"Kako se zvao Sveti Sava", jednostavno pitanje, a odgovori mladih neverovatni - od Nemanje do Svetisava

Srpski jutjuber Neven Jovanović poznat je javnosti po interesantnim anketama koje sprovodi na ulicama Srbije, a u jednoj od njih odlučio je da pita mlađe generacije da li znaju kako se zvao Sveti Sava. Odgovori prikazani u videu su neverovatni!

Od svih ispitanika jedan se setio imena, ali onda je odlučio da se "ispravi" i pogrešio. "Kako se zvao Sveti Sava", naizgled jednostavno pitanje vezano za možda najznačajniji period srpske istorije dobilo je pregršt u najmanju ruku neverovatnih odgovora.

Preporučujemo

Imena su se ređala, najviše mladih je odgovorilo da se zvao Sava, ali bilo je izgovoreno i Aleksandar, Marko, pa i Nemanja prezimena Arhangel, kao i Svetomir Savić.

- Stefan Nemanjić - rekla je jedna devojka, a kada je Jovanović prokomentarisao: "Vau", ushićeno je izjavila: "Pogodila sam!"

Ipak, naravno da nije jer, kao što se uči na početku školovanja, ime Svetog Save bilo je Rastko Nemanjić. To je i rekao jedan mladić, ali onda je odlučio da se "ispravi", pa je brzo dodao: "Ne, ne, ne, čekaj. Sava!"

Ko je bio Sveti Sava

Rastko Nemanjić, treći i najmlađi sin raškog velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge Ane, rodio se oko 1175, mada ima izvora koji njegovu godinu rođenja stavljaju u 1169. ili konkretno u 1174. Od male je to važnosti u odnosu na značaj koji će on, koji je u monaštvu uzeo ime Sava i kojeg je potomstvo proglasilo za sveca Pravoslavne crkve, imati za srpsku istoriju.

Rastko je odrastao uz braću Vukana i Stefana (kog poznajemo i kao Stefana Prvovenčanog). Njihov otac Stefan Nemanja, imao je velike planove za svoje sinove, a to je i pokazivao. Kada je Rastko imao oko 15 godina, veliki župan ga je postavio za župana nekadašnje kneževine Zahumlje.

No, Rastko je već počeo da pokazuje odbojnost prema vladanju, zbog čega se na mestu župana zadržao manje od godinu dana. Kako je vreme prolazilo, interesovanje Rastka za krunu postajalo je sve manje, ali se zato razvijala i jačala ljubav prema pravoslavlju.

Foto: Wikimedia

Godine 1191. Rastko se uputio na Svetu Goru u Manastir Hilandar, koji je i do dan-danas ostao jedan od najznačajnijih centara istočnopravoslavnog monaštva. Službom Sava je postao prvi srpski arhiepiskop. Svoja učenja rado je prenosio drugima, a u Srbiji se posvetio Manastiru Žiča.

Sava se povlači sa položaja arhiepiskopa 1234. godine, nakon širenja znanja, propovedanja pravih hrišćanskih vrednosti, otvarajući škole i kulturno uzdižući srpski narod.

Svetog Savu pamte i kao velikog učitelja, za koga su vezane razne poučne priče, anegdote, ali i njegova predanja. Veliki broj škola nosi ime po ovom svecu i dobročinitelju.

Dan Svetog Save proslavljamo 27. januara, a ova slava najpoznatija je i kao slava svih škola u Srbiji.

(Telegraf.rs)