Analiza predsedničkih izbora u Rusiji: Rusi izlaze na birališta i sve ide u Putinovu korist, da li politički protivnici mogu da ga ugroze? (FOTO) (VIDEO)
Čitav svet sa nestrpljenjem isčekuje predsedničke izbore u Rusiji, koji će se održati u nedelju 18. marta. Iako svetski mediji pišu da se već unapred zna da će Vladimir Putin ponovo postati predsednik i da je ovo trka u kojoj učestvuje „samo jedan čovek“, to ovaj događaj ne čini ništa manje zanimljivim, posebno pošto se dešavaju usred veoma napetih spoljnopolitičkih situacija.
Preporučujemo
Putin pozvao Ruse da izađu u nedelju na predsedničke izbore i glasaju za budućnost zemlje!
Ruski bogataši bliski Putinu bi mogli da plate cenu zbog trovanja špijuna: Britanija traži načine da kazni Rusiju
U slučaju da nijedan od kanditata ne osvoji natpolovičnu većinu glasova u prvom krugu, drugi krug će biti održan tri nedelje kasnije, tačnije 8. aprila.
Međutim, većina se slaže da za tim neće biti potrebe, pošto je Putin neosporni favorit, kome izlazne ankete predviđaju čak 70 odsto podrške. Moglo bi da se očekuje da će Putin ubrzo nakon zatvaranja birališta u 20 časova po lokalnom vremenu, proglasiti pobedu, kao što je to uradio 2012. godine samo dva sata nakon završetka glasanja.
Ako pobedi Putinu će ovo biti ukupno četvrti predsednički mandat. Prvi put je postao predsednik 2000. godine kada je tom mestu nasledio Borisa Jeljcina. Sa ovim mandatom bi mogao da ostane na vlasti od 2024. godine. Zbog ovako duge vladavine, koja traje već 18 godina i nema izgleda da će uskoro završiti, brojni svetski mediji ga zovu "postsovjetskim carem".
SLABA OPOZICIJA
Osim Putina u trci za predsednika je još sedmoro kandidata. To su: Pavel Grudinjin, uzdanica Komunističke partije, Vladimir Žirinovski, Ksenija Sobčak, ćerka Putinovog mentora, Gligorij Javlinski, Boris Titov, Sergej Baburin i Maksim Surjakin.
Malo ko od njih je ostavio upečatljiv utisak i pokazao da može da parira Putinu. O tome je za Telegraf.rs govorio urednik spoljne politike u nedeljniku NIN, Zoran Preradović.
- Mislim da su Putinovi politički protivnici zapravo politički patuljci, u svakom smislu. Ako uzmete u obzir i poslednja istraživanja koja Putinu daju blizu 70 odsno podrške, a najbliži njemu je Pavel Gradinjin koji vodi Komunističku partiju i kome predviđaju 7 odsto podrške, onda stvari postaju jasne. Reč je o potpuno jasnim izborima i kristalno jasnoj i čistoj Putinovoj pobedi.
Na ovim izborima neće biti iznenađenja. Iznenađenje može samo da se odnosi na konačan rezultat, a to bi bilo ako bi neko prebacio 10 odsto. To bi bila prvorazredna senzacija. Izglednije mi je da će svi protivkandidati da ostanu na jednocifrenom broju.
PUTIN GOTOVO DA NIJE VODIO KAMPANJU
Putin je čini se toliko siguran u svoju pobedu da kako pišu mediji gotovo da i nije vodio predsedničku kampanju. Više se bavio spoljnopolitičkim dešavanjima uz tek poneki politički skup koji je održao, a svi se sećaju onog najvećeg na stadionu u Moskvi, kada su sve prisutne pristalice pevale nacionalnu himnu sa njim.
- Putin raspolaže svim mogućim resursima koji mu položaj predsednika daje. Uslovi za izbornu utakmicu nisu idealni ali mislim da to njemu nije ni potrebno. Voleo bih da vidim jednu situaciju gde bi se on potpuno sklonio i ustupio opoziciji i medije i resurse i novac za kampanju, i samo sedeo skršenih ruku i gledao. Duboko verujem da bi i tada pobedio. Zašto? Zato što je vratio Rusiju među globalne sile.
Od Rusije je ponovo napravio državu koja se pita oko najvažnijih svetskih problema. Taj osećaj ponosa koji je vraćen Rusima je nenadoknadiv i on je u toj trci na 100 metara, jedno 80 metara u prednosti, ali sasvim zasluženo.
