Kako je Putin promenio Rusiju za 18 godina svoje vladavine (GRAFIKON)

Vladimir Putin neprikosnoveni je vladar Ruske Federacije - bilo kao njen predsednik ili, u kraćem razdoblju od 2008. do 2012. godine, kao premijer - već skoro dve decenije. U tih 18 godina Rusija je doživela ekonomski razvoj, vojnu ekspanziju, ponovno nametanje Rusije kao velike svetske sile, ali i zabrinjavajuću eroziju demokratije koja je nakon raspada Sovjetskog Saveza bila u razvojima.

Jedini put kada je Putin osetio gnev ruskog naroda: 5 dana se nije oglašavao povodom eksplozije na podmornici Kursk, kada je poginulo 118 ljudi (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Ali životni standard za većinu Rusa bez sumnje se poboljšao, što je doprinelo ponovnom osećaju stabilnosti i nacionalnom ponosu u Rusiji, piše BBC. Deset grafikona koje je britanska nacionalna televizija objavila na svojoj veb stranici pokazuje kako se život za Ruse promenio kroz to vreme.

1. Manje ljudi je siromašno

Stopa siromaštva više je nego dvostruko niža nego kada je Putin došao na vlast, ali Rusija je i dalje daleko ispod proseka velikih svetskih ekonomija.

Printskrin: Rosstat

2. Ali rast plata nedavno je zaustavljen

Za vreme Putinovog prvog predsedničkog mandata, plate su kontinuirano rasle preko 10 % godišnje. Potrošačko društvo doživelo je značajan rast, a lični prihodi narasli su 11 % između 2011. i 2014. godine.

Ipak, otkad se Putin vratio na poziciju predsednika 2012. godine, zamenivši svog stranačkog kolegu Dimitrija Medvedeva, značajan rast je izostao zbog ekonomske krize, uglavnom uzrokovane padom cena nafte i plina o čijem izvozu ova zemlja zavisi i sankcija koje su joj SAD i EU nametnuli zbog rata u Ukrajini i aneksije Krima.

Printskrin: Rosstat

3. Više ljudi ima automobil i više je mikrotalasnih pećnica nego domaćinstava

Ruska ljubav prema Ladi nadživela je SSSR: od milion i 595 hiljada i 737 novih automobila prodatih u Rusiji 2017. godine, čak 311 hiljada i 588 su Lade. Stopa vlasništva automobila u Rusiji u rangu je zemalja bivšeg Istočnog bloka poput Poljske i Mađarske, ali dosta ispod susedne Finske koja ima 76 automobila na sto domaćinstava. Rusija ih ima 58.

Printskrin: Rosstat

4. Rusi su se zaljubili u IKEA-u

Rusija je dobila svoju prvu prodavnicu IKEA 2000. godine, u sklopu trgovačkog centra EMGA u Himkiju pored Moskve. Odmah je postala jedna od deset prodavnica sa najvećim prometom na svetu.

Rusija je do 2015. postala jedno od najbrže rastućih tržišta za švedsko carstvo nameštaja. Danas je u Rusiji 14 radnji IKEA, od čega su tri samo u Moskvi. Ipak, za IKEA-u u Rusiji nije sve bajno: morala je da ugasi online magazin zbog straha da bi mogao prekršiti Putinov kontroverzni zakon protiv promocije ''LGBT vrednosti'' maloletnicima.

Osim toga, IKEA je poznata po svojoj strogoj antikorupcijskoj etici, koju u korupcijom prožetoj Rusiji nije bilo uvek lako sprovoditi.

Printskrin: Ikea

5. Zaljubili su se i šampanjac, dok su uglavnom ostavili vodku

Iako postoje neslaganja oko toga koliko Rusi danas piju - ministarka zdravlja tvrdi da piju čak 80% manje nego pre pet godina - zvanična statistika zaista pokazuje pad u konzumaciji alkohola u ovoj zemlji sa notornim i dugogodišnjim problemom raširenog alkoholizma. Ali taj pad iznosi 30%, mnogo manje nego što tvrdi ministarka Veronika Škvorcova, prenosi Index.hr.

