Zapad ju je veličao, a sada traže da vrati Nobelovu nagradu za mir: Progonili su i nju, a sada žmuri pred egzodusom (FOTO) (VIDEO)

Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir koja je nekada bila omiljeni lider u međunarodnoj zajednici zbog svog demokratskog aktivizma pod bivšom huntom u Mjanjmaru, poslednjih mesec dana zapadni mediji i organizacije za ljudska prava "razapinju" zbog ćutanja o progonu Rohindža muslimana od strane vlade.

Njenu izjavu je čekao svet tri nedelje od početka užasa: Mjanmar će organizovati povratak izbeglica, ali prvo da ih proverimo (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Liderka Mjanmara, bivše Burme, i defakto njena premijerka, danas se posle višednevnih pristisaka obratila naciji i osudila svako kršenje ljudskih prava upozorivši da će se svi odgovorni za nasilje u nemirnoj državi Rakajn suočiti sa zakonom, a istovremeno je pozvala globalnu zajednicu u pomoć povodom izbegličke krize koji su UN osudile kao "etničko čišćenje".

Su Ći je, inače, bila odlučila da ne prisustvuje ovonedeljnom zasedanju Generalne skupštine UN kako bi se posvetila rešavanju krize kod kuće, a njeno današnje televizijsko obraćanje bilo je najduže otkako je ona na vlasti.

Napadi muslimanskih pobunjenika iz naroda Rohindža 25. avgusta izazvali su vojni odgovor zbog kojeg je više od 410.000 pripadnika tog naroda prebeglo u Bangladeš. Mnoga sela su spaljena i stotine ljudi je poginulo, većinom Rohindža muslimana.

Su Ći je nedavno obećala da će naći rešenje za etničku i versku mržnju u Rakajnu "koje će dovesti do mira, stabilnosti i razvoja za sve zajednice unutar zemlje".

Foto: Tanjug/AP

O tome koliko je njena slava izbledela, govori i činjenica da je zbog toga što nije ustala u odbranu naroda Rohindža oštro kritikuju iste one grupe za zaštitu ljudskih prava koje su se zalagale za njeno puštanje iz kućnog pritvora, a njeno ćutanje osuđuju i neki nobelovci, dok su kritičari čak pozvali da se Su Ći oduzme Nobelova nagrada koju je dobila 1991. godine, a primila tek 2012.

11 dobitnika Nobelove nagrade za mir u januaru ove godine, u svom otvorenom pismu u kojem su prozvali državnu liderku Mjanmara. Naravno, posebno gorka ironija je ta da je i sama Su Ći, koja je došla na vlast u aprilu prošle godine, dobitnica Nobelove nagrade za mir. Su Ći dobila je ovu prestižnu nagradu zbog svoje vodeće uloge u demokratizaciji Mjanmara i 15-godišnjeg boravka u pritvoru za vreme vojne hunte koja je konačno predala vlast 2011.

Su Ći se, inače, prvi put obratila Generalnoj skupštini UN kao nacionalni lider u septembru prošle godine, a tada je branila napore svoje vlade da reši krizu u vezi sa statusom muslimanske manjine u Mjanmaru.

U intervjuu BBC, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da Aung San Su Ći ima "poslednju šansu" da zaustavi vojnu ofanzivu koja je prisilila na stotine hiljada muslimanskih Rohindža da izbegnu u inostranstvo. Ona je ranije izjavila da je istina o krizi iskrivljena i preuveličana plasiranjem dezinformacija.

Foto: AP/Tanjug

KO JE SU ĆI?

Nekoliko godina radila je u Njujorku u Ujedinjenim nacijama. Tamo se bavila ekonomskim pitanjima. Živela je i u Londonu, sve do povratka u Mjanmar 1988. godine, gde se vraća kako bi se brinula za bolesnu majku.

Iste godine, ostavku je podneo dugogodišnji čelnik vladajuće mijanmarske Socijalističke stranke, general Ne Vin, što je dovelo do masovnih demonstracija i pokušaja demokratizacije države. Demonstracije su nasilno ugušene, a na vlast je došla vojna hunta.