Ako se setimo Rusije 2000. godine u trenutku kada je on dolazi na mesto predsednika, Rusija je bila potrčko Zapada. U ovih 17 godina on je na ovaj ili onaj način, od Rusije napravio velikog igrača od kojeg strepi i SAD. Nakon toga su Kina i Rusija ukinule unipolaran svet, koji je zahvaljući njima postao multipolaran – kaže Zoran Preradović.
MALA IZLAZNOST
Ono o čemu smo mogli dosta da čitamo i čega se navodno Putin najviše plaši jeste mala izlaznost. Stručnjaci smatraju da bi ako se slučajno desi da veliki broj ljudi ostane tog dana kod kuće, da bi to moglo da zasmeta Kremlju, jer bi to moglo da „pokaže“ Zapadu da oni zapravo i nemaju tako veliku podršku kao što tvrde.
Tokom kampanje su glasači imali priliku da vide veoma zanimljive reklame koje su imale za cilj da podstaknu ljude da izađu na glasanje. Niko nikada nije zvanično potvrdio da su te reklame rađene za Putina ali po poruci koja se šalje bi moglo da se zaključi da je to navodno delo njegovog tima.
I sam Putin je nekoliko dana pred izbore poslao poruku svom narodu i pozvao ga da glasa u nedelju za budućnost zemlje. Međutim, Predović ističe da mala izlaznost neće uticati na konačne rezultate.
- Izlaznost može biti nešto manja zbog potpuno izvesnih rezultata izbora. Ali da li se Putin plaši male izlaznosti? Čisto sumnjam. On će i na tom broju koji izađe na glasanje ubedljivo pobediti. Možda neće imati 70 odsto koliko mu trenutno daju ankete, ali će sigurno natpolovičnu većinu. Ne verujem da ima čega posebno da se plaši .
O ovome je svoj stav za Telegraf.rs izneo i Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator.
- Mislim da su ovo izbori oko kojih nema nikakvih neizvesnosti. Sva predviđanja daju Putinu negde oko 70 odsto glasova. Važnije pitanje od rezultata je pitanje izlaznosti i na sve moguće načine se agituje da što više ljudi izađe. Profesori podsećaju studente po fakultetima, šefovi po ustanovama, jer se time stiče legitimitet vlasti – rekao je on.
ALEKSEJ NAVALNI
Iako ne učestvuje u trci za predsednika, poznati ruski opozicionar Aleksej Navalni, kojeg često nazivaju najvećim Putinovim političkim protivnikom, bio je veoma aktivan tokom ove predsedničke kampanje.
Njemu ruski zakon zabranjuje da bude predsednički kandidat jer je prošlosti bio krivično gonjen. Ali to ga nije sprečilo da iznosi brojne kritike na račun Kremlja i Putina, da optužuje vlast za korupciju, da poziva ljude na proteste i na bojkot izbora, koji prema njegovom mišljenju nisu fer.
Mnogi misle da se Putin njega plaši i da mu je zato uskratio priliku da se kandiduje, ali drugi misle da ni Navalni nije dorastao Putinu.
- Putin se ne plaši Navalnog. Navalni je šetao od jednog do drugog, od jedne do druge pozicije. To je neki pokazni primer. Nije mu dozvoljeno da se kandiduje, jer je pod uslovnom osudom i to je demonstracija zakona.
Ne vidim da bi Navalni nešto promenio. Bilo je nekih demonstracija gde je on uspeo da izvede par hiljada ljudi, ali to ne menja stvar. Mislim da je Putin tu pogrešio i da je trebao da mu dopusti da trči tu trku, uprkos zakonskom ograničenju, ali bi i tada stvari bile gotovo identične – kaže Zoran Preradović.
O Navalnom je svoj komentar za Telegraf.rs dao i Despot Kovačević, asistent na Fakultetu političkih nauka.
- Aleksej Navalni je poznat opozicionar u Rusiji i borac protiv korupcije. Zbog sudske presude u vezi sa korupcijom onemogućen je njegov nastup na predsedničkim izborima. Suvišno je govoriti o njegovim mogućnostima na tim izborima, ali verujem da ne bi imao značajniji rezultat od drugih opozicionih lidera koji se kandiduju.
Njegovo opoziciono delovanje privuklo je pažnju, ali nedovoljnu da bi na bilo koji način ugrozio rejting Vladimira Putina. Znaci slabosti opozicije mogu govoriti i o uspesima vlasti i o demokratskim kapacitetima jedne zemlje – ističe on.
