Neverovatan snimak: Dirljiv ispraćaj u penziju domara Slavka iz Loznice koji je učenicima bio kao porodica

Domar u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Loznici Slavko Tešmanović odlazak u penziju pamtiće kao jedan od najlepših dana u svom životu. Učenici i kolektiv priredili su mu iznaneđenje, a snimak tog događaja odjeknuo je i na društvenim mrežama.

Uz ovacije i gromoglasan aplauz ušetao je Slavko poslednjeg radnog dana u školu u kojoj je proveo poslednju deceniju svog radnog veka. Mašinovođa po struci, a u srcu i radnoj knjižici domar, ovaj nasmejani Lozničanin u penziju je otišao sa suzama radosnicama.

Preporučujemo

- Zar je neko mogao da očekuje da sva deca iz škole izađu i da me isprate, onako baš je bilo iznenađenje. Poslali su me da popijem kafu jednom sa kolegama i onda je došla učiteljica Željka i rekla da izađem i kad sam izašao ostao sam bez reči i teksta - ističe Slavko Tešmanović, domar.

Za učenike Slavko je član porodice, jer kako, kažu, drugačije da nazovu osobu koja ih je tešila kada dobiju loše ocene, čekala sa njima posle škole kada roditelji zakasne i zajedno se radovala svakom uspehu.

"Čovek za sve"

- Slavko nas je u školi uvek dočekivao sa velikim osmehom, uvek je imao neku šalu za nas, uvek nas je podržavao - kaže Jovana Radaljac, učenica.

- Ovo je bila spontana ideja svih nas, želili smo da pokažemo koliko je Slavko uticao na nas i na naše živote - naglašava Iva Mihailović, učenica.

- Priredili smo mu veoma lepo iznenađenje, svima nam je značio, pamtiću ga po šalama - ističe Helena Živković, učenica.

I u kolektivu, tvrde, bez Slavka će dalje teško, jer je bio čovek za sve.

- Bio je savršen kućepazitelj ove škole. Sakupljali smo porukice od svakog deteta koje su počinjale sa volimo vas zato što i najveći broj jer sam ja sakupljala poruke i stavljala ih u kutiju najveći broj porukica je bio te sadržine volimo vas zato što ste uvek bili nasmejani, zato što ste uvek bili tu nas podržite - kaže Tijana Vasić, veroučiteljka.

- Ovim gestom smo iskazali lepotu ovog posla, bez obzira da li je u pitanju nastavno ili vannastavno osoblje. Ja sam srećna što sam upoznala i radila sa ovako divnim čovekom kao što je Slavko - objašnjava Aleksandra Despotović, nastavnica informatike.

Odlazak u penziju Slavku donosi nove izazove, ali poručuje da će za svoju decu i kolege biti tu kad god zatreba - i za utehu, i za osmehe, pa čak i onda kada nema ko da zameni sijalicu ili popravi vrata.

(Telegraf.rs/RTS)