Bakterije sve otpornije na antibiotike: Farmaceutkinja objašnjava sa kojim bolestima ćemo se ponovo suočiti

Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2050.godine, dakle, za samo 25 godina, možemo se suočiti sa bolestima od kojih se umiralo pre pojave antibiotika. To su bolesti kao što je kolera, neke bakterijske infekcije koje smo mi uspešno sprečili što vakcinacijom, što upotrebom antibiotika, ali bakterije postaju sve otpornije i imaju svoje mehanizme, objašnjava farmaceutkinja Sonja Stojiljković iz Farmaceutske komore Srbije.

U podcastu Zdravo sa Ivanom, Stojiljković je objasnila da za nauku ova informacija nije ništa novo, i da je činjenica da su bakterije postale sve otpornije, zbog čega je važno držati pod kontrolom korišćenje antibiotika bez preke potrebe.

Preporučujemo

- Bakterije postaju sve otpornije i  imaju mehanizme. Znači, bakterije koje su međusobno različite, mogu da se povežu, konektuju se preko određenih proteina i prenesu jedna drugoj informaciju o rezistenciji. Znači, ako imate neki streptokok koji je postao rezistentan na penicilinske antibiotike, na primer, i on dođe u kontakt sa klostridijom iz nekog razloga, on tu informaciju preko proteina može da prenese klostridiji. Dalje će vama klostridija postati otporna na antibiotik. To su za širu javnost verovatno fascinantne stvari, ali za nauku nisu, jer mi se time bavimo i to znamo već dugo. Ali upravo je cilj objasniti ljudima koliko je važno da budemo trezveni i da ne uzimamo antibiotike na svoju ruku i onda kad nije potrebno, objasnila je farmaceutkinja Stojiljković u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Terapija antibiotikom

Ukoliko ste dobili antibiotik zbog neke infekcije, potrebno je ispoštovati terapiju do kraja, jer ukoliko prekinete pre vremena, čim osetite da vam je bolje, infekcija se uskoro može vratiti ponovo.

- Terapija antibiotikom se sprovodi individualno, u zavisnosti od problema, može da traje od tri dana pa do tri nedelje, koliko tretiramo recimo boreliju, koju prenose krpelji. Ali svaka infekcija je individualna i lekar će reći koliko dugo treba da se uzima taj antibiotik, farmaceut u apoteci će to detaljno objasniti. Znači, jako je bitno ispoštovati režim doziranja, odnosno ako se kaže na 8 sati, pijete na 8 sati. Ako se kaže na 12 sati, pijete na 12 sati. Terapija mora da se ispoštuje, kao i dužina trajanja kako bi bakterija bila uklonjena, istakla je farmaceutkinja.

Farmaceuti daju odgovore na sva pitanja

Ukoliko ste u nedoumici u vezi sa terapijom koju ste dobili, odgovore možete dobiti i od svog lekara, ali i od farmaceuta u apoteci.

-Mogu da apelujem na ljude da je mnogo bolje da dođu u apoteku i da konsultuju farmaceuta koji je stručno lice. Nemojte slušati komšinice, osim ako komšinice nisu lekari ili zdravstveni radnici. Nemojte slušati doktora Googla, jer Google mnogo toga zna, ali svaka osoba je pacijent za sebe. Ono što vi treba da kažete svom lekaru i svom farmaceutu je da li koristite možda neku hroničnu terapiju i kako će taj lek koji ste dobili delovati. Evo, na primer, ja nemam štitnu žlezdu, ja sam na hormonima stalno, treba razmisliti da li će taj moj lek, koji ja pijem svakog dana, ući možda u neku interakciju sa drugim lekom koji bi trebalo da popijem, objasnila je Stojiljković u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Podsetimo, jedna od najvećih opasnosti jeste razvoj rezistencije – sposobnosti bakterija da postanu otporne na lekove koji bi ih inače uništili. Svaki put kada uzmemo antibiotik bez potrebe, i to radimo često, stvaramo „superbakterije“ koje je sve teže lečiti.

(Telegraf.rs)