Ko je zapravo Trampov novi savetnik, protivnik nezavisnosti Kosova: Ima li sa njim nade za Srbiju? (VIDEO)
Američki predsednik Donald Tramp izabrao je za svog novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona (69).
Tramp je na Tviteru naveo da će Bolton zameniti njegovog aktuelnog savetnika H.R. Mekmastera, prenosi Rojters.
Bolton se zalagao za upotrebu vojne sile protiv Irana i Severne Koreje, ali govorio je i da je politika SAD prema Kosovu pogrešna i da bi "nezavisnost Kosova bila opasnost za stabilnost na Balkanu". Takođe je sledbenik tvrdog kursa prema Rusiji.
I am pleased to announce that, effective 4/9/18, @AmbJohnBolton will be my new National Security Advisor. I am very thankful for the service of General H.R. McMaster who has done an outstanding job & will always remain my friend. There will be an official contact handover on 4/9.— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) March 22, 2018
On je treći Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost za 14 meseci. Pre skoro nedelju dana Tramp je smenio državnog sekretara Reksa Tilersona i na njegovo mesto postavio direktora CIA Majka Pompea. Promena najbližih saradnika pokazuje da Tramp želi da bude okružen ljudima koji se slažu sa njegovim stavovima i koji će voditi tvrđu spoljnu politiku.
KO JE DŽON BOLTON?
Bolton, nacionalista i konzervativac, bio je u Stejt departmentu tokom prvog mandata Džordža Buša, nakon čega je bio ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama od avgusta 2005. do decembra 2006. Podneo je ostavku krajem 2006. jer nije bio siguran da će dobiti potvrdu Senata pošto su Demokrate planirale da glasaju protiv njegovog izbora.
Nastavio je da kritikuje efektivnost UN kao "ogromnog konglomerata, koji je preplavljen neodrživim ambicijama i neadekvatnim kapacitetima".
Novoizabrani savetnik za nacionalnu bezbednost je trenutno viši član američkog preduzeća "American Enterprise Institute", viši savetnik za Upravljanje slobodnim kapitalnim investicijama, komentator Foks njuza i savetnik advokatske kancelarija "Kirkland i Elis".
Bio je savetnik za spoljnu politiku predsedničkog kandidata Mita Romnija 2012. godine. Bolton je poznat kao "ratni jastreb", zagovara promenu režima u Iranu i Severnoj Koreji, a u više navrata tražio je prestanak dogovora sa Iranom. Pristalica je rata u Iraku, a takođe se zalaže za promene vlasti u Siriji i Libiji.
Tokom 2003. godine, kada je radio kao glavni nadzornik za kontrolu naoružanja, Bolnot je održao govor u Seulu, a tadašnjeg vođu Severne Koreje Kim Džong Ila nazvao je "tiranskim diktatorom" čija zemlja liči na "pakleni košmar".
Nakon što je Donald Tramp pristao da se sastane sa vođom Severne Koreje Kim Džong Unom, Bolton je napisao da "podržava preventivni vojni napad na Severnu Koreju". Kako će ovo uticati na odnos SAD i Severne Koreje, ostaje da se vidi.
Bolton, kao i Tramp, na Iran gleda kao na pretnju SAD, a njegovo imenovanje moglo bi da osudi na propast ionako ugroženi nuklearni sporazum sa ovom zemljom.
Sa druge strane, Bolton se zalaže za tvrđi odnos prema Rusiji, što bi moglo da dovede do nesuglasica sa Trampom. Naime, predsednik Amerike nada se da može da popravi odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
BOLTON ISTICAO DA JE NEZAVISNOST KOSOVA OPASNOST ZA BALKAN
Za Srbiju Džon Bolton važan je jer je u više navrata isticao da je "nezavisnost Kosova opasnost za stabilnost na Balkanu". On je 2007. rekao da je politika SAD prema Kosovu "pogrešna" i da bi "SAD pogrešile ako bi priznale nezavisnost Kosova."
Kao bivši američki ambasador u UN, 2008. je rekao kako se region može suočiti sa ozbiljnom nestabilnošću zbog nezavisnosti Kosova.
