U Valjevskoj gimnaziji podela između roditelja i učenika: Kako sa školskom godinom ali i decom izaći na kraj?

Ova školska godinaje bila drugačija od prethodnih, pa će u "netipičnoj" atmosferi i biti završena. Jedan od gradova gde ćetako biti je i Valjevo. Konkretno, u Valjevskoj gimnaziji, održano je više roditeljskih sastanaka i zaključak je sledeći: veliki broj roditelja podržao je decu u odluci da se ne vraćaju u škole, a istovremeno otvorena brojna pitanja.

Naime, Gimnazija je, podsetimo, početkom nedelje anonimno anketirala učenike, koji su se u većini izjasnili protiv nastavka školske godine. Saopštavanju odluke učenika trebalo je da prethodi razgovor s roditeljima.

Preporučujemo

U prilog tome koliko su učenici zaista poslušali stav roditelja, svedoči primer iz jednog razreda u Gimnaziji, gde se 19 učenika izjasnilo protiv povratka u školu, a samo devet bilo za, dok su roditelji na roditeljskom sastanku glasali sa 20 glasova za povratak, a samo devet za nastavak blokade.

Na osnovu brojnih informacija koje dolaze iz različitih razreda i godina, roditeljski sastanci bili su poprišta raznolikih mišljenja.

Ima roditelja koji smatraju da nije na mestu da ih iko sada išta pita, kada ih niko nije pitao kad je blokada pokrenuta. Drugi su, pak, iznosili stav da se ne mogu izjasniti kada ne znaju o čemu se tačno izjašnjavaju, odnosno da im nije predočen plan i program nadoknade. Treći su opet bili mišljenja da se školska godina ne sme nastaviti u cilju opšte borbe protiv aktuelnog režima i sistema. Ima i mama i tata koji su pri stavu da deci od početka nije mesto u politici.

Prema rečima mnogih roditelja, postavljena su i pitanja: kako se dogodilo da maloletni učenici učestvuju u Đačkom parlamentu, kako je škola dozvolila da se maloletni izjašnjavaju po bilo kom pitanju, ako već imaju roditelje ili staratelje. Bilo je i onih koji su tvrdili da njihova deca od početka nisu bila za blokadu, pa samim tim neće ništa ni nadoknađivati.

Istini za volju, neki roditelji napustili su sastanke iz različitih razloga, dok na pojedinim sastancima nije bilo ni glasanja o nastavku školske godine – već samo iznošenja mišljenja, a ona su, kao i na širem društvenom planu, u ovom trenutku potpuno podeljena.

Ipak, u duhu rasprave, brojni roditelji pokrenuli su pitanja: kako će deca biti ocenjena, da li će pasti godinu i slično. Metež stavova i predloga jer kako saznajemo, čuli su se i neki predlozi, poput prelaska na onlajn nastavu, produženja školske godine, sažimanja gradiva, i drugih.

Na poslednjem sastanku Saveta roditelja, konstatovano je, iako nije bilo glasanja da je veliki broj roditelja za dalju blokadu, ali i za to da se godina ponovi, a izneti su i predlozi prelaska na onlajn nastavu.

Ostalo je, međutim, nejasno je ostalo šta bi se desilo sa upisom nove generacije đaka ukoliko nema pomeranja učenika iz godine u godinu. Takođe odluku o onlajn nastavi donosi ministarstvo, ali ko bi držao onlajn časove i kakav je smisao onlajn nastave ako se blokada produžava?

Evidentnoo je da su brojna pitanja ostala bez odgovora i da je ostalo "da se vidi šta ćedalje biti".

Nepoznato je i to kakav je predlog nadoknade škola dostavila Ministarstvu, kao ni da li je tada dostavljeni predlog i dalje validan i sprovodiv.

Punoletni učenici treće i četvrte godine, navode izvori Vamedie podržani su od strane roditelja u samostalnom donošenju odluka dok je najveći broj podela bio vidljiv u nižim razredima škole. Upravo punoletni Gimnazijalci organizuju i doček studenata biciklista , a najavljuju i protestnu šetnju na relaciji Užice – Kraljevo.

Inače, Gimnazija ima u proseku između 700 i 800 učenika, a na svakodnevnim blokadama u centru grada okupljaju se najviše punoletni učenici, njih do dve stotine. Na koji način ostalih 600 sprovode blokadu, nije poznato. Ali se odgovor krije možda u sledećem: "Ako očekujemo mišljenje dece, logično je da dobijemo dečije mišljenje".

Ipak, bez obzira na neosporno pravo na slobodu činjenica, pitanje svvih pitanja je  - kako privesti školsku godinu kraju? Na koji način će učenici biti ocenjivani ako nema nastave? Ako nastava bude nastavljena, kako će biti organizovana i po kojem programu? Da li su razredni ispiti rešenje? Ako se ocene budu dodeljivale, koje će to biti ocene? Da li bi neki "lex ministarstva" za gimnazije u blokadi mogao biti solomonsko rešenje? Šta bi to značilo za škole i decu koja su pratila nastavu u drugim školama?

Pitanja je mnogo, a odgovora nedovoljno.

(Telegraf.rs/Va Media)