"Smrt predsedniku diktatoru, narod se moli": Nemiri na ulicama Irana, ljudi se bune protiv režima i ginu, a ovo je glavni razlog (VIDEO)

 
 ≫ 
  • 11

Demonstracije su počele u četvrtak u gradu Mašhadu - prvobitno kao protest zbog pogoršanja životnog standarda, poskupljenja i korupcije, ali su prerasle u antivladine proteste

Osam godina nakon brutalno ugušenog ustanka Zelenog pokreta, Iran su ponovo zahvatili masovni protesti protiv teokratskog režima koji tom zemljom vlada od islamističke revolucije iz 1979. Od četvrtka 28. decembra traju protesti u kojem je život izgubilo ukupno 20 ljudi, dok je oko 450 uhapšeno.

Iran gori: Najnasilniji dan na protestima, još devetoro ljudi ubijeno, demonstranti pokušali da zauzmu policijske stanice i vojne baze (VIDEO)

U nekoliko gradova širom Irana demonstranti su uzvikivali slogane protiv vlade u protestima koji su se, prema izveštajima iranskih medija, pretvorili u najveći talas demonstracija od 2009. godine.

"Smrt (predsedniku) Rohaniju; smrt diktatoru; oslobodite političke zatvorenike; narod se moli, klerici se ponašaju kao Bog; ne za Gazu, ne za Siriju, ne za Liban, žrtvovaćemo se za Iran; ne tražimo rešenje za Siriju, već za našu zemlju", izvikivali su tako demonstranti.

Prostesti u Iranu počeli su u severoistočnom gradu Mašhadu i ubrzo se proširili Teheranom i ostalim delovima zemlje, okupljajući na hiljade ljudi.

Foto: Tanjug/AP

UZROK PROTESTA

Agencija Rojters navodi da izbijanje nemira odražava sve veće nezadovoljstvo zbog povećanja cena i navodne korupcije, kao i zabrinutost zbog umešanosti države u regionalne sukobe kao što su oni u Siriji i Iraku. Počeli su sa zahtevima rešavanja lošeg ekonomskog stanja, nejednakosti, visokih troškova života i nezaposlenosti, ali ubrzo su postali izraz revolta protiv vladajućih ajatolaha i njihove ekspanzionističke spoljne politike.

Na jednom protestu u glavnom gradu Teherenu skinut je poster vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, dok su u Abharu takvi posteri zapaljeni, što je još jedan pokazatelj ogorčenosti islamističkim vodstvom i kultom ličnosti tipičnim za bliskoistočne autoritarne države.

Iranske vlasti su odgovorile nasilno, kao i 2009. i 2011. godine, kada je ubijeno na destine, a pretučeno je i zatvoreno na hiljade ljudi.

- Ovo je mnogo više organski (od Zelenog pokreta). Mnogo je spontanije, što ga čini nepredvidljivijim. Stvari ne funkcionišu ekonomski dobro za obične Irance. Ali dubinski uzroci i mnogo dublje nezadovoljstvo seže decenijamaa unatrag. Narod ne veruje da ih ovaj režim predstavlja - ocenio je za "Vašington post" Aleks Vatanka iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

S druge strane, državna televizija okrivila je za proteste "kontrarevolucionarne grupe i strane medije koji nastavljaju sa organizovanim naporima da zloupotrebe ekonomske i životne probleme naroda".

Isto tako je očigledno i da su buntovnici razočarani navodno umerenim predsednikom Hasanom Rohanijem, koji je obećao da će otvoriti Iran prema svetu. Rohani je ostvario nuklearni sporazum sa SAD-om i još pet svetskih sila, kojim je ograničen iranski nuklearni program kako bi se sprečila mogućnost razvoja nuklearnog oružja, u zamenu za ukidanje dotadašnjih sankcija. Ali sistemska korupcija, problemi sa bankarskim sektorom, milijarde utrošene na ekonomsku i vojnu pomoć Asadovom režimu i regionalnim paravojnim grupama, kao i unilateralne američke sankcije koje su još uvek na snazi, rezultirale su puno slabijim ekonomskim oporavkom od očekivanog.

Novi Rohanijev proračun, sa smanjenim subvencijama za siromašne, višim cenama goriva i kontroverznim "porezom na odlazak iz zemlje", verovatno je bila poslovična kap koja je prelila čašu. Vrlo bitan aspekt su i ženska prava, kako ističe Alireza Nader iz RAND korporacije u Vašingtonu.

