Umro Miodrag Gašić Gale

Miodrag Gašić Gale, nastavnik razredne nastave, poznati harmonikaš, muzički pedagog, sakupljač izvornih i novokomponovanih pesama i slikar autodidakt, preminuo je 24. marta u 76. godini.

Šapčani su ga znali i kao Zorkaša, a po nadrealnim slikama – zanimljivih naziva – prepoznavan je i u virtuelnom svetu.

Preporučujemo

S ponosom je pričao i da mu je prvi i jedini muzički učitelj bio nastavnik muzike Sergije Krasovski, poznati šabački Rus, muzičar i horovođa. On mu je (pro)rekao da će postati veliki harmonikaš. Već je u VII razredu OŠ „Janko Veselinović“ sa decom iz komšiluka napravio „Feniks“, prvi,od tri, svoja orkestra. Uporedo je svirao u KUD-u „Abrašević“, a potom u Zorkinom orkestru (1975).

Dve godine kasnije stvorio je svoj muzički „Uragan“, koji je zvuke i aplauze raznosio po celoj Jugoslaviji, a njegovi vokalni solisti bili su Nikola Marković Giba i Danica Lazarević. U sedmočlani bend „Cvaka cvak“ uključio se krajem leta 1978, a petnaestak godina kasnije stvorio je „Sa-Sa“. U „muzičku penziju“ otišao je iz obnovljenog sastava „Cvaka cvak“. Od tada je privatno obučio dvadesetak muzičara iz grupa „Stari zvuci“, „Dijamanti“ i „Stari grad“. Od 1965. do 1980. sakupio je 900 narodnih pesama i ukoričio ih u devet svezaka, a prva koju je zapisao bila je „Angelina“. Tako se zvala i njegova najveća ljubav i – supruga.

U likovno stvaralaštvo Miodraga Gašića uveli su – još kao đaka – poznati šabački likovni pedagozi, Novica Popović, Igor Belohlavek i Marinko Marković, a u Učiteljskoj školi uradio je diplomski rad na temu likovnih mogućnosti predškolaca. U „Glasu Podrinja“ uspešno se bavio karikaturom (1969).

Radni vek Gašić je proveo u HI „Zorka“. Bio je referent za obrazovanje i kulturu, a potom stručni saradnik u sindikatu. U januaru 2013. ukoračio je u penzionerske dane i osmislio ih slikanjem. Pripremajući se za novo životno doba, godinu dana ranije vratio se svetu boja i ćerkinu sobu pretvorio u atelje, ispunivši je mirisom terpentina. Inspiraciju je pronalazio putujući sa suprugom po Srbiji. Uključio se i u Udruženje likovnih stvaralaca Šapca, a u jesen 2013. postao je član „Kruga 10“. Tu je brzo postao nezamenljivi „tehniko“ i 2015. priredio prvu samostalnu izložbu, pod nazivom „Moja Srbija“. Bila je to svojevrsna retrospektiva višedecenijskog rada, a među 50 izloženih slika i ikona nalazila se i slikareva „Kapija đačke ljubavi“.

Na Fejsbuku je svakog meseca postavljao neku od 70 slika iz svoje crvene ili plave stvaralačke faze. Zahvaljujući tome „upoznao“ je slikare iz celog sveta i uključen je u slikarske grupe iz Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Bosne, Hrvatske, Srbije. Radovao se laskavim komentarima i posebno isticao jedan iz Holandije, jer je ovako glasio: „Da si kod nas, bio bi Van Gog!“.

Svoj nadrealni svet i Srbiju, koju je voleo i koje više nema, postavljao je i na slikarski portal Serbianet. Internet – imidž priznao mu talenat i ime uvrstio na svetske liste nadrealista. Ponosio se i kada je 2016. njegova internet postavka na sajtu SerbianaArt bila najposećenija, jer su njegove slike za dva meseca imale više od 200 pregleda a „Petlovanje“ – gotovo 450. Virtuelni svet po njima će pamtiti Miodraga Gašića Gala. Pamtiće ga po prepoznatljivom stilu, ali i po javnoj tvrdnji – da je „još uvek slikar u pokušaju“.

(Telegraf.rs / Podrinske, Živana Vojinović)