Ali konzumacija vodke zato je pala sa 214,6 miliona dekalitara (merna jedinica koja iznosi 10 litara) 2000. godine na 97,2 miliona dekalitara 2015. godine.

Pitanje je, doduše, koliko je taj pad posledica veće umerenosti Rusa, a koliko prelaska na druge, više zapadne vrste alkoholnih pića poput vina i piva. U isto vreme, konzumacija šampanjca porasla je sa 18,3 na 23,6 miliona dekalitara. Ipak, možemo pretpostaviti da ovom rastu nisu doprineli Rusi prosečnog imovinskog stanja koliko oni iz visoke klase.

Printskrin: Rosstat

6. Upotreba interneta je u razvoju, kao i svuda u svetu

Ruski internet ima vlastite gigante - najposećenija stranica u Rusiji, društvena mreža VKontakte, ima 90 miliona korisnika naspram samo 20 miliona korisnika Fejsbuka. Umesto Gugla, Rusi mahom koriste lokalni pretraživač Yandex koji je u prednosti zbog toga što koristi ruski jezik. Yandex je druga stranica po posećenosti u Rusiji.

Postotak korisnika interneta u Rusiji u rangu je sa SAD-om i nešto manji nego u EU-u - oko 75%. 2000. godine je iznosio oko 5%.

Printskrin: World bank

7. Cirkusi su u opadanju

Ruski cirkusi poput Moskovskog državnog cirkusa praktično su nacionalna institucija, sa više od 60 trajno otvorenih širom zemlje. Ali poseta cirkusima pala je za čak 60% od 2010. godine do danas, na 4,2 miliona godišnje.

Deo razloga verovatno je upravo porast interneta i drugih oblika zabave.

Printskrin: Rosstat

8. Isto je i sa bibliotekama

Kao i drugde u svetu, broj biblioteka opada u poređenju sa porastom korisnika interneta. Dok su 2000. godine u Rusiji radile 51,2 hiljade biblioteka, danas ih je samo 38,9.

Printskrin: Rosstat

9. Populacija Rusije ponovno raste

Jedan od velikih ciljeva koje je Putin želeo da ostvari je zaustavljanje dramatičnog demografskog pada koji je počeo sa raspadom SSSR-a 1991. godine.

Bila to njegova zasluga ili ne, kao što se vidi na donjem grafikonu taj je cilj uveliko i ostvaren: iako se stopa rađanja nije vratila na gotovo 18 na 1.000 stanovnika iz osamdesetih godina, znatno je viša od najnižih 8 na 1.000 stanovnika krajem devedesetih, pre nego što je Putin zamenio Borisa Jeljcina na mestu predsednika. Godine 2015. je iznosila gotovo 14 na 1.000 stanovnika i, još važnije, opet je prestigla stopu smrti.

Ipak, natalitet je opet počeo da pada 2017. godine, što su Putinovi kritičari iskoristili za napad na njega. Ali ako je ruski predsednik zaslužan za porast nataliteta, po istoj logici zaslužan je i za njegov pad, prenosi Index.hr.

Printskrin: World bank

10. Rusija na vojsku troši više nego ikad

Snažna vojska uvek je bila ključan deo ruskog nacionalnog identiteta, ali i jedan od glavnih uzroka sloma Sovjetskog Saveza, koji je praktičko bankrotirao pokušavajući da prarira SAD-u u trci sa naoružanjem tokom Hladnog rata. Kolaps SSSR-a rezultirao je drastičnim rezovima vojnog proračuna. Oružje i oprema postali su oronuli, a moral vojnika je potonuo.

Putin je i na ovom planu čvrsto odlučio da napravi preokret i obnovi ruske oružane snage iz temelja. Sveobuhvatna modernizacija vojske dovela je do toga da se vojni proračun kao postotak BDP-a gotovo udvostručio.

Dok je ruski udeo BDP-a koji ide na vojsku 2016. godine  iznosio više od 5%, američki iznosi tek nešto više od 3% - iako je, naravno, u apsolutnom smislu daleko viši. A Putin očigledno nije naumio da pusti da mu vojska stoji besposlena, što pokazuju vojne akcije koje je pokrenuo: u Čečeniji, Gruziji, Ukrajini i u Siriji.

Printskrin: World bank

(Telegraf.rs)