Za vikend pomeramo časovnike sat unapred, ali to nije sve: Spremite se i za ovu promenu koja odmah sledi

Pomeranje časovnika unazad i unapred (zimsko i letnje računanje vremena) može imati uticaja na organizam, a u Srbiji ćemo kazaljke pomerati u noći uzmeđu 29. i 30.marta, kada ćemo u 2 časa posle ponoći sat pomeriti unapred, na 3 časa. Tokom prvih dana kod osetljivih ljudi mogu se javiti određene tegobe poput umora, pospanosti, malaksalosti, pa do kardiovaskularnih problema. To se može pripisati stresu koji nastaje zbog nagle promene u ritmu spavanja i buđenja, kao i smanjenoj količini sna.

Pored toga, poremećaj u snu može uticati na mentalno zdravlje, izazivajući povećanje stresa. Nedostatak sna takođe smanjuje sposobnost koncentracije, što može negativno uticati na svakodnevne aktivnosti.

Preporučujemo

Najveći izazov koji se javlja nakon pomeranja sata je prilagođavanje unutrašnjem biološkom satu. Ovaj ritam reguliše mnoge fiziološke procese, poput spavanja, temperature tela i metabolizma, i usklađen je sa dnevnim svetlom. Nagla promena u vremenu može poremetiti ovaj ritam, što često dovodi do nesanice, umora i smanjene koncentracije.

Iako pomeranje sata može najviše uticati na meteropate i hronične bolesnike, nema sumnje da i oni koji su potpuno zdravi, mogu osetiti ovu promenu, o čemu je već za Telegraf.rs govorila dr Biserka Obradović.

- Kada govorimo o umoru koji je prouzrokovan pomeranju časovnika, on traje svega par dana, najviše sedam, a meteoropate i hronični bolesnici ga mogu osećati i duže. Potrebno je da se dobro naspavamo, kvalitetan san je ključ imuniteta koji prouzrokuje umor, rasejanost, glavobolju ukoliko ga ne iskoristimo. Zato je najbolje da se legne oko jedanaest sati uveče, ako nije neophodno ne treba ostajati posle jedan ili dva sata ujutru. Takođe je potrebno i unositi dosta tečnosti, vitamina i minerala kako bi brže navikli na proleće i sve ono što donosi sa sobom, istakla je dr Obradović.

Prolećni umor

Zamor, pad energije, bezvoljnost karakteristični su osećaji u ovom periodu godine, što se pripisuje takozvanom prolećnom umoru zbog čega je važna fizička aktivnost.

- Fizička aktivnost je jako bitna, posle zime u kojoj smo konzumirali jaku hranu koja je puna ugljenih hidrata dodali smo i neki kilogram više, zato se moramo pokrenuti. Naravno, to znači da budemo fizički aktivni, ali bez preteranog forsiranja, koliko god ko može. Osim  toga što smo manje boravili na otvorenom tokom zimskog perioda, navikli smo se i na zimske hormone. Tada se lučio više melatonin hormon sna, a sada će doći do povećanja serotonina hormona sreće, zbog sve većeg broja sunčanih perioda tokom dana, istakla je naša sagovornica.

Pripremite organizam

Kako bi se olakšao proces prilagođavanja, stručnjaci preporučuju nekoliko saveta. Važno je postepeno menjati navike, i to nekoliko dana pre pomeranja sata, kako bi organizam imao vremena da se pripremi za promene. To uključuje pomeranje vremena za odlazak na spavanje i buđenje za 15 do 20 minuta svaki dan. Takođe, važno je izlaganje prirodnom svetlu odmah nakon buđenja, što pomaže usklađivanju biološkog ritma sa spoljnim svetlom.

Takođe, preporučuje se da svake noći spavate od sedam do osam sati kako bi vaš organizam uspeo što lakše da se izbori sa izazovima.

(Telegraf.rs)