Ovo je pravi test za upis u školu! Lekar otvoreno o poražavajućoj stvarnosti dece u Srbiji i kako se "pada"

Roditelji sve češće strepe kada dođe vreme za upis deteta u školu zbog testa koji sledi, ali zapravo pravi test nije razgovor sa psihologom nego lekarska procena deteta koja sve češće, kako je predočio pedijatar Saša Milićević, prikaže poražavajuću sliku modernog vremena u kom živimo.

Naime, niz problema postanu uočljivi kod kontrole pedijatra, od nepravilnog držanja do težih poteškoća kičme, ali deca u Srbiji sada neretko imaju i neke faktore koji ranije nisu bili tako česti - od gojaznosti do kratkovidosti. Evo šta pedijatri danas najčešće primete.

Preporučujemo

Kriva kičma

- Svake godine kad dođe vreme za upis dece u osnovnu školu mi primećujemo da postoje određene razlike koje na žalost idu u pravcu prosperiteta nekih oboljenja. Pre svega značajan procenat dece imaju krivu kičmu i to u smislu kifoze ili u smislu skolioze ili kifoskolioze. Dakle kulminacija krivljenja kičme u svim pravcima i to je dosta često što je posledica čestog korišćenja mobilnog telefona, kompjutera, laptopa, tableta i ostalih elektronskih uređaja koji zapravo tu decu dovode u određeni nefiziološki položaj - poručio je dr Milićević.

Kako kaže, deca često izbegavaju fizičku aktivnost, izbegavaju fizičko, a nekad čak i roditelji traže da ih lekari oslobode fizičkog.

- Što naravno mislim da nije u redu - odlučan je Milićević.

Kratkovidost

Još jedan problem koji se sve češće javlja ogleda se u očima mališana.

- Primećuje se da na tim sistematskim pregledima pred školu imamo značajan broj dece koja imaju kratkovidost, to je takozvana školska kratkovidost koja opet u većini slučajeva nastaje zbog toga što deca dosta često gledaju u te elektronske uređaje. Deca retko imaju prilike da puste pogled negde u daljinu, svuda su neke zgrade, prosto nemaju prilike da svoj pogled puste negde dalje, a opterećuju svoj vid stalnim boravkom na mobilnom telefonu - objasnio je lekar.

Gojaznost

Moderno doba donelo je i da kolektivni presek zdravlja mališana u Srbiji ode nekim tokom koji bi se ranije verovatno činio nemogućim.

- Takođe imamo značajan procenat gojazne dece. Mi smo po broju gojazne dece među prvima u Evropi. To je zbog smanjene fizičke aktivnosti, a naravno i zbog te ishrane koja je relativno nepravilna - kaže Milićević.

Kako je predočio, majke neretko kažu: "Meni je važno da on jede bilo šta, samo da ne bude gladan, nije mi važno šta".

- Međutim mislim da to nije dobar pristup. Dete mora da jede kvalitetnu hranu. Naravno, može da jede i fast fud, da ide u pekaru, može da jede picu, nije to ništa loše, ali to ne sme da bude osnova hrane deteta, pogotovo što je to period rasta i razvoja - kazao je doktor.

Ipak, kao što većina ljudi zna, deca neće uvek biti rada da se pridruže obroku koji je u srži sačinjen od zdravih namirnica,

- Deca izbegavaju zdravu hranu iz mnogo razloga. Prosto nisu navikli da jedu zajedno sa porodicom što mislim da je velika greška, a drugo oni prosto ne vole, oni su se navikli na ishranu koja je povezana sa tom brzom hranom - kaže Milićević.

Respiratorni problemi

Kako pojašnjava doktor, primetan je porast dece koja imaju respiratornih tegoba.

- Osim toga primećujemo i da ima pacijenata koji imaju različite respiratorne probleme. Recimo astma, različiti bronhitisi... Što je takođe povezano sa time što deca imaju smanjenu fizičku aktivnost. Drugo, mi smo izloženi različitim aerozagađivačima gde god da se okrenemo, toga smo svesni, ali to je samo jedan od faktora koji izaziva povećan broj respiratornih problema što kasnije u budućnosti može da izazove hroničnu astmu i da ti pacijenti budu asmatičari - rekao je Milićević.

Ravni tabani, ali i izmena psihičkog preseka najmlađih

Milićević je rekao da dosta dece danas ima i ravne tabane što je relativno često, a to takođe ima veze sa smanjenom aktivnosti. Takođe, čini se kao i da se presek psihičkih karakteristika umnogome promenio u poređenju sa nekim minulim periodom.

- Kada govorimo o različitim psihičkim faktorima, deca su sve više introvertna, sve manje komunikativna. Njihov rečnik je sve siromašniji jer prosto nemaju neku potrebu da koriste neke reči u kontaktu sa računarom, njima je važno da ukjucaju "da" ili "ne" i ostalo ih zapravo ne interesuje. Tako da je rečnik jako, jako uzan, a drugo imam utisak da ova savremena sredstva koja deci omogućavaju da saznaju mnoge stvari zapravo smanjuju potrebu za nekim mentalnim naporom kako bi deca različite informacije međusobno, ali i sami sa sobom povezivali, tako da nekako deca su previše vezana za taj računar - primećuje pedijatar.

Majka pošalje poruku da pozove decu na ručak!

Koliko daleko sve to može da ode, Milićević je kazao setivši se jednog primera u koji je lično upućen.

- Znam za jedan slučaj majke koja decu kada zove na ručak ona im pošalje poruku. Ona ima tri sina i pošalje im poruke: "Dođite deco, ručak je" i oni dolaze sa onim slušalicama na ušima, brzo taj ručak odrade i onda se vraćaju nazad - ispričao je.

Kako je rekao, sve gorenavedeno ima svoje posledice.

- Naravno da tehnološki razvoj ne može da se zaustavi i ne treba da se zaustavi, ali moramo da imamo u vidu da deca treba da se bave sportom, treba da imaju kontakt sa roditeljima da ne bismo u kasnijem periodu imali pacijente koji su previše zatvoreni, koji su nesposobni da napišu jedan pismeni sastav. Prosto nemaju maštu, ta mašta im je na moblnim telefonu. Drugo tu su deca koja imaju taj polođaj nepravilan, imaće bolove u vratu, imaće bolove u kičmi - poručio je pedijatar.

Dakle, nije najbolja priprema dece za akademski razvoj upis u mnogobrojne aktivnosti van vrtića i škola, već zapravo zajednički rad sa njima i fizička aktivnost kako bi zdravlje novih generacija bilo očuvano i da bi ih poštedeli daljih komplikacija jer deca će biti onakva koliko im se svi posvetimo, naročito onda kada nije lako.

(Telegraf.rs)