Ove 2 greške roditelji najčešće čine pri upisu dece u školu, jedna je ozbiljna: Psiholog razrešava nedoumice

Upis đaka u prvi razred osnovne škole samo što nije počeo, a roditelji budućih prvaka već osećaju stres i nervozu. Pred njima su brojna testiranja i lekarski pregledi – od opšteg pregleda kod pedijatra, preko oftalmologa i stomatologa, pa sve do razgovora sa psihologom, koji im često zadaje najviše brige.

Ekipa portala Telegraf.rs konaktirala je školsku psihološkinju Marinu Nadejin i sa njom razrešila najveće nedoumice koje muče roditelje.

Preporučujemo

Marina nam je otkrila da je ideja tih testova da decu upoznaju, vide kako razmišljaju, kako uče, kakve su ličnosti, da li su "zvezdice" ili povučeni i tihi. Sve to se radi sa namerom da deci bude dobro i da se smeste u savršeno odeljenje. Ako roditelji forisiraju da upišu dete u "najjače odeljenje", to može biti velika greška po njega.

- Procenjuje se inteligencija, socijalna i emotivna zrelost. To se radi da bi se dete naučilo da kontroliše svoje emocije, da se "rasplaši", odnosno da se odstrane strahovi koje eventualno ima, da ga podstaknemo da bude socijalnije. Kroz te testove procenjujemo i kakva su deca i na osnovu toga sklapamo odeljenja, tako da budu što ravnopravnija. Da ima sličan broj jakih učenika, i onih koji su možda bliži proseku. Nije dobro kada imamo previše jako odeljenje, kako mi to u školi kažemo, jer onda dete koje je prosečno inteligentno i sa prosečnim znanjem može da izgleda mnogo lošije - objasnila nam je psihološkinja čemu služe ti testovi.

Baš zbog njihove prirode, Marina ističe da se roditelji često stresiraju bez potrebe.

- Nemoguće je da dete "padne ispit". Naravno da se dešava da psiholog vrati dete, ali to je toliko retko da je na nivou teorije. Sa druge strane, čak i da se desi, to nikada nije potpuno iz "neba pa u rebra", obično su roditelji ranije upozoreni na to da im se dete ne razvija dobro, vaspitačice u predškolskom bi trebalo da sa roditeljima razgovaraju o tome da dete eventualno ima problema sa razvijanjem inteligencije, socijalnom i emotivnom zrelošću - istakla je.

Na pitanje da li je to uglavnom slučaj sa decom koja kasnije u toku školovanja uđu u IOP (individualni obrazovni program, prim. prev), školska psihološkinja je rekla da je na to teško odgovoriti.

- U suštini da. Najčešće budu vraćena deca koja kasnije uđu u taj program, ali dešava se i da se sa tom godinom pauze i radom sa detetom u prvim školskim godinama postigne da detetu IOP ne treba, a ako mu i treba ponekad to bude samo za neke predmete - objasnila je.

Ona je istakla i da je prirodno da se roditelji stresiaju, ali da je nužno da se smire i da treba da imaju svest da razgovor sa psihologom nikada nije strašan, zato što samo tako mogu da smire dete i da mu budu podrška.

- Prirodno je da roditelj ima neki stepen treme, ali zaista nema potrebe. Važno je da dete pripremite da idu u školu, da je vide i da porazgovaraju sa nekom tetom, jer su školski priholozi uglavnom tete - rekla je Marina Nadejin i istakla da su deca svakako već uplašena.

Prema njenom iskustvu svi pregledi koji prethode razgovoru sa psihologom mogu da uplaše decu.

- Oni moraju da prođu lekarske preglede, pa se pomalo preplaše, zato roditelji moraju da im pomognu - ispričala je.

Marina nam je otkrila i da različiti psiholozi koriste različite testove.

Šta roditelji nikako ne treba da rade

- Postoji jedan univerzalni test, ali znamo da pedagozi umeju da pripremaju decu za taj test i onda dobijamo loše rezultate. Roditelji isto. To nikako nije dobro, zato što prvo, mi vidimo da su deca pripremljena, drugo to može da ih zbuni, ako se mi odlučimo za neku drugu metodu, a treće dete prođe taj test kao "zvezdica" i onda u školi ne bude baš sve tako bitno, pa dete odmah bude okarakterisano kao lenčuga. Zato se mi dovijamo i koristimo različite metode, koje su naravno dozvoljene, ali prosto nisu univerzalne - objasnila je.

Za kraj Marina Nadejin ističe da je jako bitno da roditelji budu što opušteniji i autentičniji i da podstiču decu da rade šta vole. Ona dodaje da svi treba da budu svesni da su prethodnih sedam godina radili na tome da njihovo dete bude spremno za upis, a da su tu i vaspitačice koje znaju šta je potrebno da deca znaju da bi lakše mogla da prate nastavu.

(Telegraf.rs)