Porfirije: Svaka kriza je šansa da se stvari promene nabolje, neophodan je dijalog

Patrijarh Porfirije ocenio je da je trenutno stanje u Srbiji veoma teško, ali da svaka kriza predstavlja priliku i istinsku šansu da se stvari promene nabolje i istakao da su, da bi to bilo moguće, neophodni dijalog i međusobno poštovanje.

Patrijarh je u vaskršnjem intervjuu za NIN rekao da duboka podeljenost koja se, kako je primetio, manifestuje na svim nivoima, zasnovana na isključivosti koja ide čak do mržnje, vlada u mnogim sferama društvenog života.

Preporučujemo

- Sve ovo počinje da nas podseća na najcrnje periode naše nacionalne istorije tragično obeležene brojnim unutrašnjim podelama i sukobima. Istovremeno, svaka kriza, po definiciji, predstavlja priliku, istinsku šansu, da se stvari promene nabolje. Međutim, da bi to bilo moguće, neophodni su dijalog i međusobno poštovanje - rekao je Porfirije na pitanje da oceni trenutno stanje u Srbiji.

On je naveo da je zbog toga sredinom prošlog meseca "sa sinodalnim ocima" objavio poziv na dijalog nudeći, kako kaže, "okrilje Crkve kao eventualni prostor susreta".

Kako kaže, tada je jasno poručeno svima da Crkva nosi duhovno proverenu istinu i istorijsku svest da ničiji partikularni interes nije važniji od opšteg dobra naroda i države i da otvara širom svoja vrata, pozivajući na bratski dijalog sve odgovorne društvene činioce.

- Ove reči su stigle do svih, ali, nažalost, dijalog nije otpočeo. Zbog toga u ove velike i svete dane ponavljam taj apel Čovekoljublja vaskrsloga Hrista radi i naše ljubavi prema Njemu, trgnimo se, ustanimo svi iz grobova egoizma, razgovarajmo, pružimo ruke jedni drugima. Potrebni smo jedni drugima. Nema nam druge - poručio je Porfirije.

Na pitanje o petomesečnim protestima studenata i o tome da ga deo javnosti ''proziva'' da nije podržao studente ili da nije dovoljno jasno podržao ''budućnost Srbije'', patrijarh je kazao da ta teza ne odgovara činjenici i da bi mogao da navede mnoštvo primera kako je podržavao i pomagao studente, ne samo tokom prethodna četiri meseca, nego tokom prethodnih 40 godina, ali da tako nešto ne priliči nijednom hrišćaninu, kamoli episkopu Crkve.

Naveo je da je siguran da prethodnih meseci nije bilo mnogo onih koji su lično razgovarali sa stotinama studenata kao što je to on činio, da bi, kako je naveo, mogao da sagleda kako stvari zaista stoje.

- Svoj uvid sam stekao na osnovu direktnih razgovora sa studentima, a ne na osnovu medijskih informacija i drugih, različitim političkim bojama obojenih interpretacija. Od samog početka tih razgovora počeo sam da uviđam, što sam na kraju i zaključio, da među mojim mladim sagovornicima ne postoje jedinstveni i zajednički stavovi po mnogim pitanjima koja se nalaze u žiži društvenih interesovanja - rekao je patrijarh.

Kako je naveo, kod studenata je naišao na različita mišljenja o protestima i blokadama, da su neki bili za njih a neki protiv, da su neki bili za proteste ali ne i za blokade, dok su neki bili rezervisani ili nezainteresovani.

Pojedini su, dodao je, bili politički i partijski angažovani, drugi politički indiferentni, kod nekih je nailazio na radost i optimizam, kod drugih na zabrinutost i pesimizam.

- Kod jednih sam prepoznao dobre namere, čistotu i entuzijazam, kod drugih mrak i destrukciju. Nisu izostajale ni ambicije, strahovi, nedoumice, dileme, malodušnost, kao i mnogi utisci. Sa velikim oprezom ću reći da sam imao prilike da vidim ne samo okvire postojeće različitosti, nego nastajanje svojevrsne razlomljenosti, čak i mržnju. U svakom slučaju, u širokoj lepezi različitosti, prepoznao sam da su svakom od mojih sagovornika potrebne podrška i blaga reč - rekao je Porfirije.

Sve je to, kako je istakao, u njemu izazvalo duboki bol, pošto mu je bilo jasno da, kako kaže, nije on taj koji treba ili sme da bira jedne ili druge, da se stavlja na stranu jednih ili drugih, da one koji su već u sebi i između sebe podeljeni i koje mnogi drugi dele dodatno deli.

- Sve vreme sam imao, i dalje u umu i srcu imam, da uloga pastira, sveštenika, naročito episkopa i patrijarha uvek i pre svega jeste da bude uz svakoga, da ne odbacuje nikoga. To nastojim i trudim se da radim, bivajući uz sve studente čitavim svojim bićem, ne izostavljajući nikoga, nastojeći da razumem sve - svima sam bio sve, da kakogod spasem koga, kako je sveti apostol Pavle kazao - istakao je patrijarh.

