815 miliona ljudi na svetu gladuje, u ovim zemljama je najteže: Polovina stanovnika najsiromašnijih država nema hrane, njihova deca umiru
Globalno gledajući od 2000. godine u svetu je gladovalo manje od četvrtine stanovnika Zemlje, što je manje nego ranije, ali sukobi i klimatske promene postupno menjaju te podatke, stoji u godišnjem izveštaju o gladi u svetu koji se objavljuje pod nazivom "Globalni indeks gladi".
Gotovo 119 zemalja uključenih u istraživanje zabeležilo je "ozbiljan", "alarmantni" ili "ekstremno alarmantni" nivo gladi u razdoblju između 2012. i 2016. Najteže su pogođena ratom pogođena područja Srednjoafričke Republike, a nakon njih stanovništvo Čada, Siera Leonea, Madagaskara i Zambije.
- Sukobi te velike i nagle klimatske promene u središtu su problema - kaže Dominik MekSorli, direktor najveće irske humanitarne agencije Konsern Vorldvajd, koja je usporedila izveštaj s Međunarodnim institutom za istraživanje poljoprivredne politike i nemačkim humanitarnim udruženjem Welthungerhilfe.
Gotovo polovini stanovnika najsiromašnijih zemalja nedostaje hrane, kaže MekSorli.
Južni Sudan i Somalija, kojima preti opasnost od ponovne gladi, među 13 su zemalja isključenih iz globalnog indeksa gladi zbog nepotpunih podataka.
815 MILIONA LJUDI NA SVETU GLADUJE
UN je prošle nedelje saopštio da je globalni nivo gladi porastao prvi put u više od deset godina i da je glađu sada pogođeno 11 odsto svetske populacije ili oko 815 miliona ljudi.
Početkom godine glad je pogodila delove Južnog Sudana, a velika je opasnost da će se ponovno javiti u ostalim zemljama pogođenim sukobima - severoistočnoj Nigeriji, Somaliji i u Jemenu, podaci su UN-a.
Po Globalnom indeksu gladi, Jemen je šesti, naročito nakon što je u tom području 2015. godine izbio građanski rat. Podaci pokrivaju razdoblje od 2012. do 2016.
Premda je Nigerija relativno sigurna kada je u pitanju količina hrane, osmogodišnji pobunjenički pohodi Boko Harama ostavili su milione ljudi na severoistoku zemlje na rubu gladi.
- Moramo se angažovati na javnoj i međunarodnoj političkoj solidarnosti - smatra Mek Sorli.
Podaci kažu da je 14 zemalja, među kojima su Senegal, Azerbejdžan, Peru, Panama, Brazil i Kina, od 2000. godine značajno napredovalo kada je o indeksu gladi reč.
Globalni indeks gladi temelji se na poređenju nivoa gladi u zemljama uzimajući u obzir tri indikatora - postotak pothranjenih osoba u ukupnoj populaciji, postotak dece mlađe od pet godina za koju se smatra da nema dovoljnu težinu i stopa mortaliteta dece mlađe od pet godina.
Uz decu u najvećoj su opasnosti od gladi žene, devojke i pripadnici etničkih manjina.
- Svet mora da reaguje ujedinjeno... sa zajedničkim ciljem - da nijedno dete ne ode na spavanje gladno -smatra MacSorley.
(Telegraf.rs/ Hina)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pišite I o tome koliko muslimani obrežu dece bez njihove suglasnosti I volje
Škola ljudi škola
Podelite komentar
Riki
Pored svih problema mi smo za njih Amerika.
Podelite komentar
Materijalista
Tetka mi je poslala iPhone 6 a ja sam hteo iPhone 8. Ubicu se ljudi, zivot je crn
Podelite komentar