Kako je Irska od siromašne zemlje na ivici Evrope postala ekonomska sila? (FOTO) (VIDEO)

Irska se kroz svoju istoriju suočavala s brojnim ekonomskim problemima, iseljavanjem i siromaštvom, ali je u drugoj polovini dvadesetog veka sprovela reforme, kojima je postavila temelje za modernu i dinamičnu ekonomiju i transformisala se iz siromašne poljoprivredne zemlje na ivici Evrope do jedne od najdinamičnijih ekonomija sveta, piše hrvatski portal Index.hr.

U Irskoj je, podseća Index.hr, pedesetih godina prošlog veka gotovo polovina stanovnika živela od poljoprivrede, Irska je bila jedno od najsiromašnijih područja Evrope, a glavni izvozni proizvod bili su joj ljudi, koji su u potrazi za boljim životom masovno iseljavali u razvijenije zemlje.

Preporučujemo

Da bi uspela, ocenjuje portal, Irska je morala da pobedi sama sebe, odnosno da se reši zabluda da će ekonomiju da zaštiti i razvije ograničavanjem trgovine, carinama i sprečavanjem stranih ulaganja.

Hrvati se masovno sele u Irsku: Zagrepčanin otkrio koliko zarađuje i koliko košta život u obećanoj zemlji (FOTO)

Irci su to, ističe, shvatili sredinom 50-ih godina kada su odlučili da krenu u liberalizaciju - ukinuli su ograničenja za strance kao vlasnike kompanija, a izvozno orijentisane kompanije oslobodili poreza.

Foto: Pixabay

Hrvatski portal podseća i da je sredinom 60-ih godina Irska potpisala sporazum o slobodnoj trgovini s Velikom Britanijom, a da je početkom 70-ih ušla u EU, što joj je donelo ogromno tržište od nekoliko stotina miliona ljudi.

Tada, napominje, Irska postaje atraktivna velikim stranim kompanijama iz SAD-a, Kanade, Japana, kojima je postala baza za izlazak na evropsko tržište.

- Već do kraja 60-ih godina u Irskoj je bilo 350 stranih kompanija, koje su ubrzo postale predvodnice izvoznog sektora. Povoljni poreski tretman, veliko evropsko tržište i radna snaga koja govori engleski od Irske su stvorili idealnu poslovnu destinaciju - navodi Index.hr.

Irska ekonomija, pre navedenih reformi, rasla je po prosečnoj stopi od dva odsto, koja se nakon liberalizacije popela na više od četiri odsto, ukazuje portal.

Foto-ilustracija: Profimedia, Wavebreak, Pixabay

Međutim, kako navodi, 70-ih i početkom 80-ih ponovno su se pojavili problemi - vlade su se "malo previše zaigrale s javnom potrošnjom, došlo je do bujanja javnog duga, koji se popeo na 125 odsto BDP-a", te su porezi značajno povećani kako bi se finansirali dugovi.

Index.hr precizira da se porez na dobit popeo na čak 50 odsto, porez na kapitalnu dobit na 60 odsto, a da ništa bolje nisu prošle ni plate gde se najveća stopa popela na 65 odsto.

Ekonomski rast, dodaje, ponovo je usporen, na ispod 2 odsto, a nezaposlenost je porasla na 17 odsto, te je ponovno došlo do masovnog iseljavanja stanovništva.

U vrlo teškoj situaciji za Irsku, 1987. godine, premijer je postao Čarls Hogi, navodi hrvatski portal i ističe da je Hogi preuzeo "nezahvalan zadatak" da sprovede ono što na Balkanu zovu "bolni rezovi", kako bi se finansijska kriza stavila pod kontrolu, smanjio javni dug i stvorili temelji za dalji razvoj.

Foto: Wikipedia/Barcex

Navodi da je u sklopu tih reformi došlo do smanjenja javne potrošnje u skoro svim oblastima, kao i da je ukinuto nekoliko državnih agencija, te je broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za oko 10.000.

Dodaje da je državna potrošnja u Irskoj u periodu od 1985. do 1990. smanjena za oko 15 odsto, odnosno s oko 55 odsto BDP-a na 40 odsto.

- Bolni rezovi stabilizovali su javne finansije i, kako se situacija poboljšavala, krenulo se u smanjenje poreza, pa je tako porez na dobit od 1985. do 2001. pao s 50 na 16 odsto, dok je porez na kapitalnu dobit u istom periodu smanjen sa 60 na 20 posto - navodi Index.hr.

Irska se, ističe Index, i kasnije suočavala sa krizama, teško je stradala za vreme poslednje globalne finansijske krize 2008. godine, ali su temelji za modernu, dinamičnu ekonomiju postavljeni reformama u drugoj polovini dvadesetog veka, koje su ih transformisale iz siromašne poljoprivredne zemlje na ivici Evrope do jedne od najdinamicnijih ekonomija sveta.

Recept za zaokret neke zemlje nije uvek jednostavan - nepominje hrvatski portal, te navodi da se obično radi o kombinaciji raznih politika i iskorišćavanju prilika, ali da postoje neke zajedničke karakteristike svih uspešnih ekonomija, a to je da imaju povoljno poslovno okruženje, efikasnu administraciju i razumnu poresku politiku koja poslovanje čini isplativim, a porezni obveznici od administracije dobijaju vrednost za novac koji plate.

U Irskoj danas, ističe Index.hr, posluju brojne multinacionalne kompanije, koje su glavni motor njihovog izvoza.

Usluge čine 60 odsto BDP-a, industrija oko 38 odsto, dok nekada dominantna poljoprivreda doprinosi samo jedan odsto, naglašava portal.

- Rast BDP-a poslednjih godina kreće se oko 5 odsto. Javni dug pao je na 70 procenata BDP-a, a nezaposlenost se kreće oko 6 odsto. Imaju i jedan od najnižih poreza na dobit koji iznosi 12,5 odsto - navodi Index.hr.

VIDEO: Istorijski sastanak lidera Severne i Južne Koreje

(Telegraf.rs/Tanjug)