Dušanka (74) o životu u Brestoviku: "Ostalo nas je 15-ak, niko ni sa kim ne govori. Nemaš s kim kafu popiti"

Teži im je dan od crne noći. Noću zaključani iza visoke metalne kapije čuju "hrkanje" znak da su živi a danju uzaludno isčekuju da im bar ptica sleti u dvorište.

Petnaestak preostalih Srba u selu Brestovik na liniji razdvajanja opština Istok i Peć su, kako za sebe kažu, "ostaci" srpstva u ovom nekada čisto srpskom selu u kome je do povlačenja srpske vojske i policije u oko dve stotine domaćinstava živelo blizu hiljadu Srba.

Šta da kažu a što, kako veli Dušanka Dažvrić (74), nije rečeno i nije poznato, a nije ni rečeno i nije poznato jedino to da u Brestoviku žive ljudi koji unazad deceniju nisu izašli iz sela.

- Kako da izađemo, kako da ostavimo ovo što smo ponovo zaimali. Ćuti i trpi to je jedino što nam je preostalo od života - jada se Dušanka naglašavajući da su novostvoreno domaćinstvo podigi iz pepela pošto su im, uverena je, Albanci iz susednih sela juna meseca 1999.godine razneli što se moglo razvući a potom do temelja spalali sve do jednog domaćinstva.

Kaže da su Srbi proklet narod, jer "ne znamo kud udaramo niti se Boga plašimo da jedni durgima oči iskopamo dok se dušmani seire i čekaju da nestanemo bez traga".

- Eto ostalo nas je petnaestak a niko ni sa kim ne govori. Nemaš s kim kafu popiti niti nekom nazvati ili da ti neko nazove dobro jutro. Prolazimo ćutke jedni pored drugih kao pored kako se to ranije govorilo "turskog groblja". Čini mi se da nas je neko prokletstvo snašlo, jedni drugima bi oči iskopali - izgovara ona žaleći za dobrim starim vremenima kada su Brastovčani bili ljudi koji su služili za primer celoj Metohijskoj kotlini.

Starina Stevan koji danju "noge ne podvija" a do duboko u noć planira šta mu je danju činiti kaže da ga rad i odlazak u vrleti Suve planine drži u životu.

- Uzmem sekirče. Obiđem šumu i dovučem "dub ili dva". Izmišljam nazovi posao samo da odagnam tugu koja mi dušu pojede jer u njivu ne ulazim,  a što bih kad lopovi i kriminalci sve pustoše - izgovara on.

Podseća da je po povratku 2005. godine oborio rekordan prihod kukuruza po hektru (sa dva hektra pokupio 11 500 kilograma) i da je to bio povod kriminalcima da mu pokupe ceo rod 2006.godine.

- Verovali ili ne ostavili su mi samo po dva spoljašna reda kukuruza. Sve su tokom jedne noći odneli i od tada više ne sejem ni kukuruz ni pšenicu jer znam,kazali su mi, da će ukoliko posejem pšenicu zapaliti je a ukoliko posejem kukuruz da če ga obrati makar i na moje oči - izgovara Stevan.

Kaže da žali što više od deset godina nije video sina ali kako da ode u Kragujevac kad će ubeđen je po povratku zateći "pustećiju" a sin ne sme doći jer je i njegovo ime na nekakvom spisku Srba koje treba uhapsiti.

Ostaje mu veli da ga naslednici po oporuci koju je ostavio, nada se bar po siteku još nekih desetak godina ,spustiti u grobnicu na groblju u Brestoviku u kojoj počivaju ostaci nekoliko generacija Džavrića i da će kad tad njegovi naslednici doći da žive u selu u kome je prema predanju Srpstvo doseljeno jos u vreme Čarnojevića.

U Brestoviku uz Džavriće preživljavavaju Dašići, Otovići i Grujići

Željna sela u kome je stvorila porodicu Dragica Grujuć nastanjena, kako tvrdi, silom privremeno u Beogradu, došla je da obiđe dom,da se nadiše čistog vazduha, da upali sveću u Patrijaršiji,da se priseti dana kada je Brestovikom odzvanjala pesma srpske i samo srpske dece dok su čuvala stada ovaca i goveda ili rame uz rame sa ukućanima okopavala kukuruz po plodnim njivama.

Bila su to, kako reče, sretna vremena i verujem da će u Brestoviku i susednoj Sigi ponovo oživeti srpska domaćinstva jer je malo onih koji su prodali imanja a na prste jedne ruke se broje oni koji su prodali kompletnu imovinu.

Ono što je zabrinjava je to što je Priština zarad promene nacionalne strukture na državnom zemljištu „utrinama“ izgradila pedesetak kuća i u njih naselila nazovi beskućnike Romske nacionalnosti koji su u međuvremenu postali Aškalije.

- Sve su učinili i čine da Brestovik izgubi sopstveni identtitet da psotane selo u kome su nekada živeli Srbi naseljeni kako negde postoji pisani trag iz Vasojevića ali sam ubeđena da će se sve dok je Patrijaršije u ovom selu govoriti srpski jezik - poruči ona u ime Brastovčana.

(Telegraf.rs/N.Zejak)