Skoro 60 godina ETA se borila za nezavisnu Baskiju: Najsmrtonosniji napad i dalje progoni Španiju, pokušali su da izvrše i atentat na kralja (FOTO) (VIDEO)

Baskijska separatistička organizacija ETA saopštila je u sredu, 2. maja, da je, posle skoro pola veka, potpuno "rasformirala sve svoje strukture".

U pismu baskijskim institucijama i organziacijama građanskog društva, koje je objavljeno u španskom listu "El Diario", ETA je navela da priznaje odgovornost za neuspeh da reši baskijski "politički konflikt".

Preporučujemo

>>> ETA rasformirala sve svoje strukture posle pola veka nasilne borbe za nezavisnost Baskije i priznala neuspeh (FOTO)

ETA se zalagala za otcepljenje i nezavisnost Baskije - Foto: AP/Tanjug

ETA se pre dve nedelje izvinila za zlo koje je nanela žrtvama i članovima njihovih porodica tokom pola veka duge oružane borbe za nezavisnost Baskije, na severu Španije i jugozapadu Francuske.

PREMIJER ŠPANIJE: ETA SE NEĆE IZVUĆI BEZ KAZNE

Španski premijer Marijano Rahoj rekao je da baskijska separatistička organizacija ETA ne treba da se nada amnestiji za počinjene zločine pošto je objavila raspuštanje.

Rahoj je u govoru u Logronju, na severu Španije, rekao da "šta god da uradi, ETA ne može da se izvuče bez kazne".

- Ništa im ne dugujemo i nemamo za šta da im budemo zahvalni - rekao je Rahoj.

ŠTA JE ETA?

ETA - "Euskadi Ta Askatasuna" što na baskijskom znači "Za baskijsku otadžbinu i slobodu", je organizacija osnovana 31. jula 1959. godine usred diktature Fransiska Franka u Španiji, a pripisuje joj se ubistvo 829 ljudi i ranjavanje hiljada u nizu napada u nastojanju za otcepljenje i nezavisnost Baskije, područja na teritoriji Španije i Francuske.

Nastala je iz studentske organizacije koja se borila protiv vojne diktature generala Franka. Desetkovana je hapšenjima lidera, posebno u Francuskoj, a odbacio ju je i deo stanovništva. Vlade Španije, Francuske, EU, Kanade i SAD, proglasile su je terorističkom organizacijom.

Kao paravojna organizacija, ETA je bila najaktivnija teroristička organizacija u zapadnoj Evropi, koja se više od 30 godina zalagala za stvaranje nezavisne države Baskije.

Odgovorna je za desetine otmica, a najpoznatija žrtva bio je nekadašnji predsednik španske vlade Luis Karero Blanko, koga su ubili 20. decembra 1973. godine.

Logo organizacije predstavlja zmija obmotana oko sekire, koji simbolizuju političku i oružanu borbu. Više od 700 njihovih militanata nalazi se u zatvoru.

ETA se inače žestoko protivi izgradnji železnica i nuklearnih elektrana koje smatraju vrlo štetnim za okolinu i nepotrebnim za Baskiju.

METE, TAKTIKA I NAPADI

Svoj prvi atentat autobombom, ETA je izvela u septembru 1985. godine u Madridu. Tada je nastradao Amerikanac Judžin Kent Braun, koji je radio u firmi "Johnson & Johnson", a još 16 ljudi je povređeno.

Bombaški napad u Barseloni, 19. juna 1987. godine, jedan je od najsmrtonosnijih koje je počinila ova organizacija. Tada je poginula 21 osoba, a povređeno je njih 45. Taj napad i sama ETA je proglasila velikom greškom. Kako su tada naveli, napad su unapred najavili, ali je policija odbila da evakuiše područje. S druge strane, policiija je tvrdila da je upozorenje stiglo samo nekoliko minuta pre eksplozije.

Desetog jula 1997. godine, ETA je otela poslanika Narodne stranke Migela Anhela Blanka u baskijskom gradu Ermua. Otmičari su tada pretili da će ga ubiti ako španska vlada ne udovolji zahtevima koje je iznela ETA, a kojima su tražili da se oslobode svi njihovi zatvoreni članovi u Baskiji i to u roku od dva dana od otmice. Vlada taj zahtev nije ispunila, a tri dana nakon toga Migel Anhel Blanko je pronađen mrtav.

Tri godine kasnije pokušali su da izvrše atentat na kralja Huana Karlosa I, ali akcija im nije uspela.

Nakon toga usledio je niz nasilnih delovanja, poput napada automobilom-bombom 6. novembra 2001. godine u Madridu, kada je povređeno 65 osoba.

Ciljevi napada ETA-e uglavnom su bili objekti represivnog državnog aparata - policije, sudova i vojske, ali bilo je i napada za koje se može reći da su klasičan primer terorizma, poput napada u Barseloni 1987. godine.

Najkrvavija godina bila je 1980, kada je u akcijama ETA-e nastradalo skoro 100 ljudi.

OBUSTAVA AKCIJA I POLAGANJE ORUŽJA

ETA je 2011. godine saopštila da odustaje od nasilja, a 2017. je položila oružje i francuskim vlastima predala spisak skrivenih skladišta, dok su španske vlasti tada ocenile da ETA, kako se čini, želi sama da se raspusti.

Dodatni korak učinila je pismom od 16. aprila ove godine koje je objavljeno u sredu. U pismu najavljuje "potpuno raspuštanje svih struktura".

Upućeni izvori saopštili su da se očekuje emitovanje video snimka koji će staviti tačku na oružanu pobunu u Zapadnoj Evropi.

Španski mediji spekulišu da bi na snimku mogao da bude bivši šef ETA-e, Hose Antonio Urutiketsa (67), poznat kao "Hosu Ternera", koji je nestao 2002. godine. Osuđen je zbog 11 ubistava, a tvrdi se da boluje od raka.

Grafiti posvećeni borbi ETA-e:

Foto: Tanjug / AP

Foto: Tanjug / AP

(Telegraf.rs/M.I.)