zona smanjuje količinu zemljišta koje je dostupno ljudima za život.

UN navodi da nedostaje čak 120.000 stambenih jedinica koje su oštećene ili srušene u sukobima 2014. godine. Veruje se da je čak 29.000 ljudi i dalje interno raseljeno tri godine nakon sukoba.

Gaza ima jednu od najmlađih populaciju na svetu. Čak 40 odsto stanovništva je mlađe od 15 godina.

ZDRAVLJE

Pristup uslugama javnog zdravstva se pogoršao zbog graničnih ograničenja. Zatvaranja prelaza Rafah smanjio je broj pacijenata koji putuju u Egipat zbog lečenja.

Pre 2014. godine Svetska zdravstvena organizacija je rekla da je čak 4.000 ljudi mesečno išlo u Egipat zbog zdravstvenih razloga.

Izlazni prolazi kroz Izrael su se takođe smanjili tokom prethodnih godina. Nekada je zbog zdravlja ovde moglo da prolazi 93 odsto ljudi, dok se taj broj smanjio na 54 odsto tokom 2017. godine.

UN pomaže oko 22 zdravstvene ustanove, ali je veliki broj klinika uništen u sukobima sa Izraelom. Zbog blokade prolaza ne može da se doprema oprema, lekove i drugi metarijal za bolnice.

HRANA

Izraelska ograničenja dovela su do brojnih ograničenja što se tiče poljoprivrednog zemljišta i ribolova. Stanovnicima Gaze nije dozvoljeno da se bave poljoprivredom na oko 1,5 km na granici Gaze - što je dovelo do gubitaka oko 75.000 tona proizvoda godišnje.

Zabranjeno područje se poklapa sa obradivim zemljištem u Gazi, pa je stepen poljoprivrednih prinosa pao sa 11 odsto BDP tokom 1994. godine, na 5 odsto u 2018. godini.

Izrael je nametnuo i ograničenje ribolova, tako da stanovnici Gaze mogu da ribare samo nedaleko od obale.

ELEKTRIČNA ENERGIJA

Prekid snabdevanja električnom energijom je svakodnevna pojava u pojasu Gaze. U proseku jedan stanovnik Gaze dobija samo tri do šest sati struje godišnje.

Gaza najviše struje dobija iz Izraela zajedno jednom manjom količinom iz jedne elektrane u Gazi, i takođe manjom količinom iz Egipta. Ovo značajno otežava život građanima Pojasa Gaze.

VODA I SANITARIJE

U Gazi pada malo više kiše ali ona nema veliki izvor sveže vode kako bi dopunila podzemne zalihe vode, koje nisu velike u skladu sa potražnjom.

Dok se većina domaćinstava iz Gaze nalazi na vodovodnoj mreži, Svetska banka kaže da su te zalihe stvarno lošeg kvaliteta.

Oko 97 odsto domaćinstava Gaze koristi vodu za iz cisterni. Kanalizacija je takođe veliki problem. Oko 78 odsto domaćinstava je priključeno na javnu kanalizacionu mrežu. Međutim, oko 90 miliona litara otpadnih voda se u ovom delu uliva u Mediteran pa je oko 95 odsto podzemnih voda u Gazi zagađeno.

Stanovnici Gaze nemaju osnovne uslove za život Foto: Tanjug/AP

VIDEO: Sukobi u pojasu Gaze sve suroviji

(Telegraf.rs/A.T.)