Sremci pravili toalete od delova srušenog F-117, a onda su im oduzeti: Otkrivamo gde su ostaci oborenog STELTA

Na današnji dan, a pre tačno 26 godina, na modifikovanom radaru ruskog raketnog sistema S-125 Neva, jugoslovenska borbena posada Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade, i ne sluteći, ušla je u istoriju kada je tokom trećeg dana NATO bombardovanja u selu Buđanovci, nadomak Rume, oborila tadašnji "ponos" američke borbene avijacije - "nevidljivi" avion F117, poznat i kao "noćni soko".

Tog 27. marta, sada već davne i nimalo radosne po nas, 1999. godine, u tačno 20 sati i 40 minuta, meštane pomenutog vojvođanskog sela prvo je uplašila, pa obradovala vatrena lopta koju su ugledali na nebu, a za koju se kasnije saznalo da je oboren američki avion. Nedugo potom, lopta je zaličila na letelicu, pa se survala u jednu od sremskih njiva, nakon čega je za Buđanovčane, ali i čitavu Jugoslaviju, slavlje moglo da počne, a istorija je ispisana.

Preporučujemo

Buđanovčani delovima aviona pokrivali svoje toalete

Telegraf.rs istražio je kako je čitava akcija obaranja aviona jedne od najvećih svetskih vojnih sila izgledala, kako su Amerikanci uspeli da zataškaju i druge njihove bombardere koje je naša vazduhoplovna brigada uspela da ošteti i sruši, kao i gde se danas nalaze delovi čuvenog "sokola" koji je jedini stelt-avion američke proizvodnje čiji se delovi nalaze na tlu koje nije američko.

Prema rečima novinara Andreja Mlakara koji je o ovoj temi govorio za naš portal, ubrzo nakon što je sam avion F117 oboren, delovi su spakovani na kamion i odneti sa ledine gde su pali, a od 2000. godine oni se čuvaju u specijalnoj postavci kao eksponat na ponos srpskom narodu u muzeju Vazduhoplovstva u Beogradu.

"Među delovima koji se nalaze u Muzeju jesu sedište za katapultiranje, radio veza pilota, uređaji za noćni nadzor, poklopac kabine i slično. Mnoge delove su sami meštani pokupili toga dana i čuvali ih godinama u svojim kućama ili ih prodavali. Neki su čak koristili delove koje su tada pokupili za pokrivanje svojih poljskih toaleta. Posle 5-6 godina, ipak, to im je uzeto i odneto u pomenuti Muzej", objašnjava nam na početku razgovora Mlakar, pa dodaje da je za očuvanje čuvenog Stelta,kako se još oboren avion naziva, najviše zaslužan i tadašnji direktor Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva u Beogradu.

Značaj "Zlatnoprstog Senada"

Mlakar koji se godinama bavio ovim slučajem kada je Jugoslavija, oborivši američkog ratnog bombardera zadivila svet, ovom prilikom govorio nam je i o mnogim zanimljivostim i pojedinostima koje su manje poznate javnosti. Kako je naveo, ne možemo govoriti o tom, za Jugoslaviju pobedonosnom danu, a da ne spomenemo Senada Muminovića, poznatog kao i "Zlatnoprsti Senad", jer je upravo on taj koji je lansirao dve rakete zanimljivih imena nakon čega je F-117 i srušen.

"Senad koji je kasnije nazvan i "Zlatnoprsti Senad" taj je koji je nakon naredbe komandanta Zoltana da lansira, lansirao dve rakete na uočenu metu, odnosno, stelt. Kako mi je u razgovoru objašnjavao sam Senad, prva raketa je bila zahvaćena i nastavila let u pravcu cilja. Nakon pažljivog posmatranja ekrana pokazivača, uočio je eksploziju i odmah obavestio svog komandanta. 'Prva eksplozija, cilj uništen', čulo se tada. Zatim, kako mi je pričao Senad, nastaje muk, pa euforija među našim vojnicima jer je meta uspešno pogođena", priča nam Mlakad dalje.

Sama akcija spasavanja jedinog člana posade američkog oborenog aviona, dodaje Mlakar, nije izgledala je holivudski, a do danas je ostala žal što naše snage nisu uspele da ga "uhvate" pre američkih vojnika koji su oružanim snagama izveli akciju njegovog evakuisanja sa srpskog tla.