- Žene u Iranu su visoko obrazovane. Uključene su u radnu snagu, verovatno više nego u ijednoj drugoj zemlji na Bliskom istoku, ali kontinuirano su ugnjetavane. Ovo je deo njihove borbe za svoju slobodu i svoja prava.

Foto: Tanjug/AP

Duboko unutar autoritarnog sestema u Iranu nalazi se malo "demokratsko srce", upotpunjeno sa izbornim, predsedničkim i parlamentarnim komorama, koji se bore protiv teokratskog sistema. Ipak, demokratske institucije nisu uspele da omekšaju autoritarni režim.

Pokret reformi je propao u svojoj misiji jer Ustav daje tri četvrtine političke moći kancelariji "Vrhovnog vođe", uključujući komandu oružanih snaga i spoljnu politiku, veto ovlašćenja nad predsedničkim kabinetom i parlamentanim inicijativama. Takođe, ima kontrolu nad Pretorijanskom gardom, vojskom, paramilicijom, obaveštajnom službom, i ovlašćenja nad sudskim i vanparničnim slučajevima.

Demokratski izbarani predsednik i parlament nemaju ovlašćenja da proveravaju nadležnosti Vrhovnog lidera.

TRAMP I IRAN

Američki predsednik Donald Tramp podržao je proteste u Iranu i upozorio da "represivni režimi ne mogu da traju večno".

- Ceo svet razume da dobri građani Irana žele promene i da se iranski lideri, osim američke vojne sile, najviše boje iranskih građana - napisao je Tramp sna svom Tviter nalogu.

On je u sledećem tvitu napisao da "represivni režimi ne mogu da traju večno" i da će doći dan kada će građani Irana imati izbor. "Svet gleda", naveo je Tramp.

Tu se Tramp nije zaustavio i rekao je da Iran "slabi na svim nivoima", istovremeno izrazivši podršku tamošnjim demonstrantima istakavši da je "vreme za promene" u toj zemlji.

- Iran slabi na svim nivoima uprkos užasnom sporazumu koji je Obamina administracija postigla s njima. Veliki iranski narod je godinama potlačen. Željni su hrane i slobode. Zajedno s ljudskim pravima, Iranu se oduzima bogatstvo - napisao je Tramp na Tviteru, istakavši velikim slovima: "Vreme je za promene!".

Dok su neki podelili Trampov tvit na društvenim mrežama, mnogi u Iranu ne veruju predsedniku SAD jer je odbio da potvrdi nuklearni sporazum sa Iranom, ali i zato što je zabrana putovanja u SAD za državljane nekih muslimanskih zemalja Irancima onemogućilo dobijanje američkih viza.

Tramp je nastavio da pruža podršku demonstrantima u Iranu, a u novoj objavi na Tviteru on je napisao da iranska vlada pokušava da blokira demonstracije prekidom komunikacija.

- Iran, zemlja broj 1 u pružanju podrške terorizma, u kojoj je prisutno brojno kršenje ljudskih prava i to na dnevnoj bazi, sada je ugasila Internet kako da miroljubivi demonstranti ne mogu da komuniciraju. Nije dobro - napisao je on na Tviteru.

Javno nezadovoljstvo poraslo je zbog poruka koje su poslate putem aplikacije za slanje poruka Telegram, a koje su iranske vlasti blokirale u nedelju zajedno s aplikacijom za prenos fotografija Instagram, u vlasništvu kompanije Fejsbuk.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu podržao je takođe antivladine proteste u Iranu, a optužbe Teherana da Izrael stoji iz demonstracija nazvao je "smešnim".

- Iranskom narodu želim uspeh u njihovoj uzvišenoj težnji za slobodom - rekao je Netanijahu u video poruci objavljenoj na Fejsbuku.

Netanijahu je istakao da "hrabri Iranci izlaze na ulice".

- Oni traže osnovne slobode koje su im decenijama uskraćivane. Iranski okrutni režim utrošio je na desetine milijardi dolara šireći mržnju - kazao je izraelski premijer.

REAKCIJE LIDERA IRANA

Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei danas je optužio neprijatelje Islamske republike za podsticanje nemira u toj zemlji, dok se nastavljaju antivladine demonstracije pokrenute prošle nedelje, navodi Rojters.

