Šta je populizam, ko su danas najpoznatiji populisti, kako ih prepoznati i koji im je cilj? (VIDEO)

Danas se u politici svakodnevno može čuti termin "populista" ili "populizam", a sve više političara u svetu, među kojima su i Donald Tramp, Rodrigo Duterte, Marin Le Pen i Viktor Orban, okarakterisani su upravo tako, kao populisti. Šta je zapravo populizam?

U političkim naukama, populizam je ideja po kojoj je društvo razdvojeno na dve grupe u sukobu jedne sa drugima - "čisti ljudi" i "korumpirana elita", a pravi populistički lider tvrdi da predstavlja jedinstvenu "volju naroda".

Preporučujemo

>>>Ko je Berluskonijev kec iz rukava i budući premijer Italije? Ekstremni desničar koji obožava Putina, veliča Musolinija i mrzi sve što ima veze sa EU (FOTO)

Foto: Tanjug/AP

Taj termin se najčešće koristi kao sinonim za "protivnike establišmenta" i čini se nezavisnim od nekih određenih političkih ideja, kao da je važno samo ponašanje, a ne i sadržaj. Otuda se termin prvenstveno povezuje i s određenim raspoloženjem i emocijama, pa se može čuti da su populisti "ljuti", a da su njihovi glasači "razočarani" ili hronično "nezadovoljni".

Šta onda povezuje Donalda Trampa i Rodriga Dutertea?

Uprkos njihovim razlikama, obojica su okarakterisani kao populisti. Naravno, velika je razlika između popularnosti i populizma, a Tramp je i jedno i drugo.

Populisti se mogu naći i kod levičara, ali i kod desničarskih pokreta, što potvrđuju poslednji izbori u Italiji, gde su se desničarski pokreti Pet zvezica pokret i Liga, pojavili kao dva glavna igrača. To jasno govori da je populizam u porastu, kako u Americi, tako i u Evropi.

Foto: AP/Tanjug

Populističke partije mogu se naći bilo gde u političkom spektru. U Latinskoj Americi, populista je bio predsednik Venecuele Ugo Čavez, u Španiji je to stranka Podemos, a u Grčkoj je ta etiketa primenjena na Sirizu. Svi su levo orijentisani.

Kako ističe čuveni danski politikolog Kas Mud, najuspešniji populisti danas su ipak na desnoj strani, posebno radikalni. Političari poput Marin Le Pen u Francuskoj, Viktora Orbana u Mađarskoj i Donalda Trumpa, kombinuju populizam sa nacionalizmom i autoritarizmom.

Švedski politikolog dr Bendžamin Mofit u svojoj knjizi "Globalni porast poulizma" navodi da postoji nekoliko osobina po kojima se prepoznaju populisti.

Foto: Tanjug/AP

Jedan od njih jesu "loši maniri" ili ponašanje na način koji nije tipičan za političare - taktiku koju koriste Trump i predsednik Filipina Duterte.

Drugi je, kako kaže, "konstantno stvaranje slike stanja krize".

Kako tvrdi profesorka Nađa Urbinati sa Univerziteta Kolumbija, populistički lider koji stupi na vlast je "prisiljen" da bude u stalnoj kampanji.

Ona kaže da je populistički sadržaj "napravljen od negativa" - pa ili je antipolitički, ili anti-intelektualni, ili anti-elitni. Tu leži jedna od populističkih snaga, ona ​​je svestrana, izuzetno je moćna jer se može prilagoditi svim situacijama.

Foto: Profimedia

Još jedna zajednička nit među populističkim liderima jeste da oni ne vole "složene demokratske sisteme" savremene vlade. Umesto toga, više vole direktnu demokratiju poput referenduma.

U tom slučaju lider donosi odluku na način koji jednostavno nije moguć u tradicionalnoj demokratiji.

Takav stav možda najbolje opisuje izjava Uga Čaveza koji je jednom rekao: "Ja nisam osoba - ja sam narod". Takvo razmišljanje "može dovesti do toga da ljudi misle da su nepogrešivi". Na kraju krajeva, ako niste sa "narodom" - onda morate biti protiv nas.

Zbog toga se populistički lideri često gledaju sa sumnjom - i zato se taj izraz često koristi kao vrsta uvrede za političara koji obećava previše.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/M.I.)