Su Ći, pod snažnim uticajem Gandijeve filozofije nenasilja, ušla je u politiku kako bi potakla proces demokratizacije. Vladajuća vojna hunta protivila se njenom delovanju pa je godine 1989. završila u kućnom pritvoru. Bila joj je ponuđena sloboda ako napusti zemlju, što je odbila.

Na opštim izborima 1990. godine ubedjivo je pobedila "Nacionalna liga za demokratiju" s više od 80 odsto mandata, na čelu sa njom. Vojna hunta poništila je izbore i odbila da preda vlast. To je dovelo do međunarodne osude hunte.

Foto: AP/Tanjug

Iz kućnog pritvora puštena je u julu 1995. godine. Tada joj je poručeno, da se neće moći vratiti, ako napusti zemlju. Ostala je u zemlji i nije se viđala sa suprugom, koji je živeo u Londonu i umro 1999. godine. Nije mu dopušten dolazak u Mjanmar usprkos apelima UN-a i pape Ivana Pavla II.

U septembru 2000. godine ponovno je završila u kućnom pritvoru. Nakon niza pregovora pod vođstvom Ujedinjenih nacija puštena je u maju 2002. godine. U maju 2003. godine bila je uhapšena i tri meseca zatvorena na nepoznatoj lokaciji, nakon čega je vraćena u kućni pritvor. U poslednjih 21 godine, u pritvoru je provela 15. Iz kućnog je pritvora puštena 13. novembru 2010. godine, a idućeg je dana objavila da će sarađivati s mjanmarskom vojnom huntom u svrhu ukidanja sankcija njenoj zemlji.

Nakon ograničene demokratizacije u Mjanmaru, od 2011. godine deluje kao čelnica opozicije i prinosi izbornoj pobedi Nacionalne lige za demokratiju 2015. godine. Ustavom joj je onemogućen izbor za predsednicu države (zbog porodičnih veza sa stranim državljanima), pa u martu 2016. godine, nakon što je njen bliski saradnik Htin Kjav postao predsednik, zauzima uticajne položaje u državnom vođstvu.

Foto: Tanjug/AP

ROHINDŽA MUSLIMANI

Poreklo Rohindža je predmet kontroverzi. Rohindže veruju da su potomci authotnog stanovništva koje se preobratilo na islam pre nekoliko vekova. Međutim, mjanmarska vlada to nikada nije htela da prihvati pa ih nije priznala kao zasebnu etničku grupu, nego za njih koristi izraz "bengalski muslimani".

OVAJ NAROD MOŽE POTPUNO DA NESTANE: Žive u najtajanstvenijoj državi na svetu, tamo ih siluju i ubijaju, oni koji pobegnu - nestaju (FOTO) (VIDEO)

Rohindže su bili predmetom progona, a veliki broj ih je izbegao u Bangladeš. Inače, u Mjanmaru većinsku religiju sa oko 89 odsto stanovništva čini budizam.

Foto: AP/Tanjug

Izbeglicama Rohindža, naroda koji su pobegli u Bangladeš od nasilja u Rakajnu, preti smrt zbog nedostatka hrane, smeštaja i vode, saopštila je humanitarna organizacija "Spasimo decu".

- Veliki broj ljudi dolaze gladni, iscrpljeni, bez hrane i vode - izjavio je direktor organizacije "Spasimo decu" za Bangladeš Mark Pirs.

- Posebno sam zabrinut jer nema dovoljno hrane, smeštajnih objekata, vode i osnovnih higijenskih proizvoda. Ukoliko porodice ne budu mogle da zadovolje svoje osnovne potrebe, patnja će biti još veća i moglo bi da dođe do gubitaka života - rekao je Pirs.

1.1 milion Rohindža, koji nemaju državljanstvo Mjanmara iako su njihovi preci stolećima živeli u ovoj zemlji, već godinama su meta progona od strane većinskog stanovništva.

Pogledajte video:

(L.C.)