Znaju sve glavne gradove i zastave na svetu, a OVO ne! Psiholog za Telegraf o detaljima testova za upis prvaka

Upis đaka prvaka samo što nije krenuo, a u naredna dva meseca deca će posećivati lekare, školu, razgovarati sa psihologom i pripremati se da u septembru krenu u školu.

I dok mnogi roditelji decu uče slova, sabiranje, oduzimanje, šta je levo, a šta desno, koje sve planete postoje, zaboravljaju da ništa od toga nije previše bitno za taj famozni 1. septembar. Psihološkinja Marina Nadejin u razgovoru za Telegraf.rs otkrila je gde deca imaju najviše problema kada je upis u prvi razred u pitanju.

Preporučujemo

- Testiramo predznanje koje dete ima, način verbalne i neverbalne komunikacije, shvatanja... Drugi deo testa, koji se odnosi na stvari koje su neophodne da bi dete moglo da prati nastavu, se odnosi na to šta znači ispred, iza, iznad, ispod, koja godišnja doba postoje, koliko ima meseci i slične stvari. Ipak, vaspitači u predškolskom se trude da decu potpuno spreme za taj drugi deo testa, uče ih tim stvarima, pa u tom smislu roditelji treba da budu opušteniji - objasnila je školska psihološkinja.

Ona dodaje i da je bilo kakva priprema od strane roditelji i pedagoga za taj test nepotrebna, a da može da bude i vrlo štetna.

- Postoji jedan univerzalni test, ali znamo da pedagozi umeju da pripremaju decu za taj test i onda dobijamo loše rezultate. Roditelji isto. To nikako nije dobro, zato što prvo, mi vidimo da su deca pripremljena, drugo to može da ih zbuni, ako se mi odlučimo za neku drugu metodu, a treće dete prođe taj test kao "zvezdica" i onda u školi ne bude baš sve tako bitno, pa dete odmah bude okarakterisano kao lenčuga - objasnila je.

Ipak, primetila je da postoji par univerzalnih problema kod nekoliko poslednjih generacija. Prema njenom mišljenju dosta je dece koja su sada prezaštićena i nesnalažljiva, vokabular im je sužen i imaju preozbiljno znanje o nekim naizgled nebitnim stvarima, a ne znaju neke osnovne stvari.

- Gledala sam decu koja znaju sve zastave na svetu, sve glavne gradove, ali ne znaju da je proleće godišnje doba. To samo po sebi nije loše, ali nije ni dobro jer naš obrazovni sistem, šta god ja mislila o njemu, to ne dozvoljava, već zahteva od đaka da znaju pomalo o svemu. Dečije znanje se širi, a ne produbljuje se. Isto tako sam videla decu koja lome jezik i izgovaraju najkomplikovanija imena, a nemaju dovoljno veliki vokabular. To naravno ima veze sa različitim medijima koji su u njihovom životu od početka, ali roditelji i vaspitači su tu da to isprave i da ih usmeravaju - objasnila je.

Najveći problem, međutim, vidi u tome što deca nisu dovoljno samostalna.

- Najčešće se ipak dešava da deca nisu dovoljno samostalna. Nije u pitanju problem intelektualne prirode. Ona znaju puno togA, ali su prezaštićena. Jednostavno su im intelektualne veštine zadovoljavajuće, ali socijalne i emotivne nisu. Tako se desi da učiteljica podigne glas, jer je buka u odeljenju, a da se ta deca uznemire jer misle da je to shvataju lično, pa se uplaše. Roditelji mnogo toga rade umesto njih i ne puštaju ih da razvijaju te socijalne veštine. To može da bude ozbiljan problem - rekla je.

Marina ističe da ništa to nije strašno, jer se svi ti problem reše posle nekoliko meseci u školi. Roditelji često brinu o tome da li su njihova deca spremna za školu, ali istina je da su deca već kroz svakodnevne situacije razvila veštine koje su im potrebne. Psihološkinja Nadejin podseća da nijedan test nije presudan i da je najvažnije da dete ima podršku i sigurnost kod kuće. Priprema za polazak u školu nije nešto što se dešava u poslednjih nekoliko meseci – to je proces koji traje od prvog dana detetovog života.

- Ne postoji savršen roditelj, i ne treba da postoji jer kako bi savršen roditelj pripremio dete za ovaj nesavršeni svet? Čak i mi koji smo stručnjaci napravimo poneku grešku sa našim detetom. Detetu je potrebno samo da budemo bliski i da im pružimo podršku. Sluušajte svoju decu, volite ih i poštujte njihovo mišljenje i biće srećni i sve će biti kako treba - zakljčuje.

(Telegraf.rs)