Besim je poslednji čobanin Pešterske visoravni: Njemu su ovce sve na svetu, a ima važnu poruku za mlade

Na nepreglednoj Pešterskoj visoravni, gde vetar slobodno luta, a trava se njiše pod melodijom zvona ovaca, ekipa televizije RTV Novi Pazar srela je jednog od poslednjih čuvara tradicije – Besima Vejselovića iz sela Morani.

"Ovo što imam u štali ne bih dao ni za džak para", započinje svoju priču Besim, s nostalgijom gledajući u stado koje neguje s velikom ljubavlju i pažnjom.

Preporučujemo

"Najvažnije za ovcu jeste da je presita, napojena i slobodna. To su stvari koje ona voli i zato opstaje na ovom prostoru. Danas je sve manje onih koji žele da se bave ovčarstvom. Mladi odlaze, a stariji polako gube snagu", objašnjava Vejselović, dodajući da njegov sin ne želi da nastavi ovu tradiciju.

Iako je život čobana na Pešteru često težak, Besim u njemu vidi lepotu koju drugi možda ne prepoznaju:

"Najteže je onome ko nije navikao na ovaj posao. Za nas koji smo odrasli s ovcama, ovo je način života. Uživaš u slobodi, slušaš vetar, zvuk medenica, gledajući prostranstvo koje ti daje mir. Ne bih menjao ovaj život ni za šta drugo."

Prisećajući se prošlosti, Vejselović sa setom govori o vremenu kada su Pešterskom visoravni odjekivali glasovi dece, smeh i radost:

"Nekada je ovde bilo puno života. Deca su čuvala stoku, igrali fudbal na pašnjacima, okupljali se svako veče. Sada toga više nema. Mladi odlaze u inostranstvo, sela ostaju prazna, a stada nestaju. Ipak, ja ostajem, jer Pešter bez ovaca nije Pešter."

Besimova supruga pomaže koliko može, ali glavna briga o stadu ostaje na njemu:

"Sve je poskupelo, i teško je opstati, ali ne žalim se. Dok ima zdravlja i vode s izvora, čovek ne sme da se žali. Čuvam oko pet hiljada bala sena, vode ima dovoljno, a sve ostalo će se nekako rešiti."

Na kraju razgovora, čobanin izražava nadu, pomešanu s brigom za budućnost:

"Nadam se da će neko nastaviti tradiciju. Bez ovaca, bez stoke, bez čobana, Pešter bi izgubio svoj smisao. Ovo je naš život i naša istorija."

Dok se dan primiče kraju na visoravni, ostaje pitanje hoće li nove generacije prepoznati vrednost onoga što ljudi poput Besima Vejselovića ostavljaju iza sebe.

(Telegraf.rs/Sandžak danas)