Mrtva tišina ili zloslutni huk brzaka: Ovako izgleda Južni Kučaj, predeo koji je 5 putnika umalo koštao života

Znate li gde su Žagubica, Bor, Boljevac i Paraćin? Ako se već sada premišljate koji gradić je gde na mapi Srbije zasigurno niste neko ko bi trebalo da traži šumske prečice do nekog od ovih odredišta.

U još veću zamku upadate ukoliko mislite da sve znate i da možete da savladate planinu.

Da s prirodom ne treba da se nadmudrujemo pokazao je slučaj petoro starijih ljudi koji su se izgubili na "nemogućoj" prečici od Žagubice do Boljevca.

Oni su, name, umesto ka Boru i Boljevcu, od Borskog jezera skrenuli ka Dubašnici, ali, začudo, nisu stali ni u trenutku kada su videli da nema asfalta.

Šumski put... To je ono preko čega su želeli da prođu putničkim vozilom i što ih je odvelo do mesta s kog su mogli brzo da budu spaseni samo kvadovma!

Ovako izgleda srce Kučaja, nepreglednog prostranstva u kome je do juče trajala dramatična trodnevna potraga za petoro starijih putnika koji su ostali bespomoćni u unutrašnjosti najnenaseljenijeg dela Srbije.

Šta se zapravo dogodilo?

Mislili su da znaju, da mogu, da će ih put odvesti gde treba. Možda su koristili i GPS navigaciju, koja može i te kako da vas uvede u sličan problem tražeći prečicu. Jer, ne izgleda sve tako strašno na početku.

Prođe se poneka kuća, pojata, obiđe se neki kamion koji izlazi iz šume... A onda, nema više žive duše, ako stanete čućete mrtvu tišinu šume koja se još nije probudila ili, možda, žubor nekog nabujalog potoka.

To ne sluti na dobro... Ovo je vreme kada ima kiše, a reke nadolaze. Svojom snagom jedan potok pred nama jasno nam je stavljao do znanja ko je u ovoj celoj priči moćniji.

Kako nam je objasnio Danijel Aleksić, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije i načelnik stanice Bor, postoji više ulaza u planinu i mnogo šumskih puteva koje je presecaju. Ali to su desetine i desetine krivudavih staza koje poznaju šumari, lovci, spasioci, planinari...

Najpre sve izgleda dobro, jer postoji asfalt. Potom počinje makadam. Onda sledi blato...

U stvari, ako je suvo i lepo vreme, postoji šansa da običnim automobilom zaista prođete nekom od šumskih staza. Ali, surovost staza u divljnini, pa tako i ovih puteva namenjenih isključivo za terenska vozila, specijalne traktore i kamione, određuje ponajviše vreme. Lepa idilična šumska ruta može da postane put smrti.

"Ušli su u zonu bez signala mobilnog telefona. Auto im je ostao havarisan, zaglavljen, možda se nešto i pokvarilo. Krenula je baš jaka kiša. U petak i subotu je bila kiša, bukvalno non stop su radili brisali. Pala je magla, nismo mogli da podignemo ni dron", ispričao nam je spasilac.

Međutim, ako su učinili jedan pogrešan korak, izbor lošeg puta, ovi ljudi puni životnog iskustva umeli su da se snađu u datoj situaciji. I to je ključ preživljavanja u prirodi. Upalili su vatru, zagrejali su se, pronašli su nešto hrane u šumi. I čekali su, nisu paničili. Strpljenje i pribranost su ih spasli, jer pomoć je morala da stigne, samo to nije moglo da bude odmah.

I naravno, ništa ne bi bilo bez mnogo ljudi koji su se bez zadrške uputili u danonoćnu terensku potragu!

MUP je koordinisao akcijom u skladu sa zakonom, jer se radi o nestalima. On je, osim policije, uključio i sektor Vatrogasno-spasilačke jedinice. Na nogama su bili lovočuvari i radnici lovišta "Južni Kučaj - Brezovica", uključili su se i zaposleni "Atlas" obezbeđenja iz Bora.

Kako kaže Aleksić, zahvalnost treba iskazati i pripadnicima policijskih uprava u Jagodini, Boru i Požarevcu, pripadnicima Sektora za vanredne situacije, kao i zaposleni u preduzećima "Srbijašume".

(Telegraf.rs)