- Mislim da je pozicija SAD i Evrope po pitanju Kosova ugrozila pregovore Beograda i Prištine. Sa druge strane, mislim da bi Rusija mogla aktivnije da učestvuje i da igra veću ulogu - izjavio je tada Bolton, prenosi rt.com.
On je istakao da nezavisnost Kosova nije najbolje rešenje.
- Mislim da to nije ekonomski održivo, a da bi rizik od nestabilnost privukao islamske ekstremiste iz celog sveta. Ovo bi moglo da destabilizuje i druge zemlje na Balkanu, kao što su Crna Gora i Albanija, u kojima isto ima albanke populacije. Stvaranje novih zemalja zapravo donosi do povećanja rizika od nestabilnosti - izjavio je tada Bolton.
Bolton je u intervjuu iz 2008. godine ukazao da je naklonost Zapada da prizna kosovsku nezavisnost "daleko više otežala pravično rešenje mnogih važnih pitanja, jer su kosovski Albanci konstantno imali na umu da će ishod biti njima naklonjen i da će ostvariti cilj, što se i dogodilo".
- Mislim da se mora postići pravično rešenje mnogih pitanja u odnosima Srba i kosovskih Albanaca, koja su zapostavljena ili odbačena kao rezltat prevremenog priznavanja nezavisnosti Kosova - dodao je Bolton.
Bivši američki ambasador u UN tada je napominjao da - to što Rusija, Kina, Indija i neke druge velike države nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova - doprinosi pogoršanju odnosa Moskve i Vašingtona, ali i novim konfrontacijama na Balkanu.
- Kako se pitanje statusa Kosova rešilo na način koji je bio suprotan volji Beograda, pa i drugih sila, poput Rusije i Kine, nema sumnje da bi tokom vremena taj lokalni problem mogao da dovede do veće napetosti u odnosima Vašingtona i Moskve, a potencijalno - i drugim zemljama, što nije ni u čijem interesu - upozorio je Bolton 2008.
Bolton je 2009. izjavio da "pitanje Kosova još nije završeno", a sledeće godine rekao je da presuda Međunarodnog suda pravde po pitanju Kosova nije ni na šta stavila pečat, "niti je razjasnila situaciju na Balkanu". Poslednjih godina je u više navrata ponovio da se ne slaže sa idejom nezavisnog Kosova.
BOLTON DOŠAO NA MESTO MEKMASTERA
Džon Bolton je na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost zamenio Herberta Mekmastera. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić se u decembru prošle godine u Vašingtonu sreo sa Mekmasterom.
Pre njihovog sastanka, Dačiću je prišao četrdesetogodišnji muškarac, poverljiv Mekmasterov saradnik, pružio ruku i predstavio se na kvalitetnom srpskom: "Dobar dan, ja sam sa Kosova i zovem se Ilji Bajraktari". Ispostavilo se da su se braća Iljber i Ilja Bajraktari, nekadašnje kosovske izbeglice, nalazila na visokim položajima u bezbedonosno-obrambenim strukturama Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je predsednik Tramp odlučio da ne menja dosadašnju američku politiku na Balkanu i ne povuče priznanje Kosova.
Kada je NATO 1999. godine bombardovao Srbiju, među hiljadama izbeglica u Makedoniji nalazio se i Iljber Bajraktari. On je u to vreme radio kao vodič za američku TV stanicu ABC.
Nekoliko meseci nakon bombardovanja, Albanac je dobio američku izbegličku vizu i otišao u Vašington. U međuvremenu u SAD je stigao stariji brat Ilji, a braća su 2004. godine postali američki državljani. Oni su pratili potpredsednika SAD Majka Pensa tokom nedavne posete balkanskim državama.
(Telegraf.rs/A.M.)
Video: Sve je spremno za prve, jače snežne padavine: Zimska služba JKP "Beograd put"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sofronije
Savetnik može biti i Vojislav Koštunica a spoljna politika SAD se neće menjati a pogotovo ona prema Kosovu. Mnogo je njihovih senatora i kongresmena na platnom spisku kod šiptara.
Podelite komentar
Robot
Sad ce da bude da je rodjen u Zrenjaninu
Podelite komentar
Igor
Taj se zalaze za objavu rata koreji i Iranu. Pravi mirotvorac
Podelite komentar