Tuga do neba: Preminuo je čudotvorac Nektarije sa Atike, najveći duhovnik Pravoslavlja u Grčkoj

U manastiru Svetog Nektarija Eginskog u Kamaritzi blizu Atine preminuo je arhimandrit Nektarije Vitalis. 

Tuga na Svetoj Gori: Preminuo najstariji monah manastira Hilandar

Preporučujemo

Do kraja života je sa apostolskim žarom propovedao Hrista Vaskrslog. Odbornici crkve sv. Nektarija u Kamarizi svedoči da je celi dan bio u hramu i svima koji su dolazili da se pomole ili da upale sveću, sam je prolazio i blagosiljao ih, čitao molitve i ispovedao one koji su mu to zatražili.

Naročito veliku ljubav je osećao prema poklonicima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske. Mnogo je voleo srpski narod. Od svetitelja, pored Svetog Nektarija mnogo je poštovao Svetog Vasilija Ostroškog, kome se svakodnevno molio i kome je napravio tron u Crkvi sa ikonom Svetog Vasilija i papučama svetog Vasilija koje mu je mitropolit Amfilohije poslao na blagoslov. Svake godine praznik Svetog Vasilija se u Kamarizi proslavljao na najsvečaniji način.

Printskrin/Svetinje Srpske

Kada je kao mlad oboleo od teške bolesti i 1965. godine doživeo moždani udar, pri čemu su lekari konstatovali da nema šanse da preživi, moleći se u bolesničkoj sobi Gospodu da ga primi u Carstvo svoje, javio mu se Sveti Nektarije Eginski i iscelio ga od teške bolesti.

Nakon izlaska iz bolnice postavljen je za sveštenika u Kamarizi. Sveti Nektarije mu se javio i zamolio ga da mu sagradi hram, što je i mladi jeromonah Nektarije i učinio.

Godine 1980. ponovo se teško razboleo, i dok je u molitvi razgovarao sa sv. Nektarije i molio ga da predstoji pred Gospodom za njegovo spasenje, ponovo je umesto upokojenja dobio čudesno isceljenje.

Varošica Kamariza leži na kopnu, u zaleđu lučkog gradića Lavrija, na samom vrhu poluostrva Atika, odakle polaze trajekti za egejska ostrva. Istorija je pamti kao rudarsku naseobinu gde se vekovima unazad, dok ga je bilo, kopalo srebro. Ali Kamariza je mnogima, pa i brojnim Srbima, poznata po monahu Nektariju Vitalisu i svemu što se oko njega događa.

Monah Nektarije Vitalis stigao je u Kamarizu 1966. godine. Rođen je u Pireju 1930. kao Vasilije, u porodici oca rimokatolika i majke pravoslavne vere, kao 15. od 17 dece. Negde oko njegovog 18. rođendana, u aprilu 1948. gazda Janis, berberin kod koga je učio zanat, poveo ga je na Eginu u manastir Svete Trojice, gde počivaju mošti Svetog Nektarija, čudotvorca, duhovnika, posvećenog spasu nemoćnih koji je umro 1920. godine. Njegova ruka i glava počivaju na Egini.

Printskrin/Svetinje Srpske

Kada je Vasilije klekao pred mermernu ploču, gde počiva telo sveca, dogodilo se prvo od mnogih čuda koja će ga pratiti u životu. Začuo je glas koji mu je otupeo čula, ali pre nego što je izgubio svest jasno je čuo: "Bićeš sveštenik i nosićeš moje ime".

Istog meseca u manastiru Svetog Meletija u Kiteroni Vasilije se zamonašio i uzeo ime svog zaštitnika Nektarija Vitalisa. Sa 35 postaje starešina hrama u Kamarizi kod Lavrija. Kada je, načet bolešću, već zabrinuto prebirao mislima gde je zgrešio, čudotvorac čije je ime poneo, ponovo mu je došao u san: "Ovde je mesto gde će biti hram sa mojim imenom. Počni da gradiš, ja ću ti pomoći".

Novi hram, po lepoti dostojan slave sveca kojem je posvećen, gradio se na ponos vernika cele Atike. Sve glasnije se pričalo o Nektariju iz Kamarize kome u san dolazi Čudotvorac Eginski, štiti ga i prenosi mu deo svojih čudesnih moći. I onda, najpre crvenim slovima u verskom kalendaru, a onda i svakodnevno, počela je da se sliva reka ljudi u zaboravljenu rudarsku varošicu.

VIDEO: Pogledajte kako izgleda prvi pravoslavni fakultet u Americi: 

(Telegraf.rs)