Ponovo uništen spomenik narodnom heroju u Valjevu: Prošle godine ga išarali grafitima, a sada je još gore

Spomenik Stjepanu Filipoviću u Valjevu ponovo je oskrnavljen. Telegraf.rs posetio je park Vidrak prošle godine, kada smo dobili vesti da je spomenik išaran grafitima. Međutim, neko je prilično uporan - te je pre nekoliko dana na ovom mestu zatečena polomljena spomen ploča.

Spomen ploča u parku Vidrak oborena je i ostavljena da leži na zemlji.

Preporučujemo

- Partizanima, komunistima, patriotama, svima koji padoše u borbi protiv fašističkih porobljivača i izdajnika naroda. Da Jugoslavijom koračaju samo slobodni. Da nastane novi svet, oni se junaštvom i socijalističkim idealima uspraviše u vekove - piše na spomen ploči.

Foto: Nikola Tomić

Podsetimo, spomenik Stjepanu Filipoviću koji predstavlja simbol Valjeva bio je prošle godine oskrnavljen grafitima muškog polnog organa, a ovaj vandalski čin izazvao je bes među građanima. Kako smo saznali u dok smo bili u poseti ovom gradu, većini građana ovaj spomenik ne smeta, ali kako kažu postoji jedna ista grupa ljudi koja se već godinama zalaže da se spomenik ukloni sa ovog mesta.

- Za Valjevo se znalo po Stjepanu, a sad bi odjednom neki da ga nema. Ti pojedini kažu ne treba da bude ovde, treba da se skloni, neki su devedesetih pokušavali da ga sklone pa nisu mogli, a mi im kažemo da neće uspeti da ga sklone nikad. Mi ćemo se boriti - rekao tada za Telegraf Rajko Milinković predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Valjevo.

Ko je bio Stjepan Filipović?

Odrastao je u Mostaru, gde je završio osnovnu školu i dva razreda gimnazije, a potom je u Kragujevcu učio električarski i bravarski zanat. Godine 1937, kao mladi radnik je pristupio revolucionarnom radničkom pokretu. Učestvovao je u mnogim demonstracijama, radničkim štrajkovima i drugim akcijama, zbog čega je bio uhapšen i proteran u rodno mesto. Oktobra 1940. postao je član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije.

Isticao se hrabrošću i u drugim borbama valjevskih partizana, a posebno prilikom napada na Krupanj i Šabac, septembra 1941. godine. Bio je postavljen za komandira čete, a potom i za komandanta Kolubarskog bataljona. Krajem septembra je prebačen u Podrinski partizanski odred, gde je vršio dužnost političkog komesara odreda. Nakon Prve neprijateljske ofanzive i povlačenja glavnine partizanskih snaga u Sandžak, krajem 1941. ostao je na terenu zapadne Srbije.

Nakon reorganizacije preostalih partizanskih snaga bio je imenovan za komandanta Tamnavsko-kolubarskog bataljona.

Filipović je s još dvojicom partizana zarobljen 24. decembra 1941. u selu Trbosilje, kod Loznice. Četnici Koste Pećanca su ga potom sproveli u Šabac i predali žandarmima, koji su ga potom predali Nemcima. Izvesno vreme je bio u zatvoru Gestapoa u Beogradu. Tokom istrage u zatvoru bio je strašno mučen i zlostavljan, s namerom da oda ostale partizane na terenu, kao i njihove saradnike. Pošto je ostao uporan u odbijanju saradnje, okarakterisan je kao "nemoguć slučaj" i premešten u Valjevo, gde je javno obešen 22. maja 1942. godine.

Za narodnog heroja proglašen je 14. decembra 1949. godine. U Valjevu je 1960. podignut monumentalni Spomenik borcima Revolucije, rad vajara Vojina Bakića, koji predstavlja Filipovića neposredno pred vešanje.

(Telegraf.rs)