Boško Jakšić smatra da se ruska opozicija u vreme izbora gotovo sezonski budi, ali da Navalni nije nikakav rival Vladimiru Putinu.
- Opozicija je pozvala i na bojkot izbora, Navalni je pozvao na bojkot, posebno u ovakvim uslovima medijske kontrole koju Putin ima i svih drugih metodologija koje koristi. Od toga neće biti ništa, jer Navalni nije nikakav realni rival Vladimiru Putinu.
Putin ima popularnost koja nije zabeležena u ruskoj istoriji. To što mu ne dozvoljava da izađe na izbore gde bi verovatno osvojio i manje od komunista, samo je dokaz da Putin ne želi da se čuje bilo kakva kritika opozicije oko načina vođenja politike, oko korupcije ili nekih drugih stvari koje ne idu dobro u Rusiji – ističe.
PROTESTI NA DAN IZBORA?
Jakšić smatra da je moguće da će doći do protesta na dan izbora, ali da to neće bitno uticati na rezultat izbora i na promenu kursa ruske politike. Isto tako ističe da je nerealno očekivati da do protesta dođe i nakon izbora, odnosno da narod svoje eventualno nezadvoljstvo pokaže izlaskom na ulice.
- Ako se stvari realno analiziraju, to je nerealno očekivati, posebno sa takvom podrškom koju Putin ima, a koja nije iznuđena. On je povratio ponos Rusiji, nije povisio standard Rusima, ali im je dao nešto što im je važnije, a to je ponos i dostojanstvo koje bilo izgubljeno u vreme Borisa Jeljcina.
Nikakav masovni otpor u dogledno vreme ne treba očekivati. Putin jako stabilno vlada, to donosi jedan drugi problem. Rusija se toliko vezala oko Putina da se postavlja pitanje šta bi se dogodilo da Putin nestane ili dobije srčani udar ili bilo šta drugo. Ili da se povuče 2024. godine, ako se povuče, ako ne prihvati i on kineski model vladavine, ali to je već druga tema – ističe on.
MEŠANJE SAD U RUSKE IZBORE?
Pošto se već više od godinu dana vodi rasprava o tome da li su Rusi imali uticaj na ishod američkih predsedničkih izbora, a u SAD se o tome vodi i istraga, postavlja se pitanje da li bi Amerika mogla da uzvrati istom merom i da možda pokuša da utiče na ishod glasanja u Rusiji.
Tramp je pre nekoliko dana smenio svog državnog sekretara Reksa Tilersona i na njegovo mesto je postavio direktora CIA Majka Pompea. Mnogi misle da bi ova previranja mogla da ostave neki trag na predstojeće događaje u Rusiji.
Preradović ne misli da bi to moglo da se desi i da Putin nema potrebu da strahuje zbog toga.
- Da bi strahovali od toga morate da imate protivkanditata koji je blizu vas, koji može da vas ugrozi, kao što je bio slučaj sa Trampom i Hilari Klinton. Ovako ne vidim što bi se i na koji bi se način Amerika umešala, čak i da želi, a verujem da želi. To je nemoguće. Stvar u promeni američke administracije je sasvim druge prirode.
Pitanje je da li će Pompeo posegnuti za bombardovanjem Damaska, jer u istočnoj Guti ima i ruskih vojnika i tehničkog osoblja. Jedina ruska vojna baza van teritorije Rusije je u Siriji. Mi smo čuli generala Gerosimova koji je rekao da u slučaju bombardovanja i eventualnog stradanja ruskih vojnika da će Rusija odgovoriti. O tome se radi kada je reč o promeni administarcije – kaže on.
Sličnog mišljenja je i Despot Kovačević, koji ne vidi način da se SAD direktno umeša u izbore u Rusiji.
- Trenutno ne vidim način da se SAD direktno meša u izbore u Rusiji jer za tako nešto ne postoji ni mogućnost ni potreba. Sve što se može očekivati su javne poruke o pitanju legitmiteta izbora i potencijalnim manipulacijama na izborima.
TROVANJE DVOSTRUKOG AGENTA
Svi pričaju da iza trovanja bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripala navodno stoji Kremlj. Pojedine zemlje su čak otvoreno optužile Rusiju i Putina da stoje iza ovog događaja i najvili su određene kontramere zbog toga.
