Ove zgrade u Beogradu najbezbednije su u slučaju zemljotresa! Jedna važi za nesalomivu: Evo koje su najslabije

Verujemo da je većina vas gledajući kako se usled nedavnog zemljotresa u Mjanmaru, jačine 7,7 stepeni po Rihteru, kao kule od karata ruše neboderi, pomislila, šta bi bilo kad bi se kod nas dogodio neki izuzetno jak potres. Koje su to zgrade, konkretno u Beogradu, koje bi ostale otporne na tu katastrofu ili bi iz nje izašle minimalno oštećene. O seizmološkim karakteristikama, realnim mogućnostima da se jednako jak potres kao taj u Aziji dogodi i u Srbiji, kao i važnosti kvalitetne gradnje u tom sluačaju, za Telegraf su govorili Slavica Radovanović, seizmolog, profesor Borko Bulajić sa Fakullteta tejničkih nauka u Novom Sadu i Đurđina Zbiljić, PR Avalskog tornja, građevine koja slovi za "nesalomivu".

- Ako gledate slučajeve u okruženju, vi ćete doći do toga da su većina naših zemljotresa imali jedan jači predudar u nekom periodu do najviše godinu dana do dešavanja glavnog zemljotresa, tj. onog najjačeg koji bi u Srbiji mogao da ima magnitudu do 6 jedinica Rihterove skale - ukazala je Radovanovićeva i samim tim nam rešila nedoumicu da li su tih 7,7 stepeni mogući i na ovom prostoru.

Preporučujemo

Međutim, ako se setimo razornosti zemljotresa koji je zadesio Kraljevo u novembru 2010. godine, a bio je za više od dva stepena slabiji od azijskog (5,5 stepeni), jasno je da je to i dalje vrlo jak potres.

I ma koliko nam recimo relativna blizina Turske delovala potencijalno opasno po nas, a znamo kakav je užas napravio zemljotres jačine 7,7 stepeni u februaru 2023., Beogradu, ukazuje naša sagovornica, zapravo veća opasnost preti od Rumunije.

- Od rumunskih zemljotresa su najveća pomeranja bila na Novom Beogradu, na višim spratovima. S obzirom da je naš grad otišao jako uvis, mi moramo biti svesni toga da bi se od nekog narednog poprilično zatresli svi naši gradovi u kojima su visoki objekti sagrađeni od 1977. godine, znači skoro 50 godina - upozorava seizmolog.

Poštovanje "karata" ne vredi bez kvalitetne građe

I tu dolazimo do ključne stvari. Ako se i dogodi izuzetno snažno pomeranje tla - na koji način najbolje možemo da se zaštitimo?

- Možemo da se branimo pre svega dobrom gradnjom, a ne seizmološkim prognoziranjem. Naravno, i obukom stanovništva, kako da se ponaša u uslovima zemljotresa, da ne misli da se dešava kataklizma - ističe seizmolog i dodaje da valja raditi na i ojačanju postojećih objekata.

Da kvalitetna gradnja jeste dragocena u slučaju zemljotresa, potvrdio nam je profesor Bulajić.

- Svaki projektant zgrade mora da uzme takozvanu "kartu hazarda" u kojoj je procena nekih 10 odsto šanse da može doći do zemljotresa određene razorne jačine, recimo oko 6 stepeni Rihtera,u narednih do 50 godina - ukazuje profesor.

Međutim, problem je u tome što se generalno, od 90-ih godina na ovamo ne vodi dovoljno računa o kvalitetu izgradnje. Opšti problem je, ističe naš sagovornik, loš kvalitet materijala, nestručni "majstori", a posebno za visoke zgrade je nevolja u masovnoj nadogradnji. Prosto, oni koji to rade, naprave još sprat ili dva od teškog materijala, prethodno ne ojačavši postojeću konstrukciju pod njima.

Na pitanje, koje zgrade u Beogradu su primer kvalitetno izgrađenih, a samim tim i otpornijih na zemljotrese, profesor Bulajić kaže da su to čuveni crveni soliteri u novobeogradskom bloku 45 i bloku 70, ali i generalno tipska gradnja, pre 90-ih, iza koje su stajala velika državna građevinska preduzeća.

- Onda su došle 90-te, ratne godine, i kontrola je bila smanjena - navodi on.

Neki opšti savet za neimare je da na mekšem tlu grade niže zgrade, a na čvršćem - više.

Građevina u prestonici Srbije koja se često spominje kao najotpornija na jake zemljotrese jeste Avalski toranj, te smo zato kontaktirali i JP "Emisione tehnike i veze" koje upravlja tornjem, da nam približe građevinske karakteristike ove monumentalne građevine.

Avalski toranj najjača građevina u Beogradu?

-Avalski toranj je projektovan je da izdrži najjače zemljotrese predviđene za naše seizmičko područje. Prema tehničkim specifikacijama, konstrukcija tornja može da podnese potrese jačine do 9.2 stepena Merkalijeve skale (što odgovara jačini između 6 i 6.5 stepeni po Rihteru), što to ga čini i jednim od najsigurnijih objekata u slučaju zemljotresa. U njegovu konstrukciju ugrađeni su nesagorivi materijali. Sa građevinskog stanovišta, on predstavlja pravo inženjersko čudo - ističe Đurđina Zbiljić, PR Avalskog tornja.

Toranj tako "nesalomivim" čini oko 5.880 tona betona i oko 500 tona armature velikog preseka (zajedno sa pristupnom rampom/mostom). Važno je reći da je kvalitet materijala bio pod stalnom kontrolom – cement, šljunak i aditivi su u više navrata slati u nemačke laboratorije na ispitivanje, kako bi se osigurali najviši standardi.

- U betonski deo tornja – u stablo i gondolu – ugrađena je i čelična konstrukcija (koja nije deo armature) teška oko 35 tona. Ona obuhvata nosače šina za liftove, protivpožarna vrata, podkonstrukciju stepeništa i protivpožarnih ploča - kaže Đurđina Zbiljić.

Kada je reč o seizmološkim kartama, kako se može zaključiti iz reči Slavice Radovanović, problem je u tome što su nam potrebne potpuno nove, a mi imamo samo dopune starih.

Što se tiče same izgradnje, smatra ona, koliko građevinski inženjeri koji formiraju prave nacrte za zgrade imaju znanja o tome šta treba da rade da se ne sruši zgrada u toku zemljotresa.

- Između građevinskih inženjera i seizmologa postoji jedan prostor koji se zove inženjerska seizmologija. Ali u toj inženjerskoj seizmologiji vi imate znanja iz građevine, najčešće, i umete da koristite rezultate sa akcelerometarske mreže, koje mi sad trenutno nemamo toliko puno publikovanih jer smo prestali da ih objavljujemo posle 2012-13, na primer, zato što nema ljudi koji to mogu da obrade - ukazuje naša sagovornica.

Da rezimiramo, da bi građevine bile bezbedne po stanovništvo u njima, bitno je da propisi, odnosno pomenute karte, budu što usklađenije sa najnovijim istraživanjima seizmoloških predikcija za određeno područje, zatim da projektanti poštuju propise, kao i da materijali budu što kvaliteniji. Bez ovog poslednjeg je svaki "papir" uzaludan.

(Telegraf.rs)