Naglasio je da je istina da podržava sve studente, da je svima dostupan i uvek spreman da učestvuje u svemu što služi dobru svih i što je Bogom blagosloveno, kao i da je svestan da će zbog takvog stava biti i da već jeste osuđivan sa raznih strana.

- Ali to je zapravo jaram Hristov, koji svaki sveštenik veran Jevanđelju, svaki episkop koji brine za spasenje vernog naroda mora da nosi, i cena koju mora da plati - kazao je patrijarh.

Na pitanje da li postoje podele i struje među vladikama u Sinodu u vezi sa podrškom studentima koji protestuju i konstataciju da su ih neki otvoreno podržali, a drugi osudili, patrijarh je rekao da nije tačno da je neki arhijerej osudio studente i da takve glasine predstavljaju, kako je rekao, tužnu posledicu medijske manipulacije i odsustva dobre namere.

Dodao je da episkopi moraju biti u saglasju u pitanjima vere i crkvenog poretka, a da u drugim pitanjima mogu imati različita mišljenja i da to ne predstavlja problem, ali da problem nastaje ukoliko pojedincima pitanja koja nisu suštinska za misiju Crkve postaju važnija od same vere i kanonskog poretka, odnosno ako se bavljenjem političkim temama narušava crkveni poredak i unosi smutnja u narod.

Na pitanje da li je spreman da se lično angažuje u smirivanju krize i da se u javnosti često pominje primer patrijarha Pavla koji je 1997.godine, nakon što su studenti danima ispred kordona policije u Kolarčevoj, stao na čelo litije u kojoj su bili studenti, Porfirije je rekao da je neprekidno angažovan na smirivanju krize, ali na crkven način i crkvenim sredstvima.

Istakao je da je veoma dobro poznavao patrijarha Pavla i da je dosta vremena proveo uz njega i ukazao na sve učestalije zloupotrebe njegovog imena i dela i da ima onih koji se pozivaju na patrijarha Pavla, a da za njegovog života nisu prihvatali njegov način vođenja Crkve.

Porfirije je kazao da nije tačno da je patrijarh Pavle ''stao na čelo studenata" 1997. već da je poveo molitvenu crkvenu litiju ne da bi podržao demonstracije već da bi, kako kaže, predupredio krvoproliće i opasnost od bratoubilačkog sukoba demonstranata i policije.

- Taj čin nije bio politički gest nego jevanđelsko posredovanje - molitveni odgovor na moguće nasilje, kojim je presečen jedan društveni Gordijev čvor. U takvim okolonostima postupio bih potpuno isto kao i patrijarh Pavle - rekao je Porfirije.

Govoreći o predstojećem Vaskrsu koji ove godine istog dana obeležavaju pravoslavni i katolički vernici, patrijarh je kazao da, kada svi hrišćani proslavljaju Vaskrsenje u isti dan, to znači da se zajedno raduju istoj pobedi života nad smrću, ali i da svako čuva svoju crkvenu osobenost.

Patrijarh je poručio da treba da budemo ponosni što pripadamo narodu koji kroz svoju istoriju proslavlja Vaskrsenje ne samo kao praznik – svečano i radosno, uz mnoge divne običaje – nego i kao živu veru, ispovedanu i u najtežim vremenima.

- Naša istorija je puna takvih svedočanstava: od Svetog đakona Avakuma Beogradskog, koji je, poput ranih hrišćanskih mučenika, sa koca pevao: "Nema vere lepše od hrišćanske! Srb je Hristov, raduje se smrti", do Svetog starca Vukašina Jasenovačkog, kao i mučenika novijeg doba - stradalnika pod nacističkim i komunističkim terorom, među kojima su ispovednici vere: Sveti Nikolaj Žički, Sveti Irinej Bački i Prepodobni Justin Ćelijski - ukazao je on.

Naglasio je da je srpski narod ''Hristov narod, čak i onda kada njegova pobožnost nije uvek kultivisana, jasno oblikovana ili izražena ističući da su vernost Bogu i svom hrišćanskom imenu naši preci naučili još u drevnim vremenima.

- Prvi učitelj na tom putu bio nam je Sveti Sava, a te vernosti nismo se odrekli ni u najtežim trenucima istorije od svetog kneza Lazara, Miloša Obilića i kosovskih vitezova, do današnjih dana - rekao je Porfirije.

Dodao je da među primerima koji svedoče tu veru, izdvaja heroje beogradskog neba iz aprila 1941. godine - pilota Miloša Žunića i njegove saborce.

- Molitveno se sećam i pilota Milenka Pavlovića, koji je u maju 1999. godine rekao mlađim kolegama: 'Nećete vi da ginete, ja ću!', i odleteo u nebo i na Nebesa, To je izvorno i iskonsko svedočanstvo vere u Hristovo vaskrsenje i u vaskrsenje mrtvih. To je živo ispunjenje reči Spasitelja „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje - kazao je patrijarh.

(Telegraf.rs/Tanjug)