Onda se dogodio još jedan slučaj kada je u svojoj kući pronađen mrtav bivši ruski biznismen Nikolaj Gluškov, koji je bio blizak Putinovom neprijatelju Borisu Berezovskom, koji je ubijen 2013. godine.
Svetske sile poput Velike Britanije, SAD, Francuske i Nemačke su se zbog ovog ujedinile protiv Rusije i postavlja se pitanje šta će biti sledeći korak na globalnoj političkoj sceni. Pojedinci smatraju da su ovi događaji namerno iskonstruisani kako bi možda uzdrmali izborni proces u Rusiji i diskreditovali Putina.
- Mi to ne možemo pouzdano da znamo. Moguće je, ali isto tako stoji činjenica da je bilo još nerazjašnjenih slučajeva smrti ruskih državljana koji su došli u sukob sa Putinom. To su i Litvinjenko i Boris Berezovski. Sada vidimo da je osim ovog dvostrukog agenta, tu i slučaj biznismena koji je bio blizak Berezovskom i koji je umro.
- Sasvim je moguće da je to tempirano, ali ne mogu pouzdano da tvrdim. Ali budimo iskreni, previše je bivših ruskih obaveštajaca i oligarha stradalo na misteriozan način. Tako da izricanje tako nekih na prečac olakih sudova nije dobro, ali sve je moguće.
Ali ne vidim zašto bi se to dešavalo. Ne vidim smisao i logiku. I Zapadu je jasno da će Putin te izbore dobiti i da će pregaziti svoje protiv kandidate. Ne znam šta bi mogli da dobiju time. Da je razlika u anketama mala 5 ili 10 odsto, možda bih i razumeo pokušaj neke destabilizacije. Ovako zaista ne vidim smisao, jer su stvari su kristalno jasne. Dugo ne pamtim manje neizvesne izbore i u Evropi i u svetu, kao što su ovi izbori u Rusiji – kaže Zoran Preradović, urednik spoljne politike u nedeljniku NIN.
Despot Kovačević, asistent na Fakultetu političkih nauka, smatra da je ovaj slučaj očigledno poslužio da bi se optužila zvanična Rusija i da su optužbe bez jakih dokaza apsolutno neosnovane.
- Dešavanja oko bivših ruskih agenata nisu poznata ni nadležnima, pa je nezahvalno govoriti o tome. Nisam siguran da bilo kakvi događaji na tom polju idu u korist smirivanja tenzija na relaciji Zapad - Rusija, ali da je ovaj događaj poslužio za optužbe zvanične Rusije to je očigledno. Navedeni događaj neće uticati na izborne rezultate, ali će uticati na lošu reputaciju ruskih zvaničnika na Zapadu. Bez jasnih dokaza optužbe su neosnovane, ali imaju efekta na javno mnjenje.
Pogledajte Putinov pobednički govor nakon izbora 2012. godine:
VIDEO: Putin roni u smrznutoj vodi za Bogojavljenje
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Angela Merkel zabrinuta zbog Putinovih pretnji nuklearnim oružjem: "Rat u Ukrajini bi počeo i ranije, da je.."
Bajden se zaplakao zbog reči supruge Džil: Dirljiv trenutak iz Bele kuće tokom oproštajne večere predsednika
Kamala nestala posle izbora, otišla na Havaje da se odmori: Ona će imati još jednu obavezu u Vašingtonu
<% post.title %>
Rusija naoružava Severnu Koreju sistemima protivvazduhoplovne odbrane
Video: Na Novom groblju obeležen 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA SOBOM PONESITE OVE 3 STVARI Naš pukovnik detaljno objasnio šta je u Srbiji neophodno da bi bila spremna za NUKLEARNI NAPAD: "Ne štiti na s jod, ovo je PRVO što moramo da uradimo!"
UBIJEN RUSKI GENERAL I 500 VOJNIKA SEVERNE KOREJE?! Ukrajinci samo jednim napadom britanskim raketama naneli ŽESTOK UDARAC PUTINU
"PUTIN MORA DA ODGOVORI, OVO JE SIGNAL ZAPADU!" Oglasio se Kremlj i poslao brutalnu poruku Bajdenu: "Izazvao je NEVIĐENU ESKALACIJU"
Toza
Uz tebe je Pravoslavlje ! Putin do pobede !
Podelite komentar
Biljka
Jedan je Putin, zivela Rusija!!
Podelite komentar
Rajko
Srećno Vladimire ! Nemogu ti ništa !!
Podelite komentar