Studenti biciklisti stižu danas do Strazbura

Kome se žale? Onima koji su nas bombardovali osiromašenim uranijumom, oteli nam Kosovo, proglasili genocidnim narodom, koji bi da ukinu Republiku Srpsku i žmure na svakodnevnim terorom nad Srbima na Kosmetu, koji nas ucenjuju na svakom koraku...? Njima se žale i traže sankcije za Srbiju? Pa to je toliko bolesno i jadno kao kad bi otišao da se žališ ubici tvog deteta, silovatelju svoje majke koji ti je oteo kuću i imanje zato što si se posvadjao sa bratom... Dno dna. Nama nisu potrebni neprijatelji jer nas domaći izdajnici mrze više od svih njih zajedno.

“Студенти бициклисти”? То може гордо да звучи само у, рецимо, ушима оних који су им “донирали” та превозна средства и која су они, као, “возили” до Стразбура, тог, је л’ те, олтара права и правде, док, иначе, код огромне, енормне већине популације, та перформанс папазјанија обојено-блокадерског циркуса не само да шупље одзвања већ изазива подсмех и презир... Јуче је Каја Калас, потпредседница Европске комисије, строго припретила свим државицама које јој потпадају под “јурисдикцију” да не смеју ићи у Москву на прославу осамдесет година победе над нацизмом па се питам шта ли ће “студенти” ако на том путешествију сретну “бистру” и “толерантну” Кају Калас учинити... Свидело се то менторима и покровитељима “студената” или не, званична Србија ће са све војном пешадијском формацијом бити присутна на Црвеном тргу, да покаже Каји и Кајиним где је била кад многи нису смели ни помишљати и где ће бити кад Каја и Кајини опет рђаво помисле... А “студенти” су извођачи неких подземно-приземних радова времена посрнулог...

Tako brzo biciklom do Strazbura? Svako ko se razume bar malo zna da to nije moguce.