"Pilot poptukovnik Dejl Zelko spasao se iskakanjem. Malo je lutao sremskom ravnicom dok ga spasilački tim iz Brindizija koji je stigao preko Dalmacije i kanjona reke Drine do Srema nije izvukao. Valja dodati da su tom prilikom spasioci nekog i zaboravili u sremskoj njivi, pa je helikopter CH-53 morao da se vrati još jednom po onog zaboravljenog", priča Mlakar.

Iako je u medijima, protiv volje Amerike, uspela da se provuče vest da je njihov avion  F-117 oborila Jugoslavija, malo je poznato, ili gotovo uopšte, da to nije jedini avion koji su naše vazduhoplovne snage tokom bombardovanja uspele da sruše ili oštete. O ovome je za Telegraf.rs govorio sam komandant te, sada već čuvene 3. divizije, Zoltan Dani, ali i objasnio kako sada gleda na njihovu čuvenu uspešnu akciju obaranja "noćnog sokola" kakvu svet još uvek ne pamti.

Zapadnjaci zataškavali da je oboreno više američkih aviona?

"Tog dana se sada sećam kao jedne vrlo teške situacije. Znamo da će da nas napadne 19 zemalja NATO pakta, a da smo mi sami i nemamo saveznike. Odluka je bila da ćemo se boriti do kraja, po cenu života i da ćemo da im nanosimo štetu koliko možemo, bez obzira što su imali najsavremeniju tehniku. Mi smo se pripremali još od oktobra 1998. godine za to, da bismo mart dočekali potpuno spremni. Sve je potom zavisilo od njih, kad će oni da krenu", priča nam na početku Zoltan.

Kako se priseća, njihov 3. divizion bio je u zasedi, pa niko nije primetio da su se postavili na taj položaj koji im je i doneo uspeh 27. marta.

"Tog dana je avion krenuo prema našoj zoni uništenja. Procenili smo da će ovaj da uđe u zonu  za obaranje, odobren nam je taj postupak i krenuli smo u pravi borbeni rad. Lansirane su rakete i videli smo da je došlo do pogotka. Imali smo osmatrače koji su nas izvestili da je cilj pogođen i da avion pada. Rekao sam da nema vremena za slavlje, ali sam čestitao svima koji su u toj akciji učestvovali", priča nam Zoltan i dodaje da se malo zna kako je upravo njihova jedinica oborila više aviona NATO pakta, ali da se Amerika potrudila da to zataška u medijima.

Foto: Slaviša Golubović

"Naša jedinica je 2. maja oborila još jedan avion, F-16, i još treći avion 20. maja, poznat i kao B-2. Pogodili smo još dva aviona F-117 koji nisu pali, ali su oštećeni i imali su prinudno sletanje. Međutim, Zapadnjaci su to dugo skrivali. Mi nemamo kako to da prikažemo. Kod ovih F-117 i F-16 imamo delove, pa to ne mogu da nam ospore", govori još uvek jako ponosan Zoltan.

"Delovi aviona su naš ratni trofej"

Kako se dalje priseća Zoltan, iako nije mogao odmah da ode na mesto pada poznatog "sokola",  jer su ga čekale druge akcije, uspeo je i on da sačuva, kako ističe, "suvenire" iz Buđanovaca, ali i da ih podeli svojim jednako zaslužnim kolegama.

"Kada sam uspeo da dođem posle nekog vremena na mesto pada aviona, našao sam neke delove po zemlji, pokupio sam dve kese tih delića i to sam onda doneo u jedinicu i podelio sam vojnicima i starešinama da imaju neku uspomenu. To je naš ratni trofej", kaže nam na kraju razgovora poznati komandant koji je tog 27. marta 1999. godine promenio tok srpske istorije, Dani Zoltan.

Foto: Slaviša Golubović

Prisećanja radi, 24. marta 1999. godine počelo je NATO bombardovanje, a agresija koja je sledila za cilj nije imala samo vojne ciljeve. Gađani su putevi, mostovi, civilni objekti... Horor je bio sveprisutan, a njegove razmere ispisale su tugu u srcu mnogih. Najmlađe žrtve tek su počele da spoznaju značenje ljubavi, ali onda su istrgnute iz zagrljaja svojih porodica.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane Srbije, stradalo je 81 dete i to je zvanični podatak. Najmlađa žrtva je Bojana Tošović koja je poginula uoči Uskrsa, 11. aprila 1999. godine, prilikom bombardovanja Merdara kod Kuršumlije, a koja je u tom trenutku sa svojih 11 meseci bila samo beba.

(Telegraf.rs)