2 muškarca u kratkom razmaku htela da skoče sa mosta u Novom Sadu: Spasili su ih ONI, stigli u poslednji čas

Na mostu Slobode, u razmaku od samo nekoliko nedelja, dvojica muškaraca pokušala su da skoče i okončaju svoj život. Dva vozača gradskog prevoza prepoznala su očaj – i stala. Vozili su svojom linijom, kao i svakog dana, a onda su ugledali nešto što nisu mogli da ignorišu.

"On je već prešao preko ograde i bio spreman da skoči, a ja sam ga primetio u tom momentu, stao autobusom, to su uradili isto jedan momak i devojka sa autom svojim, nas dvojica smo prišli. Počeli smo razgovor sa gospodinom da uvek postoji neki drugi način da se sve to može rešiti i čovek je sve vreme ćutao, a kasnije je rekao da ima decu i unučiće, da mu se sve skupilo. Tražio je od nas da ga pustimo da to uradi" kaže vozač Isidor Dobanovčki.

Preporučujemo

"Na polovini mosta sam video vozilo i momka koji je naslonjen na ogradu, znao sam da nešto nije u redu. Stao sam na polovini mosta, povukao ručnu i izašao iz autobusa. Pitao sam ga da li je dobro, on je plakao i jecao. Brzo sam zvao hitnu pomoć, policiju, dispečera i otpravnika. Kroz priču sam saznao da je 95. godište, kroz priču sam video da ima radničke ruke, nije bio lak osećaj u tom trenutku, priča vozač Šipko Savković.

Znali su da ovo je više od posla, više od vožnje. Učinili su ono što se ne uči — oslonili su se na srce. I ono ih je odvelo pravo do čoveka kojem je u tom času cela planeta bila daleko. Osim njih.

"Procenio sam da nešto nije bilo uredu, jer se to desilo u nedelju između 5 i pola šest ujutru. Tada nema ljudi , ja sam bio sam na mostu i video sam da je izašao iz kola, naslonio se na ogradu, osetio sam da nešto nije uredu", rekao je Dobanovčki.

"Ta neka bol koja se skupi u ljudima i problemi da više ne možemo to da iskanališemo na pravi način i onda mislimo valjda da je to jedino rešenje i i najlakse, mada u sustini ni to nije najlakse na takav korak se ipak treba odlučiti. Treba uvek sa nekim pričati sa prijateljima, poznanicima, pa makar i na ulici sa nekim , podeliti neki problem da se čovek bar malo rastereti pa možda ipak promeni svoju neku odluku", kaže Savković.

Nekad je dovoljan samo jedan pogled. Jedna odluka da ne prođeš. Da ne skreneš pogled. Isidor i Špiro su to učinili I zbog toga danas neko diše, neko hoda, neko ponovo ima šansu. Oni su, svojim postupkom, zaustavili tragediju. Njihova prisebnost i ljudskost, dokaz su da heroji ne nose uvek uniforme koje prepoznajemo. Neki jednostavno znaju kad je trenutak da stanu i spasu život.

(Telegraf.rs/RTV)