Srbima je ovde zabranjen ulaz?! Dobro došli u svetinju španskih fašista i ustaša (FOTO)

"Dolina palih", na španskom "Valle de los Caídos", nacionalni je memorijalni kompleks koji se nalazi u varoši San Lorenco de El Eskorijal, u planinskom vencu Sijera de Gvadarama, oko pedesetak kilometara daleko od prestonog Madrida.

Osmišljen je od strane španskog diktatora generalisima Fransiska Franka, čoveka koji je predvodio desničarske snage tokom Španskog građanskog rata u periodu 1936-39, svojevrsnog evropskog prologa u Drugi svetski rat. Sagrađen je u neohererijanskom arhitektonskom stilu.

Ceo kompleks pokriva ogroman prostor na skoro hiljadu metara nadmorske visine, a uključuje kriptu koju je papa Jovan XXIII proglasio bazilikom Svetog Krsta u Dolini palih, zatim istoimenu benediktinsku opatiju u podnožju, gostinski konak i četiri cilindrična monolita iz 16. veka.

Najprepoznatljiviji i najupečatljiviji objekat celog spomen-kompleksa je 150 metara visoki granitni krst na vrhu stene vidljiv sa udaljenosti od 32 kilometara.

Centralni naos kripte-bazilike Svetog Krsta u Dolini palih, nadomak Madrida. Foto: Wikimedia Commons/Håkan Svensson (Xauxa)

"Dolina palih" je (navodno) trebalo da bude "nacionalni akt pomirenja" u kome će biti sahranjeni mrtvi obe zaraćene strane, i tradicionalisti i republikanci. Tako posmrtni ostaci oko 40.000 ljudi počivaju u kripti-bazilici, dok je običaj da se u manastiru sahranjuju španski soldati poginuli u mirovnim misijama širom sveta.

1975. godine je u bazilici sahranjen i sam generalisimo Franko, iako je on želeo da bude sahranjen baš u Madridu. On je jedina osoba koja nije poginula u Španskom građanskom ratu, a da je sahranjena u kripti "Doline palih".

Inače, gradnja je počela godinu dana nakon što je rat završen, dakle 1940. godine, a trajala je više od 18 godina; svečano je otvoren tek 1. aprila 1959. godine, na dan šale, iako ne postoji ništa šaljivo ni u vezi onoga što predstavlja ni u načinu na koji je građen.

Frankova grobnica u Dolini palih nadomak Madrida. Foto: Wikimedia Commons/Georgio

- Želim da nešto što je realno nalik nacističkom koncentracionom logoru prestane da bude nostalgično mesto hodočašća za frankiste - rekao je jednom Žaume Boš, političar iz Katalonije koja je pod Frankom mnogo propatila.

O čemu priča? O činjenici da su republikanski politički i ratni zarobljenici činili oko deset odsto radne snage koja je gradila spomenik, u zamenu za smanjenje kazne, i to po ključu, radiš jedan dan, ležiš u zatvoru dva dana manje.

Takođe, oni koji su učestvovali u gradnji same kripte-bazilike su za jedan dan skidali šest dana zatvora i primali platu od sedam pezeta dnevno, što je bila standardna plata u to vreme. Bilo je i drugih beneficija. Navodno je sve bilo dobrovoljno, i zvanično, samo je 14 radnika poginulo tokom skoro dve dekade gradnje.

Statua Fransiska Franka u Santanderu koja je uklonjena 2008. godine. Foto: Wikimedia Commons/Zerep11

Iako se sve španske vlade od uvođenja demokratije krajem sedamdesetih godina, posebno socijalisti, bore protiv neofašističke interpretacije ovog spomenika i okupljanja ekstremnih desničara koji maštaju o povratku na vlast, neke prakse i dalje opstaju.

Kako nam je rekao jedan čitalac Telegrafa, njemu pre nekoliko nije bio dozvoljen ulaz u "Valle de los Caídos".

- Bili smo zatečeni kada nam stražar na ulazu nije dozvolio pristup "Dolini palih". Tražio nam je lična dokumenta, pa smo mu dali pasoše. Čim je video da smo iz Srbije, obavestio nas je da je nama pristup zabranjen - rekao nam je čitalac.

On, međutim, nije znao da nam kaže da li je pristup u baziliku zabranjen svim ne-rimokatolicima ili samo pravoslavcima, ili, čak, samo pripadnicima srpskog naroda.

Spektakularni pogled na prelepi spomen-kompleks Dolina palih nadomak Madrida. Foto: Wikimedia Commons/Jorge Díaz Bes

Kada bi Srbima zaista bio zabranjen ulaz, to bi moglo da bude rezultat vek dugog sukoba sa Hrvatima, čiji su najgori pripadnici, ustaše - poremećeni ljudi kakvi se mogu pronnaći u svakom narodu, koji sami po sebi nemaju veze sa rimokatoličanstvom uprkos podršci izvesnih struja u zapadnoj Crkvi - decenijama posle Drugog svetskog rata bili čuvani od strane generalisima Franka kao oči u glavi, tako da su u Španiji mogli da žive, da se okupljaju i da organizuju ulične svetkovine.

Bilo bi jako interesantno kada bi se spomenik koji deli i same Špance, uprkos navodnoj zamisli da bude u funkciji pomirenja, bio još nešto što će deliti Srbe i Hrvate. Kao da nam nije dovoljno naših gluposti, pa su nam potrebne i tuđe.

(O. Š.)