Zašto se 9. maja obeležava Dan pobede nad fašizmom dok se u EU slavi Dan Evrope? (FOTO) (VIDEO)
Širom Evrope danas će biti obeležen 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine i početak stvaranja Evropske unije, pet godina kasnije. Ove godine obeležava se 73. godišnjica završetka Drugog svetskog rata i 68 godina od pokretanja inicijative za stvaranje današnje Evropske unije.
Ta dva važna događaja u istoriji Evrope, kao i svake godine, biće obeležena nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama fašizma i palim borcima u Drugom svetskom ratu.
DAN POBEDE
Dan pobede nad fašizmom je dan kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.
Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.
Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000.
Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim maršem više rodova vojske i preleta avijacije.
Na toj paradi se svaki put pokažu i poslednja postignuća ruske tehnologije ali i oprema iz Drugog svetskog rata.
KAPITULACIJA NEMAČKE
Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Prva kapitulacija sa Saveznicima je potpisana u Remsu 7. maja i stupala je na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu. Ovaj datum se često naziva Dan pobede u Evropi i u većini zapadnih zemalja.
Josif Staljin je kasnije bio nezadovoljan ovim događajima, pošto je smatrao da predaju mora da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza i da bude potpisano u Berlinu i insistirao je da je protokol iz Remsa bio samo preliminarni, a da se glavna ceremonija mora održati u Berlinu, gde se tada nalazio maršal Georgij Žukov.
Stoga je organizovana druga ceremonija na neoštećenom imanju van Berlina uveče 8. maja, kada je već bio 9. maj u Moskvi zbog razlike u vremenskim zonama.
Feldmaršal Vilhelm Kajtel kao načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-Jirgen Štrumpf kao predstavnik Luftvafe i admiral Hans Georg fon Frideburg su potpisali nemačku kapitulaciju u štabu Sovjetske armije u Berlin-Karlshorstu.
Ispred saveznika nemačku predaju prihvatili su sovjetski maršal Žukov i britanski maršal Artur Teder. Prva parada pobede u Moskvi je održana 24. juna 1945. godine. Svake godine od tada se održava parada pobede u Moskvi 9. maja.
Najveća je bila 2015. godine kada se slavilo 70 godina od završetka Drugog Svetskog rata. Na njoj je Rusija predstavila svoje najnovije oružje.
DAN EVROPE
U zemljama Evropske unije na današnji dan poseban značaj ima Dan Evrope kao dan koji je označio prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvorio put stvaranju zajednice država na tom kontinentu.
Institucije EU tradicionalno 9. maja otvaraju vrata za građane, a predstavništva EU širom sveta organizuju različite aktivnosti i skupove namenjene građanima, poput debata, koncerata i poseta.
Dan Evrope, 9. maj, ustanovljen je kao dan sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku EU.
Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, kako se rat u Evropi nikada ne bi ponovio.
Predlog je doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice, odnosno današnje EU.
VIDEO: Ruska himna na paradi u Moskvi
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Miroslav
Ovo je zapadna verzija, da je tako nazovemo. Postoji i ona druga, verovatnija, koja glasi: Uvidevši da su snage Crvene armije uveliko u Berlinu a Hitler mrtav, "saveznici" pokušavaj da pobedu pripišu sebi te nekolicinu nemačkih oficira, koje su zarobili u Francuskoj dok su bežali od Rusa, prisiljavaju da potpišu kapitulaciju u Remsu (Francuska). Naravno, Rusiju nije zanimala ta farsa, jer ... pa oni su u Berlinu i samo tu i ima smisla proglasiti pobedu. Na kraju, nisu nacisti iz Francuske nego iz Nemačke. Ovo se SAD-u nije svidelo pa su po svaku cenu hteli da oni budu glavni, otuda i pokušaj invazije Japana te bacanje nuklearnih bombi. Kao što rekoh, po svaku cenu.
Podelite komentar
siri dalje
Apsurd je da pobednice nisu clanice EU.
Podelite komentar
Milan
Zato sto vecina zemalja eu zavisi od nacisticke nemacke a i podrzavala je,pobednici su bili u Rusiji na dan pobede!!!
Podelite komentar