Studenti mogu izgubiti čak i porodične penzije! Oglasili se iz Ministarstva i Fonda za nauku: "Nije sjajno"

Situacija sa akademskom godinom nije dobra, a posledice mogu biti ne samo gubitak budžeta i mesta u domu, već i porodične penzije, upozorili su sagovornici emisije „Uranak“ na televiziji K1. Na pitanja o studentima i godini odgovarali su Aleksandra Šuvaković, državni sekretar Ministarstva prosvete i Nenad Filipović, Fond za nauku.

„Četvrti zahtev studenata smo ispunili. Tokom trajanja radne grupe, traženo je povećanje od 20%, ali nije bilo jasno na šta se tačno odnosi taj procenat. Na jednoj od sednica, postavili smo to pitanje rektoru Đokiću – 20% čega? Njegov odgovor je bio: ‘Ne znam.’ Pretpostavili smo da se misli na stalne troškove fakulteta. Kasnije smo dobili dokument koji je znatno preciznije definisao taj zahtev, što smatramo pozitivnim pomakom. Ipak, u Ministarstvu imamo utisak da studenti nisu sami došli do tako detaljnog razumevanja finansiranja fakulteta i univerziteta – očigledno je da im je neko u tome pomoga“ - objasnila je.

Preporučujemo

„Studenti su tražili 20% više sredstava od ukupnog budžeta namenjenog za visoko obrazovanje, iz zakona o budžetu koji je usvojen u novembru. Tada je usvojeno 60 milijardi dinara, a oni su zahtevali povećanje od 20% u odnosu na tu sumu – što bi iznosilo 12,01 milijardu dinara. Međutim, taj zahtev dugo nisu jasno definisali. Na kraju im nije dodeljeno tih 20%, već 17,7 milijardi dinara – dakle, i više nego što su tražili. Dodatna sredstva obezbeđena su jer su studenti zatražili i finansiranje samofinansirajućih studenata, što je potpuno legitiman zahtev. Ipak, način realizacije je specifičan – ne ide preko fakulteta, već tako što studenti otvaraju posebne kartice na koje država uplaćuje sredstva. Zatim fakulteti te iznose dobijaju direktno, a država im refundira ono što su studenti uplatili. Ta refundacija se vrši dva puta godišnje – 30. aprila i 30. septembra.“

Šuvaković ističe da je verovala kako će se studenti, nakon ispunjenja zahteva, vratiti na fakultete:

„Želela sam da verujem u to. Želela sam da ispunimo sve zahteve tačno onako kako su nam dostavljeni od strane Mega plenuma. Ali, negde u sebi smo znali – to nikada neće biti dovoljno“, rekla je.

Govoreći o komunikaciji sa akademskom zajednicom tokom izrade nacrta zakona, predstavnica Ministarstva prosvete istakla je niz prepreka koje su onemogućile dijalog sa svim studentima. Posebno je ukazala na odsustvo direktne veze sa plenumima i studentima koji su organizovali blokade, ali i na distancu između tih grupa i onih koji su se povukli sa fakulteta. O tome kaže:

„Kada smo završili nacrt zakona, pitali smo rektora Đokića da li je to sada u redu. On je rekao da mora da pita plenum, ali da sa njima nema komunikaciju. Nikako nam nije jasno kako da pitamo nekoga i kako da budemo medijator, ako nemamo komunikaciju sa drugom stranom. Jako mi je žao što nije došlo do komunikacije između Ministarstva prosvete i studenata – i onih u plenumima i blokadi, i onih koji čine većinu i koji su u međuvremenu otišli kućama“, rekla je i dodaje da rektoru Đokiću više ne veruje zbog načina na koji je otkazao sastanak sa predsednikom.

„Gubitak poverenja je nešto što nam se dešava u akademskoj zajednici, i to svakako nije dobro.“ - dodala je.

Situacija među studentima u Plenumu postaje sve kompleksnija.

Ozbiljne posledice

„Od studenata u Plenumu koji nisu tako radikalni čulo se da su umorni i da nisu sigurni da li mogu da nastave akademsku godinu. Na plenumima učestvuju i dobre koleginice, pedagozi koji su im objasnili da postoje i drugi oblici nastave, koje mogu iskoristiti ako se osećaju umorno. Većina profesora je svesna toga.“ - dodala je.

Nenad Filipović ističe da bi studenti, ukoliko obnove godinu, mogli snositi ozbiljne posledice:

„Gube status redovnog studenta, pravo na smeštaj u studentskom domu, pa čak i porodične penzije. Posledica je mnogo, ali to treba jasno reći – moguće je da neki studenti toga nisu ni svesni“, rekao je Filipović, dodajući da obe strane moraju da krenu zajedno.

„Neka se krene sa hibridnim oblikom nastave, online. Ako se neko plaši da ga kolege ne vide dok drži nastavu, ili ako se studenti plaše. Vidim da postoji veliki strah, a kao bivši rektor nisam imao nijedan takav problem. Sve ovo mi je neshvatljivo, ali moramo da rešavamo problem, a ne da čekamo da nam neko drugi reši. Koga da čekamo? Profesori moraju da vide šta će, studenti isto“, kazao je Filipović.

„Smeta mi što se politika unosi na fakultete. Svima kažem: ajde da se dogovorimo kao u Crnoj Gori, neka protesti budu subotom i nedeljom, ali da se ljudi vrate nastavi i normalnim stvarima. Napravite partiju, organizujte se – to kažem studentima i profesorima, svima koji žele. Neki sami sebe krive što se ovo ovoliko oteglo. Većina profesora ima simpatije prema studentima, to su naša deca. Međutim, kako ovo predugo traje, mislim da se stvorilo mišljenje da su studenti izmanipulisani. Moje mišljenje je da velika većina profesora želi da se vrati na nastavu“, dodao je.

(Telegraf.rs)