Lista gradova u Srbiji gde možete sresti najopasniju zmiju otrovnicu u Evropi: Ujed je kao kad vas ubode OVO

Tokom prolećnih meseci sve su veće šanse da širom Srbije sretnete zmije. Da li ste znali da dve opasne otrovnice, od kojih se jedna smatra čak i najvećom otrovnicom u Evropi, postoje na našim prostorima?

Sa lepim i toplim vremenom povećava se i verovatnoća da ih u prirodi sretnete, a u nekim delovima zemlje, čak i u gradskoj sredini. Tako je pre neki dan jedan Užičanin naišao na poskoka tik pored parka blizu Starog grada.

Preporučujemo

Takođe se i u Valjevu na steni, tik uz samu reku Gradac, pojavio džinovski poskok. 

Ona je snimljena kako se migolji po toplom kamenu i zavlači između grančica - totalno se stopila sa okolinom, te se na prvi pogled i nije videla.

Ako, pak, dođe do susreta stručnjaci savetuju da ne treba paničiti, ali ipak treba biti na oprezu.

Dve najopasnije otrovnice koje žive na teritoriji naše zemlje su poskok i šarka. Vladica Stanković iz Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine "Poskok" kazao je za Telegraf da se u Beogradu i okolini otrovnice ne mogu sresti, ali da se mogu videti i na jugu Srbije.

"To su predeli i okolina Pirota, Jagodine, Prokuplja, Zaječara... Treća otrovnica, planinski šargan se jako retko viđa, a i ako se sretne to su reoni na Kosovu i Metohiji i na Šar planini", kazao je Stanković u izjavi za Telegraf.

Stanković savetuje da ne treba biti paničar kad se sretnemo sa ovim gmizavcima. Strah definitivno postoji, ali valja ga suzbiti bez obzira što izgledaju zastrašujuće.

"Ima kod zmija i jako korisnih stvario. Antiserumi se koriste u farmaceutskoj industriji, a osim toga ovi gmizavci "tamane" glodare koji su velike štetočine. Sve je to ciklus u prirodi", poručluje Stanković.

Stanković je za čitaoce Telegrafa podelio i par saveta i preporuka kako se ponašati ako vas ujede ova zmija otrovnica.

"Ta dva uboda zmije jako su slična kao kad vas ubode igla. Jako je važno bez straha i panike istiskivati te dve tačke uboda, kako bi izašao otrov što pre", preporučuje Stanković.

Prema rečima Stankovića, nakon toga je jako bitno povezati elastični zavoj ili podvezak i nikako ne unositi alkohol.

"Piti što više vode. Ako ste udaljeni mnogo od prve zdarvstene ustanove, ostanite što smireniji. Zato je jako bitno da uvek sa sobom nosite i odgovarajuće lekove", savetuje Stanković.

"Zmije znaju da se sakriju u veš mašinama, motorima, frižiderima..."

Nakon dugog, hladnog perioda koji je trajao prethodne dve nedelje, u ovom delu godine zmije počinju aktivno da izlaze, a tome doprinosi i nagli porast temperature.

Stanković već godinama po pozivu ljudi odlazi na razne lokacije i golim rukama hvata ove gmizavce.

Nalazio ih je u raznim domaćinstvima- u veš mašinama, motorima, u frižiderima, ispod betonskih ploča - sva mesta koja su topla, za ove životinje su idealna.

Poskok najrasprostranjeniji, voli sunčana mesta

Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, jeste „rog“ na prednjem delu glave, izgrađen od 9–12 pločica organizovanih u 2 (ili 4) reda.

Boja poskoka jako varira, od sive, blago žute, do svetlo braon, u zavisnosti od podneblja u kojem ga nalazimo.

Zajednčko obeležje svih jedinki je tamnobraon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

Poskok je najrasprostranjenija zmija otrovnica u Srbiji. Poznato je da preferira osunčana mesta, pa se najčešće nalazi na osunčanim delovima hrastovih šuma, u kanjonima i klisurama, a može se popeti i na drvo visine dva metra.

U Srbiji nastanjuju područje južno od Save i Dunava.

(Telegraf.rs)