Razmatra se skraćenje raspusta u Srbiji! Za učenike ovih škola godina je najkritičnija

Nastava u osnovnim školama od danas se postepeno vraća u normalne tokove, dok gimnazije i srednje škole uglavnom ostaju u blokadi. Ova situacija donosi brojna pitanja – koliko je osnovaca do sada propustilo nastavu, kako će se nadoknaditi propušteno gradivo i na koji način će osmaci uspeti da se pripreme za malu maturu i upis u srednje škole? Takođe, veliko je pitanje da li će biti letnjeg raspusta ili će se školski kalendar produžiti. O ovom je bilo reči u emisiji "Uranak" na televiziji K1 sa gostima – Anđelkom Mirković, direktorkom OŠ "Danilo Kiš", Đurom Kosićem iz OŠ "Ljuba Nenadović" i Draganom Filipovićem, načelnikom školske uprave.

"Škola Danilo Kiš nije bila u blokadi sve ovo vreme. Počeli smo normalno školsku godinu od 45 minuta, posle nekoliko dana kolege su se dogovorile da podrže akciju i da pređemo u režim rada na 30 minuta. Od pre dve nedelje smo se vratili na normalnu nastu. Mi smo imali možda nekoliko dana obustave, kada se pozivalo na generalni štrajk. Kolege su se priključivale tom pozivu, ali opet nisu ni sve kolege, bile ni tada u štrajku. Naša škola nije u tolikom problemu" - rekla je Mirković.

Preporučujemo

Direktor OŠ "Ljuba Nenadović", kaže da je i u njihovoj školi slična situacija kao u OŠ "Danilo Kiš".

"Nastavnici danas rade normalno i za one časove koje smo gubili, doneli smo plan nadoknade, dostavili smo sve školskoj upravi. Tako da smo u okviru zakonitih uslova"- dodaje.

Dragan Filipović objasnio je kako su škole funkcionisale u prethodnom periodu: "Od 20. januara svakodnevno dobijamo izveštaje direktora o realizaciji nastave. Odstupanja su različita od škole do škole, pa čak i unutar iste opštine. Tokom februara, od ukupno 275 škola u Beogradu, oko 60 do 70 škola radilo je normalno sa časovima od 45 minuta. Oko 120 osnovnih i srednjih škola bilo je u režimu rada sa skraćenim časovima od 30 minuta, dok je 70 škola bilo u delimičnoj obustavi. Pored toga, imali smo i škole u potpunoj obustavi rada".

On kaže da najveći problem predstavljaju škole koje su bile u blokadi sve vreme, pre svega "Peta" i "Zemunska gimnazija", koje su 24 sata bile pod blokadom.

"Od sledeće nedelje, zajedno sa timom prosvetnih savetnika, obići ćemo kritične škole kako bismo razgovarali sa predstavnicima i upoznali ih sa realnom situacijom. Postoji mogućnost da za te učenike školska godina bude upitna, odnosno da se razmotri njeno produženje", ukazuje Filipović.

Prema njegovim rečima, trenutna situacija na terenu pokazuje da Ministarstvo razmišlja o izmeni kalendara rada i eventualnom produženju školskog raspusta. Međutim, s obzirom na podatke o broju škola koje su nastavile sa radom, prioritet će, ističe, biti realizacija plana nadoknade.

"Već 73 odsto osnovnih škola i preko 30 procenata srednjih započelo je nadoknadu gradiva, dok u srednjim stručnim školama nije bilo značajnijih problema", rekao je i dodao da će deca imati redovan letnji raspust, a eventualno produženje godine, a skraćenje raspusta, bi moglo trajati najviše pet dana.

"Ako osnovne škole uspeju da sprovedu planove nadoknade koje su direktori već dostavili i nastava se realizuje prema planu, kalendar školske godine neće se menjati", kazao je Filipović.

On je dalje naveo da s obzirom na to da deo plate nije bio isplaćen uz prvi deo isplate, sve njegove kolege će dobiti ostatak čim završe sa planom nadoknade, kao što je i ranije rečeno.

"Završni ispit i probni završni ispit, koji je pomeren za 25. april, biće održani. Završni ispit je zakonom predviđen i predstavlja verifikaciju osnovnog obrazovanja", kazao je i dodao da problem ostaje kod srednjih škola, posebno za maturante.

Filipović je naglasio da veliki problem predstavlja to što od strane fakulteta nema informacija o tome kada će biti prijave i da li će ih uopšte biti, kao ni kada će se održati prijemni ispiti.

"Završetak školske godine za maturante zavisi i od toga. Ministarstvo može da produži rok do 30. juna, ali ako pojedini fakulteti zakažu prijavu i prijemni ispit za 25. jun, dolazimo u problem. Moramo da postignemo dogovor s fakultetima. Oni moraju da shvate ozbiljnost situacije i izađu sa jasnim stavom – da li će biti prijemnog ispita, kada će se održati ili da li će ga uopšte biti. To je nešto što duguju i roditeljima i maturantima",  dodaje.

Svaka subota do kraja školske godine radna? "Moguće je, i u nekim slučajevima će to biti neophodno," naglasio je.

(Telegraf.rs/K1)