Foto: Tanjug / AP

- Poslednjih dana, neprijatelji Irana koriste različito oruđe uključujući keš, oružje, politiku i obaveštajni aparat kako bi stvorili probleme Islamskoj republici - naveo je Hamnei u izjavi postavljenoj na njegovom zvaničnom sajtu.

Navodi se da je Hamnei najavio da će se obratiti naciji povodom aktuelnih događaja "kada bude pravo vreme".

Iranski predsednik Hasan Rohani optužio je u ponedeljak iranske neprijatelje SAD i Izrael za izazivanje nemira u toj zemlji, gde već nekoliko dana traju antivladini protesti, poručivši da se neredi neće tolerisati.

- Vlada neće pokazati toleranciju za one koji nanose štetu javnoj imovini, narušavaju javni poredak i izazivaju nerede u društvu - rekao je Rohani.

On je dodao da "neprijatelj neće sedeti mirno", s obzirom na napredak iranske nacije.

Foto: Tanjug / AP

- Naš uspeh u političkoj areni protiv SAD i cionističkog režima je bio nepodnošljiv (iranskim neprijateljima). Uspeh Irana u regionu nepodnošljiv je za njih. Zar ne očekujete da će želeti osvetu? Zar ne mislite da će provocirati neke ljude? - rekao je Rohani na sastanku sa poslanicima.

Takođe je dodao da među demonstrantima ima i ljudi koji imaju ispravne zahteve i čija je kritika opravdana dodavši da postoje problemi poput nezaposlenosti, objavljeno je u saopštenju na sajtu iranskog predsednika.

- Njihova kritika je opravdana, ali moraju da izaberu pravi način za izražavanje kritike. Umešali su se neki koji zloupotrebljavaju situaciju provokacijama - rekao je Rohani.

On je rekao da će iranski narod lako prevazići te probleme.

- Naši ljudi će stati na kraj maloj grupi koja uzvikuju slogane protiv volje naroda i zakona, vređaju vrednosti revolucije i šteti javnu imovinu - poručio je Rohani.

Foto: Tanjug/AP

UHAPŠENIMA PRETI SMRTNA KAZNA?

Poluzvanična iranska novinska agencija javila je da je 450 ljudi uhapšeno u protekla tri dana u Teheranu.

Predsednik iranskog Revolucionarnog suda Musa Gazanfarabadi upozorio je danas da bi uhapšeni demonstranti mogli da se suoče sa smrtnom kaznom kada se nađu pred sudom, navodi iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim.

- Očigledno, jedna od optužbi za koje bi oni mogli da se terete može biti Moharebeh - rekao je on danas, navodi Tasnim.

AP objašnjava da Moharebeh znači rat protiv Boga, što je prestup za koji je u Iranu predviđena smrtna kazna.

Gazanfarabadi je, takođe, rekao da će neki demonstranti uskoro biti izvedeni pred sud po optužbama za delovanje protiv nacionalne bezbednosti i oštećenje javnih objekata, istakavši da je učešće na skupovima koje nije odobrilo iransko Ministarstvo unutrašnjih poslova - nezakonito.

Za razliku od sadašnjih nemira, pokret 2009. imao je dobro definisanu političku viziju i iskusno vođstvo koje je brzo uhapšeno, progonjeno i zatvoreno. Ulične demonstracije su brutalno ugušene.

- Sve dok Iran ne radikalno izmeni svoju instituciju u funkciji Vrhovnog lidera, sve dok demokratski element tog sistema ostane marginalizovan i nemoćan da izrazi želje naroda i smanji tenzije kroz legalno zastupanje, neredi i ustanak će biti imanentna i stalna karakteristika Islamske Republike Iran - smatra Ahmad Sadri, profesor sociologije i predsedavajući Islamskih studija na koledžu "Lejk Forest".

Pogledajte video:

(L.C.)

Daljinac

Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Cole

    2. januar 2018 | 16:08

    Nato fasisti opet u akciji.

  • Zoo cuvar

    2. januar 2018 | 15:42

    Ako ih je Amerika podrzala gotovi su. Bice kao u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji....

  • Paja patak

    2. januar 2018 | 15:24

    Sve to finansira americka bagra.A Iranci ce se ujedati za d..e kad vide sta su uradili pod uticajem zapadnjaka.Sledeci predsednik Irana bice poslusnik Amerike...tako je bilo i kod nas...znamo celu pricu...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA